Sada je drugačije
Sunčam se kao da se stidim svoje bele rase
Moje kestenjaste oči i kantri duša su videli ovo već hiljadu puta.
Leto je, izmilele su i vile i nemani nakon zimskog sna,
U vazduhu se čuje smeh autističnog deteta,
Zarazan je taj smeh koji raduje ali i opominje
Dok turska serija svetli ekrane svet je na rubu propasti,
Moje kestenjste oči su ovo videle hiljadu puta ali sada je drugačije.
Dolazi iz vazduha, nije bomba jeste nesreća i razdor.
Marta Nikolić iz Zaječara je diplomirani pravnik, ali je završila i master na Filološkom fakultetu u Beogradu. Biljka je za sebe. Eskapizam joj je nasušna potreba. Divi se svetu i svim njegovim nijansama ali najviše pisanoj reci. Piše da se izrazi, a ne da utiskom prenerazi. Dajte joj ljubav, i izmisliće novu i jaču silu da vam uzvrati. Dajte joj reči, i celina je zaokružena. Neće svet spasiti lepota, već mali čovek kome je stalo.
Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]
0 Comments