Poezija utorkom: Kristina Boljanac

(O) Tebi

Vidim ti ispod noktiju gde si bila,
viri ti korov,
raširila si ga za sobom poput krila
i sad vijoriš po vetru kao bela zastava,
slobodna i ponosna,
a još uvek divlja i prkosna.

Nisi ti za predaje,
zar si zbog toga izašla iz utrobe;
da izvodiš nekakve piruete
pod velom sopstvene senke,
da se gušiš posuta zlatnom prašinom,
kojom se trljaš,
a ispod,
sve te peče i golica,
svaka misao,
svaka rana,
svi dani
i sve što je sada.

Ti ne znaš šta je mir,
a i želiš (li) još
da ubiraš trnje,
sisaš ga i drobiš,
malo krvariš,
ali tako sve manje boli,
na časak,
na pokret,
na vrisak,
na dah,
a onda,
opet,
počinje rat.

Kristina Boljanac (01.05.1996.), studentkinja je Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Osnovno obrazovanje završila je u Banatskom Novom Selu, dok je gimnaziju i muzičku školu pohađala u Pančevu. Izazovi su joj pasija, ali i problematika jer ih najčešće samostalno i samokritično postavlja pred sebe. Pisanje ne može da svrsta u niz hobija, jer ono za nju više predstavlja samopropisanu terapiju.

Ilustracija: Marija Ognjanov

Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]