Poezija utorkom: Jovana Kalaba

Muškarci koji sam želela da budem

Svi su bili drugačiji

raznovrsno obojeni
raznobojno naslikani
naklonjeni raznoskrojenim zakonima
zarobljeni različitim oblicima slobode
oni s kojima sam se ljubila.

Bili su
zanesenjaci, plavi
realisti smeđi
bukvalisti bez kose
rekreativci pobunjeni dugokosi
pomalo kompulsivci,
pomalo flegmatici
sami za sebe, svaki bez mene
ti, sa kojima sam se ljubila.

Prodirala sam im u utrobu
bez hirurškog pribora
da bih popila malo njihove žuči
pojela polovinu snova
kao prelomljenu kiflu
i oblačila se u njihovu senku,
jer sam se sa njima ljubila.

Iz njih sam,
kao iz kutije za cipele vadila
inženjera, poliglotu
prokastinatora sveznalicu,
programera filozofa
umetnika i atletičara
psovke, pisanje
klađenje i sanjarenje
i puštala ih da koračaju
u žuljevima
i zadovoljstvu

dobro znam s kim sam se ljubila.

Oni nisu znali
da ne ljube mene
da jezikom i rukama
stišću i tope
grizu i mrze
svoju senku.

Oni su muškarci
koji sam ja, jednom,
želela da budem
a bila sam
a jesam
svaki od njih
po malo.

Jovana Kalaba rođena je u Novom Sadu 1999. Trenutno završava četvrtu godinu farmacije, balansirajući između ljubavi prema lekovitom bilju i umetnosti. Olovku drži u levoj ruci, rekli su joj da je u prethodnom životu bila veštica. Nije još sigurna šta želi da bude kada poraste u ovom životu. MHranim se latino plesovima, muzikom za raznovrsna stanja (ne)svesti, traganjem za onim lirskim u svemu što pročita, i pisanjem…koje je uvek njena poslednja stanica.

Ilustracija: Marija Ognjanov

Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]