Poezija utorkom: Zvezdana Popović

Da sam prva krenula

Da sam prva krenula
ne bi pitao kuda
nego kome,
pustio bi me,
Pa bi posle sedam dana zvao
i rekao: ,,Nemoj’’
– Toliko o tome.

Da sam prva krenula
umesto mraka
ostavila bih ti upaljeno svetlo,
čistu posteljinu,
i
raspremljen krevet,
da dočeka nekog.

Upaljače,
prazne piksle,
strah iza ogledala

kad pomisliš da sam te zamenila
čestiku za rođendan,
ravan tepih bez bregova,

sve što sam se pravila da ne vidim
bacila bih
nikom ne treba.

Pre svega toga
imali bi zagrljaj
i suze na ramenima,
završili bi u istom krevetu
i mislio bi da ipak neću
Ali bih sutra ipak krenula.

Ostalo bi
osećanje sujete kad čujemo s kim se onaj drugi budi,
mahanje u prolazu
i pitanje bez odgovora
kako se prerastu ljudi?

Zvezdana Popović (13.5.2002. iz Čačka) je student pravnog fakulteta u Beogradu, farbana plavuša i veseljak.

Ilustracija: Marija Ognjanov

Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]