Poezija utorkom: Jelena Ilić

Ego

U mojim prsima je zakopana
Uvučena, ušuškana, sa crnom spavaćicom od svile, koža koja izaziva opekotine trećeg stepena
onome ko ne zna sa njom
Ona je snažni zid, sunce koje nema oblake oko sebe
Zna sve, da nebo ne može bez nje, ne prihvata tamu
Kad god zađe, zna da je izlazak i ponovni sjaj neminovan
Podlo se povinuje, a onda zasija žustrim ustankom

Strašnija je od mračnih, hladnih i stranih ulica, a nekad u nju pobegnem
Otkad je posegnula za mnom, pomešah je sa samim suncem
Ali i da jeste sunce, oganj, čak i nešto natprirodno
Sujeta nije ljubav

Jelena Ilić, rođena 06.10.1999. godine. Diplomirala je novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu i trenutno piše za Magazin Pressing, a takođe je i pisala dve i po godine za Studentski dnevni list. Ovim putem bi htela da podeli sa svetom poeziju koju sakriva u sebi već nekoliko godina. Naime, njena ljubav prema književnosti kreće iz osnovne škole, kada je počela pisati prozu. Poezija je počela da je zanima 2017. godine, tada je i shvatila koliko stihovi umeju isceliti, a usudila se pisati je tek dve godine kasnije.

Ilustracija: Marija Ognjanov

Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]