Tvoja senka
Prikrala bih se stapajući svoj hod s tvojim,
dok savršeno ne zaigram ritmom tvojih koraka;
Onda bih slegla ramenima, zamahnula rukama,
i udahnula jednakim dubinama ovih pluća,
predano oslikavajući stanje tvoje nutrine,
kojoj me odvodi dah i svaki gest koji činiš;
upijala bih nemire kojima remetiš svetove,
sve dok ne odrazim mora tog iste talase,
i njima zapljusnem obalu jedinog života;
bez ijedne razmenjene reči, bez pogleda,
utom bih prosto spoznala ko si i od čega,
pa bih ti prišla naposletku, kao slučajno,
da upoznaš i ti sebe, ali počevši iznutra.
Dejana Martinović je diplomirani menadžer u kreativnim industrijama, upisanim tek da bi se našla pod okriljem umetničkog sveta, uz bojazan da stvara, bar da ga prividno organizuje i hrani se slobodom od koje je satkan; da raste kroz njega i najednom se osnaži da zaroni bez daha u harmonični nered svoga uma. Nećete je uvek videti dok joj gledate u oči; sve veća su prostranstva koja nastanjuje od 1995., a tamo morate biti pozvani.
Ilustracija: Marija Ognjanov
Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]
0 Comments