Raspadi domaćih bendova koji su zavili fanove u crno

Pre neki dan, do mene je došla vest da se raspao još jedan mladi bend. Možda njihovo ime nije ni došlo do vas. VHS Stereo, pisali smo o njima kada smo na sredini godine pravili presek najboljih pesama godine. Imali su još jednu ili dve stvari, i delovalo je kao da bi napravili taj prvi album koji bi zaintrigirao ljude, i ko zna šta još. Ali to sad već ulazi u koncept šta bi bilo kad bi bilo. Sa sve razvijenijom varijantom interneta i društvenih mreža, dešavalo se da, barem mi koji smo to hteli, čujemo za bend odmah, čim izađe iz sobe za probe. Poslušamo njihove prve demoe, prve EP-eve, ponadamo se da su oni možda the next best thing. Samim tim bismo i odmah čuli kad bend stavi game over oko vrata, iako to, da se ne lažemo, nije baš najbitnija vest. Pa tako VHS Stereo, ili Entropija, Stepa, Johanbrauer ili Tipon, ma koliko bili interesantni bendovi od kojih se očekivalo svašta, neće baš napraviti tektonski poremećaj svojim raspadom u muzici.

Povuklo me je da razmišljam o nekim pređašnjim vremenima, kad bi raspad benda doveo do toga da to zaista bude vest, da se fanovi zaista osećaju pogođenim i da još uvek čekaju dan kad će se članovi benda pomiriti.

Naravno, nisu svi raskidi isti, pa tako ni raspadi benda. Kako reče Nik Kejv onomad: Death is not the end, pa se tako gomila bendova nikad zaista ne raspadne, iako u srcima mnogih fanova to više neće biti to nakon odlaska pevača, nekih članova, ili menjanja stila muzike (videti pod: Deca Loših Muzičara, Sunshine, ili Kanda Kodža i Nebojša).

Kad pogledamo kroz istoriju, realno je da svi ovi bendovi koji slave svoje 30, 40, ili 50. rođendane pod istom firmom nisu oni isti koji su bili tu i sticali slavu među prvih 100, 200 ili 300 fanova u malim salama. Dešavalo se u više slučajeva da pevač i još jedan član, uglavnom gitarista, nastave dalje sa novima, a one što su ostavili iza, njih pamte samo entuzijasti poput mene.

Raspad benda je normalna stvar. Realno, zamisli da sa troje, četvoro, ili više ljudi živiš, putuješ, spavaš i jedeš po nekoliko meseci, slušaš njihove iste priče, tolerišeš ispade, plus kad pričamo o rokenrolu, uvek je i nekoliko poroka uključeno u jednačinu. Pa, normalno je da poželiš da više nikad ne vidiš facu bilo koga od njih kad se turneja završi. E, sad, pitanje je da li ćeš nakon odmora, kad se ohladiš, nastaviti sa probama, ili ćeš ostati pri tome da menjaš posao ili prijatelje.

Ipak, nisu svi bendovi nastavili menjažom članova kao da su sličice ispred hotela Moskva. Neki su okončali svoje postojanje, i evo, nekoliko godina ili decenija kasnije, njihovo pomirenje nije na vidiku.

Idoli

Za početak, bend koji se svakako neće više nikad okupiti jer Vlada Divljan nije više među živima. Međutim, dok je Divljan bio živ, i i dalje talentovani muzičar koji probija granice žanrova, deluje da nije bilo prostora za ujedinjavanje. Zdenko Kolar je svirao uz Vladu dugo, ali Srđan Šaper je iz weird konceptuale osamdesetih uleteo u svet marketinga i politke koji deluje kilometrima daleko od prve dvojice. U svet politike je ušao i četvrti član kome ime i ne moramo da pominjemo, jer je verovatno u top 3 najomraženijih ljudi u Srbiji ovog trenutka zbog svog delovanja, kako na društvenim mrežama, tako i na televiziji Pink. Idoli su se raspali 1984. i svojim kratkim trajanjem ostavili ogroman trag u istoriji domaćeg rokenrola, i tako će ostati bez obzira na to što su neki članovi anđeli, a neki samo blato.

