Moje misli u peščanom časovniku
Shvatila sam da sam uglavnom
mislima negde u peščaniku,
baš u onom trenutku dok je zrno
peska u najužem delu,
tog predmeta od stakla
Mislim o sadašnjosti,
budućnosti i prošlosti
Ko sam, ko ću biti
Šta sam bila
Ili sam trebala biti
I ovaj dan,
mnogo je divan
Valjda će mi ostati u glavi,
barem zbog ove pesme koju
srećna pišem
Sunčevi zraci koji me obasjavju,
kao da mi govore da nije baš sve
toliko crno i da je možda
to sve u mojoj glavi
U pozadini čujem zvuk
mojih martinki, čiji žuti đonovi,
sve brže dodiruju asfalt
To je zvuk mojih koraka,
dok koračam sigurno
ka nekom novom životu
u kojem, nadam se,
neću imati toliko briga.
Emilija Novaković rođena je 2003. u Beogradu. Trenutno je na osnovnim studijama italijanistike na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Piše poeziju još od osnovne škole. Poezija joj je objavljena u: ,,Sto mladih talanata grada Beograda 2017.“ (Srpska kuća, 2017.), ,,Zbornik književnog stvaralaštva mladih Srbije i dijaspore“ (Srpska kuća, 2021.), kao i u elektronskom zborniku ljubavne poezije ,,Bludni stih“ u brojevima 005 i 017. Voli da čita i vodi Youtube kanal i blog ,,Čitanje i ja“. Volontira u organizacijama: ,,Okular“ i ,,Novosadska ženska inicijativa “. Članica je i ,,Udruženja studenata sa hendikepom“. U slobodno vreme voli da se bavi fotografijom, da zuji s prijteljima po gradu, da sluša muziku i mašta. Iako najviše piše ljubavnu poeziju – ne voli kad joj postavljaju pitanja o ljubavi. Veruje u to da bi joj prijalo jedno duže putovanje po Evropi.
Ilustracija: Marija Ognjanov
Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]
0 Comments