fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹

Polja festival – miks tradicionalnog i modernog

Sa Branislavom Jovančevićem aka kиr o predstojećem izdanju Polja festivala

26. June 2024

Ovogodišnji Festival Polja će se održati četvrtu godinu zaredom od 28. do 30. juna u idiličnom ambijentu sela Šutci, nadomak Belanovice.

Od 2021. godine ova umetničko-muzička kolonija, kroz edukaciju, umetnički program, decentralizaciju i saradnju sa lokalnom zajednicom, želi kulturno da oživi predeo Belanovačkog okruga i centralne Srbije, kako direktnim uključivanjem lokalnog stanovništva u svoje aktivnosti, tako i otkrivanjem ovog dela Srbije posetiocima iz drugih delova zemlje i urbanih centara pa čak i iz inostranstva. Jedan od glavnih prioriteta je pružanje prilike mladima iz sela i okoline, da imaju mogućnost da pohađaju raznovrsni umetnički i edukativni sadržaj koji će se organizovati što u okviru festivala, što kroz celogodišnji program.

Polja će i ove godine okupiti istaknutu grupu međunarodnih i domaćih umetnika, predstavljajući raznovrsnu ponudu muzičkog i kulturnog sadržaja. Publika će imati priliku da uživa u zvucima različitih instrumenata, uključujući hurdy-gurdy, kritsku liru, lautu, zarb, daf, bendir, oud, fretless gitaru i rabab.

U susret ovogodišnjem izdanju o ovom festivalu i njegovoj ideji razgovarali smo sa Branislavom Jovančevićem, jednim od organizatora Polja.

Kako je nastala ideja za Polja festival?

Ideja za Polja festival je prirodno proistekla iz iskustva stečenih pri realizovanju +++ festivala 2015. godine. +++ je svakako bio više eksperimentalan u svom programu i konceptu, dok Polja imaju tendenciju da to iskustvo u prirodi još više poveže sa lokalnim i autentičnim, pa je ideja bila da i sam program bude više usmeren na tradicionalnu i folklornu muziku. 

Zašto je baš kao lokacija odabrano selo Šutci?

Moja porodica je poreklom iz Šutaca. Kada je deda preminuo 2020. godine, njegova farma je ostala nenastanjena, pa sam u razgovoru sa prijateljima i porodicom rešio da napravim mali festival koji bi dao novi život tom mestu. Iz godine u godinu smo mnogo radili na tome da ta kuća na vrhu brda povrati nekadašnji izgled a i da je unapredimo, koliko su nam mogućnosti pružale.

Kako je nastalo samo ime festivala?

Najveće bogatstvo same lokacije je to veliko polje koje se pruža od bine pa do šume, pa je samo ime došlo dosta prirodno.

Uključujete loklano stanovništo, koliko je to bitan i važan segment samog festivala?

To je jedan od najbitnijih aspekata naše inicijative. Bitno nam je da lokalno stanovništvo ima kulturni, ali i materijalni benefit od našeg festivala. Šutci se nalaze nadomak varošice Belanovice, koja je nekada bila značajan centar seoskog turizma bivše Jugoslavije. Medjutim sa krizom 90ih, oronulo je i ovo predivno mestašce ušuškano izmedju 3 planine sa netaknutom prirodom. Propao je BIP-ov hotel, propalo je Bekovo odmaralište, gigant stočne industrije Belan odlazi u stečaj, gasi se poljoprivredna zadruga i naravno tu je nezaobilazni odliv stanovništva u urbane centre. Naša ideja je da tom mestu makar na taj jedan vikend godišnje udahnemo deo predjašnjeg života i dovedemo neke nove posetioce koji će otkriti lepote ovog kraja i ljudi koji tu žive.

U okviru festivala imate i muzički studio, gde će mladi meštani moći da snime svoje, prve muzičke zapise i edukuju se o muzici, reci mi nešto više tome.

Muzički studio je i dalje u izgradnji, budući da sve vezano za taj projekat zaista moramo da finansiramo iz donacija i sponzorstava, to ide dosta sporo. Tu bih iskoristio priliku da se zahvalim kompanijama koje su do sada pomogle u izgradnji i opremanju studija a to su AVL Project, Velux, Balkania Ceramics, Grundfos, a upravo smo u toku realizaciji saradnje sa AudioPro koji će nam donirati studijske monitore i audio interface neophodan za početak rada studija. Kada budemo imali osnovnu opremu za rad, krenućemo i u realizaciju programa koji ćemo ostvariti u saradnji sa OŠ „Sestre Blagojević“ iz Belanovice i njihovim đacima, koji će moći da pohađaju raznovrsne radionice u sklopu našeg studija i muzičke kolonije.

Kada je reč o muzičkom programu, koja ideja stoji iza toga? I šta nas očekuje na ovogodišnjem izdanju festivala?

Gledali smo da od prvog izdanja festival program bude zanimljiv i za posetioce sa strane i za ljude na lokalu.  Budući da se i lično bavim muzikom koja je usko povezana sa tradicionalnim izrazima Balkana, odlučili smo se da Polja budu jedan zanimljiv mix tradicionalnog i modernog. Ove godine imamo svakako najambiciozniji i najveći program do sada, koji je podeljen upravo u takve dve celine, tradicionalno i moderno. 

