fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Prikaz bez spojlera: That ’90s Show – Kapsula nostalgije za vikend kod babe

Šta nam donosi nastavak popularnog sitkoma „Vesele sedamdesete”

9. February 2023

Nastupila su teška vremena (čitaj: tridesete godine čoveka koji jednom mesečno piše o filmu i televiziji) pa je nostalgija postala jedno od retkih goriva koje me održava u životu. Stoga, kada je Netfliks najavio That ‘90s Show, ribut/nastavak popularnog sitkoma, na ovim prostorima poznatog kao Vesele sedamdesete, nagonski sam pozdravio takav potez. Ali kada je reč o ributovima, rimejkovima ili direktnim nastavcima koji bi usledili nakon dužeg vremenskog perioda, većina ljudi (a naročito ona većina koja piše o filmu i televiziji, profesionalno ili amaterski) rekla bi da će oprezno pristupiti najavljenom projektu.

Znate, ono „Hm, pristupam s dozom opreza”, ili još bolje „s rezervom”. „Skeptičan sam, ali baciću pogled”, „Approach with caution” i slične floskule. I, okej, razumem, to je poput nekakvog osiguranja koje doplatite, jer u slučaju da film ili serija pukne, samo možete da igrate na kartu skepticizma i kažete „Pa naravno, rekao sam odmah da treba biti oprezan, znao sam ja da to ne može da bude poput originala, pa ovo je ______ (dodajte kratak opis neuspeha po izboru)”. Jer to je ribut, to je tempirana bomba savremene kinematografije, a nijedna bomba nije napravljena s plemenitim ciljem, zar ne? Osim možda Tom Džounsove Sex Bomb. Možda.

Ali šta znam, film i TV mi mi ne predstavljaju konjičke trke, tako da me vest o snimanju That ‘90s Show nije navela na oprez, već mi je probudila čistu znatiželju. Bio sam veliki fan originala, svidelo mi se kako su sedamdesete izgledale u sitkomu sa početka dvehiljaditih, pa me je zanimalo kako će devedesete izgledati danas. I dok su mi sedamdesete predstavljale neku, osim u slučaju pronalaska vremeplova, nedostižnu dimenziju, devedesete su moja decenija, ona u kojoj sam rođen i tokom koje sam stvarao prve uspomene. A te uspomene su, uprkos užasnim događajima koji su nas tada okruživali, uspele da budu lepe. U tom periodu sam se prvi put susreo sa muzikom, filmovima, animiranim i igranim serijama koje i dan danas volim, ili ih makar držim u lepom sećanju.

Da li ću gledati seriju koja određenim delom reflektuje to vreme? Naravno da hoću! A to što se u njoj, u manjim ili većim ulogama, ponovo pojavljuju neki od mojih omiljenih TV likova iz adolescentskog doba samo je dodatni, i poprilično veliki, plus. I ne samo da su se na ekranu našli članovi originalne postavke, već su i kreatori Boni i Teri Tarner rešili da se vrate, a ovoga puta, verovatno kako bi im pružila svežiju perspektivu u deceniju kojom će se baviti, pridružila im se i ćerka Lindzi. „Bio je to povratak u stari dom – s drugim ljudima, ali istim stavom”, izjavio je Teri Tarner za Tudum, zvaničan Netfliksov portal u januaru.

Tako su nas Tarnerovi vratili u Point Plejs, fiktivni gradić američke države Viskonsin, u dom porodice Forman, tačnije u njihov podrum. Kiti (zauvek šarmantna Debra Džo Rup) ponovo je hiperaktivna i preuzbuđena jer njen sin Erik (Tofer Grejs) i njegova supruga Dona (Lora Prepon) dolaze na vikend sa unukom Lejom (Kali Haverda). Red (Kurtvud Smit), prirodno, ima poriv da zabije nogu u nečije dupe, ali, kako je dugo u penziji a prošlo je više od dvadeset godina otkako su mu se neželjeni tinejdžeri (među koje je ubrajao i sopstvenog sina) motali po kući, neminovno je malo mekši. Leja će već prvog dana upoznati lokalnu ekipu: buntovnu komšiku Gven (Ešli Oferhajd), njenog brata upitne inteligencije Nejta (Meksvel Asi Donovan), njegovu devojku Niki (Sem Morelos) koja kida u svemu, osim u izboru momaka, njenog mlađeg brata Ozija (Rejn Doj) i Džeja Kelsoa (Mejs Koronel) – tako je, sina Majkla Kelsoa (Ešton Kučer). Vrlo brzo će oni pronaći neku staru travu u podrumu, naduvati se a kružna kamera će pratiti njihove reakcije i, kako bi serija uopšte postojala, Leja će odlučiti da se ne vrati s roditeljima u Čikago, već da provede leto kod babe i dede.

