U nedelju, 19. februara udruženje građanki FemPlatz oglasilo se i saopštilo da je istog dana u mestu Rekovac kod Beočina uhapšen muškarac za kog postoji sumnja da je usmrtio svoju bivšu suprugu i njenu majku.
„Policija je osumnjičenog zatekla na mestu ubistva, a pretpostavlja se da je zločin najverovatnije izvršio nožem”, navodi se u tekstu na sajtu Nedeljnika.
Prema nezvaničnim saznanjima, protiv njega su već bile podnošene prijave za nasilje i određena mu je zabrana prilaska.
Samo nekoliko meseci ranije, 24. novembra 2023. godine u Srbiji i zvanično počela kampanja pod nazivom „Stop femicidu” koji je pokrenula država povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja. Tada je zaštitnik građana Zoran Pašalić na konferenciji tim povodom izjavio kako je femicid pogrešan termin koji se koristi u slučaju nasilja nad ženama koji završavaju smrtnim ishodom.
„Ne da koristimo izraz da muškarci ubijaju žene zato što su žene. Ne ubijaju ih zato. Nasilje se ne vrši zato. Nego zbog poremećenih partnerskih, supružničkih ili bilo kojih drugih odnosa kao što su mnogi odnosi u društvu između ljudi koji su upućeni jedni na druge da li po osnovu afiniteta ili osnovu obaveze poremećeni”, rekao je tada Pašalić.
S druge strane, u ranijem tekstu Oblakoder magazina dr Kosana Beker, programska direktorka udruženja građanki FemPlatz navela je da postoje određene karakteristike femicida koje ga razlikuju i izdvajaju od neutralnog oblika ubistva.
„Različite države različito to regulišu (one koje regulišu). Prošle godine (2022.) na nivou UN-a je napravljen statistički okvir za praćenje femicida koji može da se primenjuje i u državama koje još uvek nemaju propisan femicid odvojeno i dobri su pokazatelji. Osim toga da je femicid rodno zasnovano ubistvo žene, znači ne bilo koje ubistvo, u koncept femicida idu sva ubistva žena koje počini muškarac ako je s njom u nekakvom odnosu, bilo partnerskom, bračnom, vanbračnom, bivšem, sadašnjem i tako dalje. Znači, sva ubistva žena koja su u okviru porodice, ne samo očevi i brat, već šire porodice, tu nema dileme da je femicid”, objašnjava Bekerova.
Međutim, kod femicida se, kako Kosana navodi, uzima u obzir i da li je muškarac bio nepoznat ženi koju je ubio.
„Dakle, postoji čitav set indikatora koji treba da se procenjuju. Tu gde je partnerski kontekst, bračni, vanbračni, porodični… tu ne treba da se ništa dodatno procenjuje, a za ova druga ubistva žena imamo set nekih indikatora koji, ako je nešto ispunjeno, može da se klasifikuje kao femicid”, ističe Bekerova.
Podsetimo, novinarke CINS-a Teodora Ćurčić i Jovana Tomić su u tekstu „Femicid u Srbiji: zločin i manje kazne” analizirale presude na osnovu kojih su došle do zaključka da dosta žena nasilje jeste prijavilo, ali da su sudije često uzimale bizarne olakšavajuće okolnosti kada su određivali kazne, pa one često nisu bile adekvatne.
Slučaj iz Rekovca još jedan je pokazatelj neophodnosti pronalaženja adekvatnog rešenja koje će poboljšati rad institucija, pozivajući ih na odgovornost, kao i njihov odnos prema žrtvama koje se odluče da prijave nasilje, te tako uspostavljanje mehanizma za praćenje i analizu slučajeva femicida predstavlja važan korak ka smanjenju broja femicida.
Naslovna ilustracija: FemPlatz
0 Comments