fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Prošlost Sopranovih – Mafijaški sveci Njuarka

Da li se radi o još jednom holivudskom mlaćenju para?

30. September 2021

Prvog oktobra u bioskope nakon dužeg odlaganja stižu „Mnogi sveci Njuarka“ (The many saints of Newark). Ovo će biti filmski prequel sada već kultne serije Sopranovi.

U eri beskonačnih nastavaka i spinoff-a, prequel film za kultnu seriju na prvu loptu zvuči kao loša ideja. Nadu ipak daje činjenica da su za izradu filma bili odgovorni mahom ljudi koji su radili na Sopranovima, pre svega Dejvid Čejs (orginalni kreator Sopranovih) kao producent i scenarista, sa njim i Lorens Koner, a kao režiser jedan od režisera serije – Alan Tejlor.

Film je postavljen na razdoblju šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka i prati odrastanje mladog Tonija Soprana u njegovim tinejdžerskim danima, uz brojne druge likove iz serije, a pre svega Dikija Moltisantija, na koga se Toni ugleda, inače oca neslavnog Kristofera Moltisantija iz serije.



Ulogu Dikija Moltisantija tumači Alesandro Nivola, a mladog Tonija niko drugi do – Majkl Gandolfini, sin originalnog Tonija Soprana, sada nažalost pokojnog Džejmsa Gandolfinija.

Kao i većina prequel-a, ovaj film predstavlja priču o nastanku, odnosno razvoju likova izvornog ostvarenja. Kako je Toni postao Toni, kako je upoznao druge centralne i sporedne likove serije i slično. Postavlja se razumno pitanje, da li je ovako nešto uopšte bilo potrebno i da li se radi o još jednom klasičnom holivudskom mlaćenju para ili u ovom filmu može zaista biti nekakve supstance?

Kada su Sopranovi krenuli da se emituju 1999. godine, bili su revolucionarna serija i takvi su i ostali sve do šeste sezone 2007. U eri dominacije serijskog TV programa, koju su inače Sopranovi i otvorili, snimiti šest sezona bez toga da se podlegne komercijalnim i drugim niskim strastima, samo po sebi je uspeh, tako da se može reći su Dejvid Čejs i ekipa zaradili autoritet, te da sad, ako žele, imaju pravo i da ga prokockaju.



Zašto prequel? Zašto ne sequel?

Prequel-i su često izlazak iz danas verovatno noćne more svakog holivudskog producenta, a to je zaokružen film sa krajem koji ne ostavlja previše prostora za produžetke. Kao većina ozbiljnih ostvarenja, i Sopranovi imaju takav kraj, jer budućnost Sopranovih je (spoiler alert) isuviše mračna (pun intended), da bi se o njoj pravio nastavak. Zato je za Sopranove logičan potez put u prošlost. Prošlost je, zapravo, sama po sebi česta i bitna tema serije.

Već u prvoj epizodi Toni Soprano u razgovoru sa doktorkom Melfi govori da ima osećaj da je došao do kraja i da je najbolje iza njega. Ako izuzmemo činjenicu da je mafijaš, Toni, zapravo, kao i mnogi, na pragu srednjih godina, a usled života ispunjenog stresom i brigama, sa podsvesnim dubokim nezadovoljstvom svojim životnim položajem, često odlazi u prošlost.



Kao svaki duboko nezadovoljan čovek, Toni pokušava da odgonetne da li su stvari mogle biti drukčije. Gde je pogrešio? Da li je mogao doneti drukčije odluke i da jeste, kakav bi njegov trenutni život bio?

O Tonijevoj prošlosti saznajemo kroz priče sporednih likova, kroz Tonijeve seanse, s vremena na vreme kroz njegove flešbekove ili živopisne snove sa uvek dubokim značenjem. Može se reći da je u Sopranovima prošlost više od same destinacije, kroz seriju, ona je objekat preispitivanja, ali i tvorac, a nekad i aktivni učesnik.

Iz dva objavljena trejlera za Mafijaške svece Njuarka, možemo videti upravo ključne tačke prošlosti kojima se Toni vraća u seriji. U trejlerima vidimo mladog Tonija koji se nalazi na životnoj prekretnici između koledža i putanji ka normalnom životu i ulasku u mafiju sa druge strane.

