pišem da se vratim kući
možda je jedini pravi dom
trenutak kada te čvrste ruke prihvate iz mraka
preseku vrpcu koja te spaja sa njim
i svet se pred tobom otvori poput mora
jer tada je bitan
svaki tvoj santimetar i gram
tako krvav si istinitiji nego ikada posle
i činiš da ljudi oko tebe poveruju da su bogovi
zbog tog osećaja
ugrađenog u mene prvim udahom
svaki put kad pomislim da sam stranac
s olovkom u ruci prizivam ponovno rađanje
Marija Kostić je rođena 1985. godine u Beogradu. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu, a zatim završila interdisciplinarne master studije – Kulturna politika i menadžment u kulturi i umetnosti – na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Kao srednjoškolka je aktivnije pisala poeziju i kratku prozu – neke od pesama su objavljivane u književnim časopisima, a za prozu je osvojila dve Pekićeve nagrade. Nakog tog perioda sledi dugo zatišje u pisanju, kome se vraća 2021. godine. Do sada su joj objavljivane pesme na portalima astronaut.ba, strane.ba, bludni stih i čovjek-časopis.
Ilustracija: Marija Ognjanov
Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]
0 Comments