Šta proleće čini
Okrećem ovu žudnju ka svetlosti,
otkriva neku vrstu usijane radoznalosti
i istina se raspliće ponovo
(nežna i tiha) – proleće me zove imenom.
Insekti mi zuje oko kolena, smiruju se
u travi, otvorenim čeljustima mog psa,
otvorene lale. Zelena je svuda,
ne traži dozvolu, nudi samo oprost.
Na ovo mislim pod preporodom.
Bašta mog života otvara se preda mnom,
svetla i obećavajuća. Ima mesta
za lale da rastu; ovako nas proleće voli.
Nataša Alimpijević ima 21 godinu i živi u predgrađu Novog Sada. Studira psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i u slobodno vreme voli da šeta, presuje cveće i pravi minđuše od gline za svoje prijatelje. Uvek joj se neki stihovi motaju po glavi, a ponekad ih i zapiše. Poeziju vidi kao vrata koja otvaraju put ka razumevanju i saosećanju. Nada se da će u budućnosti moći da podeli svoje pesme sa drugim ljudima.
Ilustracija: Marija Ognjanov
Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]
0 Comments