Najveća atrakcija ovogodišnjeg Polja festivala je nesumnjivo grupa muzičara okupljena kao López-Petrakis-Chemirani Trio. Jedan od članova tria je Stelios Petrakis, uvažen kao jedan od najvećih instrumentalista tradicionalne grčke i kritske muzike nove generacije. Gospodin Petrakis će održati i solo koncert prvog dana festivala, što je samo po sebi izuzetna retkost, jer najčešće nastupa kao deo ansambla. Iz istog sastava nam dolazi i Bijan Chemirani, francusko-iranski maestro tradicionalnih perkusija, koji je takodje član legendarnog Trio Chemirani. Efrén López jedan od najistaknutijih tradicionalnih muzičara Španije, koji se profilisao kao virtuoz na žičanim instrumentima rane i renesansne muzike. On je poznat i po sviranju hurdy-gurdy instrumenta, koji je na neki način lajtmotiv festivala, jer svake godine gledamo da imamo makar jednog izvodjača na ovom fascinantnom instrumentu. João Pais Filipe je ime koje često vidimo na programu vodećih evropskih muzičkih festivala kao jednog od najinteresantnijih solo perkusionista, dok njegovi projekti sa Valentina Magaletti i Burnt Fridmanom zaista plene inovativnošću i jedinstvenjo su muzičko iskustvo. Tu je naravno i Iztok Koren, član slovenačkog benda Širom, koji nas je posetio na drugom izdarnju Polja i čiji bajkovit nastup i dalje pamtimo, a koji često može da se i pogleda na RTS3 ili RTS Muzika.

Drugu programsku celinu čini showcase SHAPE+ platformome, u okviru koje ćemo imati priliku da čujemo neke od najzanimljivijih stvaralaca savremene eksperimentalne scene. U okviru shawcase-a ćemo videti Morita Vargas, Iztok Koren, Sebastian Forrester, Amina Hocine, Triglav, Robert Schwarz i Anna Fišere.
Ostavićemo čitaocima da istraže ostatak programa, jer bi ovaj intervju zaista bio predugačak ukoliko bismo pomenuli svako od izuzetnih imena koje imamo ove godine.  

Pre festivala, kao jednu od važnih aktivnosti ističete rad na Paviljonu Polja, koji je nastao u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom. Kako je došlo do te saradnje i koja je ideja samog Pavliljona?

Poslednje dve godine zaista nismo imali sreće sa vremenskim uslovima tokom festivala i morali smo na neki način da rešimo pitanje binskog prostora i zaštite od kiše. Medjutim klasične bine su nešto čega smo pokušavali da se klonimo tokom organizovanja svih dogadjaja koje smo radili. Takodje, želja je bila da se na studiozan i temeljan način izgradi objekat koji bi korespondirao sa specifičnom ruralnom arhitekturom našeg sela, pa smo odlučili da pridjemo profesoru Pavlu Stamenoviću i vidimo da li bi on sa studentima želeo da razvije ovaj projekat u okviru studentske radionice. Na prošlim Poljima su studenti prezentovali svoja prva idejna rešenja, a onda smo kroz nekoliko Think/tank sesija došli do konačnog rešenja, koje se izvodilo u periodu pre ovogodišnjeg festivala. Moramo napomenuti da je finalizaciju izgradnje pomogla Turistička organizacija opštie Ljig.

Šta vam je do sada bio najveći izazov za ove četiri godine festivala?

Najveći izazov su naravno finansije i kako napraviti održiv model po kom bi festival mogao da funkcioniše. Takodje izgradnja infrastrukture u ruralnom okolišu bez budžeta je zaista podvig svoje vrste. Kao što sam već napomenuo, Belanovica je u proteklih par decenija izgubila skoro pa sve svoje smeštajne kapacitete i gosti festivala zaista imaju problem da nadju smeštaj u okolnim selima jer je ponuda jako limitirana, ali se nadamo da će se to polako menjati, jer u poslednjim godinama možemo videti neki bum seoskog turizma u našoj zemlji, koji se nadamo da će doći i do našeg sela.

Koje trenutke ili postignuća festivala smatraš najvažnijim i na šta si najponosniji?

Jedan od najdirljivijih trenutaka je bio kada mi jedan stariji žitelj našeg sela prišao posle koncerta Svetlane Spajić i Miloša Nikolića i rekao sa suzama u očima da ništa slično nije doživeo za svojih 80+ godina života. Sledeće godine sam drugog dana festivala dobio telefonski poziv od prvog komšije sa zahtevom da se muzika pojača na nivo na kojem je bila prvog dana, jer je on pozvao svoje prijatelje i rodjake na roštilj da bi pratili program iz udobnosti svog dvorišta i sad im je nešto tiho. Jako mi je drago da smo prošle godine insipisali ekipu prijatelja da naprave jedan sličan projekat koji će ove godine imati svoju premijeru, a to je Jerma Art Festival.

Da moraš da izabereš jednu numeru kojom bi opisao duh i vajb festivala, koja bi to bila?

To bi svakako mogla da bude numera benda Širom – Wilted Superstition Engaged In Copulation. Oni su sa njom otvorili svoj nastup pre dve godine i to je koncert koji zaista i danje rezonira u nama. Ta numera ima sve što jesu Polja, savršena veza izmedju tradicionalnog, savremenog i eksperimentalnog izraza, upakovan u jedan vrlo organski format.

Gde vidiš Polja u budućnosti?

Polja vidim kao mesto gde će tokom cele godine postojati raznovrsni kulturni i rezidencijalni umetnički program. Mesto gde ćemo svi zajedno moći da stvaramo i uživamo u umetnosti i prirodi. Nadam se budućnosti gde će ovakve i slične inicijative biti prepoznate od države i lokalnih samouprava kao društveno i kulturno korisne, te da ćemo uz njihovu pomoć moći više vremena da ulažemo u osmišljavanje i realizovanje programa.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *