Poezija utorkom: Olga Radović

Ispod čaršafa se krijem

Ispod čaršafa se krijem,
Kad mi svaki korak
Nepremostivo deluje,
A svaki napor
Nemoguć i strašan.

Ispod čaršafa se krijem,
Jer se glasovi pretvore u dalek šum.
A alarmi
Se drže
Na režimu sna.

Ispod čaršafa se krijem,
Kad ne mogu i ne smem.
Pomisao me, sama,
koči, parališe,
I u tuč pretvara.

Ispod čaršafa se krijem,
Jer mi bol otupi
Kao levi obraz
Nakon anestezije.

Ispod čaršafa se krijem,
Jer tu prekornih pogleda nema.
Ne dosežu i ne dopiru
Do moje, već umorne,
I konstantne sramote.

Ispod čaršafa se krijem,
Jer sam tu nasamo
Sa neprijateljem svojim.
Koji moj najbliži
Saputnik postade.

Ispod čaršafa se krijem,
Jer me pripaja sebi,
Ne puštajući da se
Trgnem ili pokrenem.
Skupim ili saberem.

Ispod čaršafa se krijem,
Uz nadu I veru,
Da krevet zagladim
I napolje poletim.
Bez snebivanja i sramote,
Od pogleda i znatiželje,
Koji ispod tepiha ne čiste
I ne čuju sebe.
Uz polet i osmeh,
Što sva vrata otvaraju
Kao najvredniji ključevi
Iz mraka i dubina pronadjeni.
A čaršaf, ponosno
Složen sa strane.
Kao simbol borbe
Medju dve strane.
Mudro posmatra,
A po potrebi i opomene
Da borba ne staje;
I sve dok biram
Osmeh i polet,
Život traje.

Olga Radović od juna 1994-te godine raste, svakim danom. Bavi se muzikom, koja ju je odvela do Njujorka, gde se trenutno i „krije”. Isprobava razne načine da se izrazi i iskaže, a „Ispod čaršafa se krijem” je prvi pokušaj u prozi. Voli plavu boju zbog mora, ljubičastu zbog zumbula, a žutu zbog sunca.

Ilustracija: Marija Ognjanov

Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]