Vidimo Dikija Moltisantija, koji je očinska figura Toniju. Vidimo njegovu nasilnu prirodu, naznaku sklonosti ka zavisnostima i generalno koruptivan uticaj koji će vršiti na Tonija. Tu su i mnogi drugi likovi poput Livije, Tonijeve aspide od majke, Džoni Boja, Tonijevog oca, Tonijevog prijatelja Pusija, Polija…

Za gotovo svaki delić onoga što je prikazano u trejlerima može se pronaći referenca u seriji, bilo da je to Tonijev visok rezultat na testu inteligencije, školski hodnik gotovo preslikan iz Tonijevih snova, replike ujka Juniora ili Polijevo tipično kretensko upiranje kažiprstom i malim prstom istovremeno.

Zanimljiv momenat predstavlja i vreme dešavanja radnje koja je smeštena upravo u doba rasnih tenzija i nemira u Njuarku. Trejler ukazuje na nekakav sukob između Dikija Moltisantija i lika koji tumači Lesli Odom Junior, a koji verovatno predstavlja vođu rivalske crnačke bande.


Osvrt na nerede iz šezdesetih možda je inspirisan aktuelnim rasnim tenzijama i pokretom „Black lives matter“, ali je svakako ovaj događaj više puta referisan u seriji, kroz Tonijeva sećanja, ali i kroz dijalog sa korumpiranim crnim političarem Moris Tifenom, koji otkriva da je i sam nekad učestvovao u neredima. U samoj seriji Tonijeva rasna netrpeljivost, kao i netrpeljivost njegovih saradnika često igra ulogu.

Primetna stilizacija u trejlirima, nasuprot realizma u seriji, nosi izvesne bojazni. No, treba uzeti u obzir da je u pitanju ipak trejler koji mora biti dopadljiv širokim masama, kao i da je realizam u holivudskim blokbasterima nešto što odavno svet nije video, iako bi tvrdi realizam Sopranovih na filmu bio istinsko dostignuće. Treba se, stoga, nadati da Dejvid Čejs i Alan Tejlor neće podleći iskušenju i postati Skorceze, ili, daleko bilo, Kopola.

Brojne prisutne reference su, u suštini, ok, ali su isto tako jeftina i već provaljena roba. Ipak, ako se mudro upotrebe, mogu biti dobar materijal.
Mnogi bi voleli da vide, recimo, tuču u kojoj je psihopatski Riči April junior osvojio čuvenu kožnu jaknu, koju je mnogo godina kasnije poklonio Toniju, samo da bi je ovaj prosledio mužu svoje čistačice.


Isto tako, postavlja se pitanje da li će biti prikazana čuvena pljačka kartaške partije koju je držao FIč La Mana, a koju su izveli Toni i njegova ekipa kao klinci, što im je donelo uvažavanje i ulaznicu u mafijašku porodicu. Serija je ispunjena ovakvim pričama i samo kada bi ekranizovali većinu, mogli bi napraviti film, iako to svakako ne bi trebalo da bude cilj.

Reference, poznati likovi, priča o odrastanju i usponu – zvuči kao tipičan prequel i verovatno to i jeste. Verovatno su Sopranovi još jedna dobra i zaokružena priča koju ne bi trebalo dirati. No, Sopranovi su, pre svega, bili serija koja je bila duboka studija ljudskog karaktera generalno, sa
fokusom na Tonija, kao primer kriminalnog uma.

Serija je analizirala njegove motive, planove, postavljajući pitanje da li se Toni može rehabilitovati, šta ga je učinilo tim što jeste, da li su stvari mogle biti drukčije? Vraćanjem u prošlost otvara se mogućnost da se dobije složeniji odgovor na poslednja pitanja koja, u suštini, imaju opšti i dublji karakter.

U tom smislu, film je pronašao jedinu logičnu destinaciju i temu preko koje može da se poveže sa serijom, ali i da otvori sebi prostor da bude nešto više od pukog proširivanja postojećeg univerzuma Sopranovih, ispunjen beskonačnim referentnim materijalom. Sa ekipom koja je dosad pokazala kredibilitet i autentičnost, sigurno ima dobre šanse za to. Da li će u tome i uspeti ,ostaje da se vidi od prvog oktobra.

Autor teksta: Petar Mareš

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *