Beogradski bend Šajzerbiterlemon (koliko god morali da polomite jezik svaki put kada izgovarate njegovo ime) predstavlja jedan od „dragulja” beogradske alternativne scene. Nastali su 2014. godine, ali kako Jovan Sibinović (gitarista i pevač) kaže, Šajzerbiterlemon kakav danas znamo počeo je da postoji 2016. godine. Snimili su dva LP albuma, jedan EP, a neizostavni su deo i Hali Gali kompilacije. Drugi LP pod nazivom Na dugačkim poljima objavili su pre desetak dana, a u četvrtak će u bašti Drugstore-a održati koncertnu promociju albuma. U susret tom koncertu, sa Jovanom razgovaramo o novom albumu, razvoju benda, izdavaštvu, saradnjama i ovonedeljnom koncertu kojem se radujemo.
Pre 3 godine objavili ste svoj debi LP, a sada nam predstavljate novi, drugi album. Šta nam novo donosi drugi album? Kako posmatrate odnos ova dva albuma, po čemu se sve razlikuju?
Jovan Sibinović: Ovaj album, pre svega, nosi mnogo širi spektar senzibiliteta. Na prvom albumu se taj razuzdani bes nekako provlačio kroz sve pesme na sličan način. Ovde smo želeli da svaka pesma predstavlja neki „svet za sebe“, a da ipak čine koherentnu celinu. Bio je to veliki izazov, ali nadam se da smo uspeli.
Kako je izgledao proces rada na albumu, koliko ste ga dugo pripremali?
Ako smo prvom albumu pristupili impulsivno i bez ikakvog promišljanja, što je imalo svojih čari, onda bi se moglo reći da je proces rada na novom albumu izgledao potpuno suprotno. Svaka reč i svaki takt muzike je promišljen i preispitan više puta, pesme su snimane u nekoliko navrata tokom više od godinu dana, a ceo proces je trajao oko tri godine. Ubačeni su neki novi instrumenti koji su za nas bili novina, pa je bilo zaista izazovno komponovati muziku za, na primer, sintisajzere koji nikad ranije nisu korišćeni u našoj muzici. Ljudi često vole da čuju priče o tome kako su albumi i pesme nastajali spontano, ali ovaj album je ipak plod intenzivnog rada i razmišljanja. Većina stvari tokom procesa se nije desila slučajno.
Zbog čega novi album nosi naziv Na dugačkim poljima?
Ta „dugačka polja“ predstavljaju sva kompleksna osećanja koja nam život i odrastanje donose, ali predstavljaju i sam život, svu lepotu i surovost onoga što je pred nama i onoga što iza sebe ostavljamo. Nismo više zatvoreni „iza naših zidova“ kao na prvom albumu, sada smo na otvorenom, na vetrometini. I moramo da se suočimo sa tim. Polja, donekle, sama po sebi nose odrednicu „široka“, a mi ovde koristimo odrednicu „dugačka“ jer je fokus na gledanju napred, a ne u stranu. To ne znači da mi znamo kuda idemo, ali definitivno znači neminovnost protoka vremena, nužnost našeg kretanja uz vreme i želju da nikad ne odustanemo, koliko god bilo teško. Mi ne znamo koliko se prostiru dugačka polja, ne znamo šta je na njihovom kraju i da li kraj uopšte postoji, ali znamo da moramo da žudimo, da moramo napred ka horizontu, iako, zapravo, nikad ne znamo šta nas sledeće čeka. Na putu kroz dugačka polja ćemo mnogo padati i ustajati, mnogo krivudati, često i zastati, ali ne smemo krenuti nazad. Tek kada, tokom našeg puta, naprasno dođe vreme da iščeznemo, okrenućemo se i sagledati kakav smo krajolik napravili od onih pustih polja koja su nekada bila ispred nas.
Novi album donosi pomalo „melodičniji“ zvuk i ozbiljniji ton. Kako vi posmatrate ovu promenu zvuka i koje su centralne teme albuma?
Ta promena zvuka je došla kao logičan sledeći korak za nas. Pokušali smo da zadržimo „oštricu“ koju smo imali na prvom albumu, ali da se istovremeno žanrovski „otvorimo“. Cilj je bio da napravimo korak napred u svakom smislu i da stvorimo nešto što je, pre svega, autentično. Kada je o centralnim temama reč, ovde se treba nadovezati na ono obrazloženje naziva albuma. Dok nas pesma „Polja“ kao neka vrsta prologa uvodi u svet „dugačkih polja“, beskonačno živopisan, ali često surov, ostale pesme simbolišu određene značajne „korake“ koje pravimo na dugačkim poljima, dakle emotivne procese i osećanja koja su sastavni deo odrastanja, spoznavanja sebe i svojih emocija. Svaka naredna pesma na neki način predstavlja zaseban emotivni proces, od autodestrukcije i patnje, preko preispitivanja i konfrontacije, do ljubavi i prihvatanja.
S ozbirom na to da važan deo vašeg rada čine i spotovi za vaše pesme, da li sada imate nove spotove u planu? Da li možete da nam otkrijete koje će numere prve dobiti svoj vizuelni „dodatak“ i da li već imate u planu sa kime ćete sarađivati?
Trenutno su sve potencijalne saradnje još uvek na nivou spekulacija. Spotovi su svakako u planu i želja nam je da svaka pesma sa albuma dobije svoj spot u naredne dve godine. Numere „Iza ugla“, „Polja“ i „Stvarni“ bi trebalo da budu prve tri za koje ćemo snimati spotove, ali za sada nije poznato kojim redosledom. Rad na novim spotovima će najverovatnije da počne krajem leta.
Produkciju potpisuju Uroš Milkić i Andrej Mladenović. Kako je izgledala saradanja sa njima?
Saradnja sa njima je došla kao jedna vrlo logična odluka. Sa Urošem smo sjajno sarađivali na Hali Gali kompilaciji, a Andrej je naš prijatelj i saradnik od samih početaka. Verujemo da niko ne bi mogao da realizuje ovaj album ovako dobro kao što su to uradili njih dvojica.
Kako je došlo do toga da u pitanju bude zajedničko izdanje zagrebačkog Geenger Recordsa i beogradske Pop Depresije?
To je, takođe, za nas jedna krajnje logična saradnja. Sa Geenger-om imamo jako lepu saradnju još od prvog albuma, a sa Pop depresijom, odnosno Ivanom Lončarevićem smo sarađivali na Hali Gali kompilaciji. Zahvaljujući udruženim snagama ovih sjajnih ljudi ćemo konačno videti naš album na vinilu krajem godine, što nas veoma raduje.
Kakva je uloga izdavačkih kuća u vašem radu?
Danijel Sikora iz Geenger Records-a nam je mnogo pomogao sa svojim savetima vezanim za to na koje festivale ili platforme treba da se prijavimo i zahvaljujući tim njegovim sugestijama smo svirali na nekim festivalima u regionu, a svirali bismo i mnogo više da su okolnosti bile uobičajene. Lonče neumorno šalje spotove i pesme medijima i uvek je spreman da pruži savet oko svega što zatreba. U vremenu kada se izdavaštvo alternativne muzike sve češće pretvara u hobi od koga ne može da se živi, ovi ljudi svojim radom i entuzijazmom imaju jako važnu i nedovoljno istaknutu ulogu u opstanku onog spektra regionalne kulture koji ne pripada mainstream-u.
Važan deo karijere vašeg benda predstavlja Hali Gali kompilacija. Kakav je odnos beogradskih bendova danas?
Međusobno podržavanje je sigurno najvažnija osobina te naše generacije bendova. Ona je i danas apsolutno prisutna i verujem da će tako i ostati. Hali Gali kompilacija, iako nedovoljno primećena na nekom masovnijem nivou, je odigrala vrlo značajnu ulogu da svakog od učesnika profiliše kao izvođača sa određenim kredibilitetom. Sledeći korak jeste da svi, još uvek aktivni, bendovi sa kompilacije nađu svoj put i profilišu se ne samo kao „Hali Gali bendovi“, nego kao jedinstvene grupe sa autentičnim zvukom koji je samo njihov i koji publika prepoznaje. To i jeste ono što mi pokušavamo da uradimo sa novim albumom.
Prvi nastup održali ste 2014. godine. U kojoj meri su vam se razlikovali nastupi tad i sada, kao i prostori za nastupanje?
Kada govorimo o nastupima, može se reći da je jedina sličnost što su na gitari i bubnju bile iste dve osobe. Sve ostalo se potpuno promenilo, uostalom, nijedna pesma koju smo izvodili 2014. godine već jako dugo nije na našem repertoaru. Iako dugujemo veliku zahvalnost tom početnom periodu koji nas je u velikoj meri formirao, ipak je ovaj Šajzerbiterlemon kakav danas znate počeo da postoji 2016. godine, kada je krenuo da se formira naš prvi EP. Tokom prve dve godine je to bio neki drugi bend. Mada, ni taj bend nije bio loš.
Kada je o prostorima reč, svirali smo na nekim većim festivalima i u nekim dosta većim klubovima nego na početku, ali se prostori u kojima sviramo definitivno nisu promenili toliko koliko se promenio naš zvuk.
U četvrtak se održava promocija albuma u Dragstoru u Beogradu. Zašto ste se odlučili za ovaj prostor i šta nas sve očekuje na koncertu?
Prvo je važno da kažemo da smo se odlučili za baštu Dragstora. Znači, ne veliki Dragstor do koga se penjete stepenicama, nego onaj zastakljeni prostor dole. Danas je dosta teško dovesti veći broj ljudi na koncert, a Dragstor ima svoju publiku koju čine ljudi raznih žanrovskih afiniteta i predstavlja prostor koji ima izgrađenu kulturu dolaženja na žurke i koncerte. Kada je o samom koncertu reč, nećemo da izmišljamo neke pompezne najave, nego ćemo reći ono što znamo da je istina. Možete očekivati najduži koncert Šajzera ikad na kom ćemo odsvirati skoro sve pesme iz naše diskografije, sigurno ćemo zvučati bolje nego svaki prethodni put kad ste nas čuli i ostavićemo srce i dušu na bini. Nova muzika nam je možda drugačija, ali koncert će još uvek biti glasan, „prljav“ i nepredvidiv. To je, valjda, sasvim dovoljan razlog da se dođe.
0 Comments