Block Out

Retko koji bend sa ovih prostora je imao takve vatrene fanove, koji se mogu svrstati u navijače, kao što je to imao Block Out. Ekipa je imala tvrde, mračne, i melanholične pesme uz koje su ljudi patili, vrištali, i preživljavali devedesete i rane dvehiljadite. Onda se bend iznenada raspao. Prvo je Nikola Vranjković izbačen iz benda 2013. godine, što mi je u ono vreme (a i danas) zvučalo kao da je neko Bajagu izbacio iz Bajage i Instruktora. Nedugo zatim, ostatak Block Outa je morao da promeni ime, usled svađe oko prava na ime, u Čovek Vuk, i ubrzo nestao iz vidokruga rokenrol javnosti. Nikola Vranjković je uzeo svoje pesme, okupio ekipu prvoklasnih muzičara, i napravio neke nove himne. Kao posle razvoda kad deca završe kod majke, tako su i fanovi Block Out-a, kao i tradicionalne novogodišnje svirke, zavšili kod Vranjkovića, koji je nakon raspada benda dobio i deo medija i javnosti koji su ranije ignorisali njegov bend.

Darkwood Dub

Od svih beogradskih urbanih bendova devedesetih koji su nastali i održavali se pod patronatom rahmetli radija B92, Darkvudi su imali najviše fanova. Otud je najviše i zabolelo kada su 2017. objavili da više ne rade zajedno. O samom raspadu i tome kako je došlo do njega nema zvaničnih informacija, osim onih klasičnih razvodnih, usled nepomirljivih razlika, ali kako kaže onaj narodnjak, „mali je ovo KC Grad, u njemu sve se zna”, pa zavisno od toga na čijoj ste strani svađe, imali ste svoju viziju priče. A strane očigledno postoje, jer su se iz Darkwood-a pojavili Bella Technika (Miki, Bambi, i, na početku benda, Lav) i Minilinija (Vuča). Ipak, za više od 20 godina postojanja, bend je svojim miksom plesne i besne muzike postao saundtrek godina u kojima su podjednako bile izmešane žurke i protesti.

K2

Nedovoljno prihvaćene i shvaćene u periodu u kom su se pojavile, Aleksandra i Kristina Kovač i njihova grupa K2 su bile pravo osveženje u pop muzici, kao i odgovor na sve crne žanrove koje ovde gotovo niko nije svirao. Previše upeglane za alternativu, ali i previše soul i r’n’b bez upliva u turbo folk za komercijalu, bile su gotovo žanr za sebe i, kao takve, naravno da nisu mogle dugo da opstanu. Pritom, kao i sve sestre (ili braća) ma koliko bliske bile, bilo im je mnogo lakše da oči povade jedna drugoj u svađama. Pa tako, nakon saradnji i podrške za vreme solo voda, njihova svađa kroz poslednjih desetak godina, koju je pratila sva žuta štampa ovih prostora, govori da nećemo skoro videti neki K2 nastup.

Šarlo akrobata

Verovatno jedan od najvećih bendovskih raspada u istoriji domaće muzike. Ako ništa, zbog toga što su iz njegovog kraja nastala dva nova puta. Ta dva puta su u samom bendu Šarlo akrobata već postojala, i išla su paralelno kroz ceo album Bistriji ili tuplji čovek biva kad. Ipak, melodija i okretanje njuvejvu na jednoj strani, kao i bes, eksperiment i stihovi koji zvuče kao parole ili grafiti na drugoj, morali su da dovedu do završetka Šarla, ali i rađanja EKV-a i Discipline kičme, tako da, pored veličine samog čina raskida, ovaj se uzdiže iznad ostalih zbog svoja dva konačna proizvoda.

Utisak koji nije na listi:

Neko će posmatrati istoriju ex-Yu roka, pa će reći kako se i Azra raspala, pa samim tim zaslužuje mesto ovde. Ali, to realno i nije mnogo tačno, jer Azra je Džoni, a Džoni je lud i sedi u Holandiji i svira narodnjake na gitari, i to ponekad objavi na net. Tako da se Azra nije raspala.

Nisu naši, ali ih vole ovde ko da jesu. Hladno pivo se raspalo, i to na Kekinov solo bend, a ostala ekipa se zove Savršeni marginalci. Ali taj raspad je previše svež i ko zna šta može da se desi u naredne dve-tri godine kad momci shvate da Hladno Pivo može da proda više karata nego ova druga dva imena. Bjesovi su okačili kopačke o klin prošle godine, ali niko se neće iznenaditi ako iste te kopačke skinu do kraja ove ili sledeće godine.