Ja sam plakala po šumama
Izgubljena
Otrgnuta od istine koju tek treba da saznam
Šapati
Dodiri
Teskobe i boli
Koji nisu moji
A boleli su me
Otvarale su se duše po tim šumama
Krvarile
Kolo igrale
I nisu marile
Što uporno ne umem da im dam ime
Sada smo prijatelji
Pozajmljujem im oči
Noge i jezik
I prste što miluju korenje i zemlju
Sada mi šapuću, a ja ih slušam
Jezikom nemuštim, a razumljivim
Da je sve jedan tren
Dugački
Da ne brinem
Proći će
Sporo i polako
Ne plačem više po šumama
Sada ležim dugo
Nepomična
Osluškujem tren dugački
Spokojna
Nevena Tošić je rođena u Beogradu 1989. godine. Diplomirani je Pedagog i Specijalista ljudskih resursa u IT industriji. Edukant Konstruktivističke psihoterapeutske škole, a uskoro i terapeut pod supervizijom. Ali njena najduža karijera jeste karijera snevača i maštara i neumornog istraživača prošlosti, nepreglednih prostranstava sećanja, onozemaljskog,neumitnosti smrti i neminovnosti patnje. Njene pesme odrazi su dubokih rana, koje nekada više, nekada manje sistematično vida, a često inspirisane i srpskim narodnim folklorom, čiji je zaljubljenik. Ukoliko se iz napisanog ne naslućuje, ona je i nepopravljivi optimista.
Ilustracija: Marija Ognjanov
Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]
0 Comments