Ono što najbolje funkcioniše u That ‘90s Show su Kiti i Red Forman koji su zapravno vezivno tkivo čitave serije. Dinamika između Kurtvuda Smita i Debre Džo Rup je sjajna i uigrani su kao da dvodecenijska pauza nikada nije ni postojala. Čak i u Devedesetima, Kiti ne manjka energije, a Red je jednako nadrndan kao i kada smo ga poslednju put videli. Normalno je da je s godinama smekšao i da Leju neće jednako tretirati kao Erika, iako će nekoliko puta ukazati na neizbežnu ironiju genetskog nasleđa. Ne bi ni trebalo da je jednako strog prema unuci, jer verujem da ljudi vremenom prosto izgube apetit za zvocanjem, ali to ne znači da stari dobri ratni veteran neće isplivati kada god mu se neki tinejdežer, s kojim nije u bliskom strodstvu, nađe u kući. Naravno, Red više ne preti prijavljivanjem ljudi imigracionom odeljenju, niti se hvali brojem ubijenih komunista u Vijetnamu, ali takve su bile devedesete, ili se barem producenti trude da nas u to uvere.

Lepo je bilo videti i ostatak ekipe. Nije spojler reći da se u seriji, pored Erika, Done i Majkla Kelsoa pojavljuju i Džeki (Mila Kunis), Fez (Vilmer Valderama), Bob (Don Stark) i Leo (Tomi Čong). Šta trenutno rade i kakve su njihove priče, ostaviću vam da otkrijete, ali meni se dopada gde smo ih zatekli i u kom su pravcu krenuli. Svi oni kao da nikada nisu ni izašli iz uloga koje su ih proslavile ili barem nikada nisu napustili Point Plejs. Sad, da li bih voleo da su pristali na više vremena na ekranu – da, svakako. Ali fora je u tome što od samog starta nisam očekivao da će biti drugačije. Znao sam da su osim Smita i Džo Rup svi ostali u gostujućim ulogama, tako da su mi i očekivanja bila na tom nivou. Bilo mi je dovoljno da jednom čujem Kelsoa kako urla „Buuuuurn”, vidim Erika i Donu na haubi starog Vista Kruzeru ili Lea kako radi šta god u tom trenutku mislio da radi. Jer ipak, ovo nije serija o njima, već o klincima, koji zaslužuju prostor.

Što nas dovodi do nove postavke tinejdžera koji su okupirali Redov podrum. Iako mi se generalno dopada kako su likovi osmišljeni, očigledno je da novim klincima fali šarma njihovih prethodnika. Razlozi za to su brojni, od glume, do međusobne uigranosti, pa i do pisanja koje često nije na zavidnom nivou. Iskusniji glumci poput Debre Džo Rup u stanju su da iznesu i osrednje napisane fore i učine ih, ako ništa drugo, simpatičnim. Klinci, sami na svome, u tome baš i ne uspevaju. Što ne znači da ih nećete zavoleti ili da vas neće zanimati njihove priče, samo se možda, eto, nećete smejati onoliko koliko ste očekivali. Za razliku od humora koji je pre dvadeset godina, poštujući sve jezičke smernice prajmtajm televizije, bio mnogo oštriji, That ‘90s Show više deluje kao mlaka tinejdž serija sa Dizni kanala.

Međutim, ono što često zaboravimo je da je ovo prvenstveno serija o tinejdžerima, koja je ovoga puta, verovatno, namenjena upravo i njima. I original se u najvećoj meri ticao tinejdžera, iako gotovo niko u seriji nije izgledao kao tinejdžer, niti se tako ponašao. Ali nova postavka je sačinjena isključivo od tinejdžera. Kali Haverda ima 16 godina, a glumi petnaestogodišnjakinju, dok ostali imaju između 13 i 18 godina. To je mnogo veća razlika u odnosu na Vesle sedamdesete, u kojoj su glumci imali između 18 i 22 godine već u prvoj od osam sezona. Ešli Oferhajd toliko je mlada da je originalnu seriju gledala tek nakon što je dobila ulogu Gven u That ‘90s Show.

Ribut serija pati od istih problema od kojih je patio i original – stereotipni prikazi pojedinih likova i upitni odnosi (činjenica da je Erik nazvao ćerku po njegovoj gikovskoj porno fantaziji iz dečačkih dana problematična je skoro kao i Kelsova veza sa profesorkom iz pete sezone Veselih sedamdesetih). Sa druge strane That 90’s Show neke stvari radi bolje od originala – ženski Igbt likovi su bolje tretirani (ne idealno, već bolje), ljubavni odnosi nisu toksični, i veći akcenat je stavljen na ljudska prava. Naravno, moglo je to da bude i bolje, ali kao što se i u originalu blagonaklono gledalo na sporne elemente, ili se na njih prosto nije obraćala pažnja, tako i That ‘90s Show odlučuje da žmuri u određenim delovima, usput se trudeći da ne uvredi nikoga, ili makar ne uvredi previše

Karta na koju That ‘90s Show najviše igra je, naravno, nostalgija. Nostalgija za originalnom serijom, kao i za davno izgubljenim vremenom i popkulturnim relikvijama iz tog perioda. I na tu istu kartu sam se i ja upecao. Iako ih nije bilo previše, svidele su mi se sve reference na devedesete, naročito na stvaraloštvo u tom periodu. Voleo sam svaki filmski easter egg, svaki naslov koji je iskočio u video klubu ili na putu do bioskopa. Koji su filmovi i serije u pitanju, ostavljam najvernijim fanovima koji izguraju do kraja prve sezone. Ali pored sadržaja koji konzumiraju, tu su i uređaji koje glavni likovi koriste, i odeća koju nose – sve te Redove košulje, koje odjednom postaju popularne i među omladinom. Što je najluđe, svu tu garderobu možete naći u današnjim prodavnicama, tako da je ovo verovatno serija koja je naviše uštedela na kostimima.

I formula nostalgije, u kombinaciji sa znatiželjom, radila je i kod američke publike, pa je tako prema podacima Samba TV, kompanije koja meri televizijsku gledanost, prvi epizodu That ‘90s Show u prva četiri dana od premijere pogledalo više od 1.7 miliona domaćinstava u Americi, preneo je magazin Forbs. To je 700 hiljada domaćinstava više od onih milion koji su pogledali Harry & Meghan. Serija je bila naročito popularna među milenijalsima, kao i onih starosti između 35 i 44 godine. U istom izveštaju se navodi da je premijera bila četiri puta gledanija od Pikokovog ributa Princa sa Bel-Era, i šest puta gledanija od Huluove How I Met Your Father. Kada je reč o ribut ratovima, pod uslovom da tako nešto uopšte postoji, Devedesete su svakako odnele pobedu.

Podaci ukazuju samo na domaćinstva u Americi, dok je broj pregledanih sati na Netfliksu širom sveta bio dovoljno velik da kalifornijski striming gigant ekspresno da zeleno svetlo za drugu sezonu i naruči dodatnih 16 epizoda, što je šest više nego što smo imali prilke da vidimo u prvoj sezoni. I uprkos sadržajno mlakom početku, da li me raduje što ćemo imati prilike da se vratimo u podrum Formanovih barem još jednom? Naravno! Verujem da prostor za napredak – baza je svakako dobra, veterani su na mestu, a mladi glumci zaslužuju priliku da pokažu šta zaista imeju. A i scenaristi bi mogli da se raspišu ili da prepuste štafetu duhovitijim ljudima.

Tačno je, gledajući prvu sezonu nisam umirao od smeha, valjajući se po podu i moleći devojku da me ubode viljuškom u butinu kako bi mi neka druga emocija prepravila organizam i izvukla me iz potpune ekstaze humora, ali iskreno, nisam ni krenuo po savršen humor. Krenuo sam da obiđem babu i dedu. Da vidim šta rade, kako im je, da li su nešto promenili, tapacirali kauč ili bacili onu kutiju sa Candy Land društvenom igrom. Pravi fanovi znaju zašto mi je baš ona toliko važna. Došao sam po nešto poznato, što možda nije isto kao što je nekada bilo, ali mi je drago da je još uvek tu. I That ‘90s Show je upravo to, osrednji benigni sitkom, Fox Life za nas koji više nemamo taj kanal na kablovskoj. To je comfort food koji ću rado konzumirati. Ne uvek i ne stalno, niti ću ga svakome preporučivati, ali bitno mi je da mi je tu, pri ruci. Za prvu pomoć.

Ocena: ⅗, sa verom u bolje sutra, ili kad već stiže druga sezona

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *