„Medicinski roman” (Kontrast, 2019) finskog autora Rikua Korhonena govori o Niklasu, junaku u tridesetim godinama, i njegovom skoro-pa-propalom životu. Ali nezavisno od ove naizgled konvencionalne priče, „Medicinski roman” je važna knjiga. Korhonen ovoj temi pristupa energično i bespoštedno, uključujući društveno-političke i egzistencijalne teme koje proširuju priču ovog romana i dovode je do mere visoke književnosti.
Utisak je da pisac, pre svega, veruje u tekst, prepuštajući se silama procesa koji se odvijaju svojim prirodnim tempom, ali i zadržavajući se na osetljivim mestima, saosećajno ih objašnjavajući i opredmećujući mnogobrojne zebnje milenijalaca. Toplom ali neumoljivom rukom pisac čini da čitaoci zarone u svet mozaika ranjenosti, osetljivosti, traume i života sa traumom. Sve ovo sugeriše da imamo posla sa romanom koji funkcioniše na nekoliko planova i koji ravnomerno razvija nekoliko tema: pa, da počnemo.
-Od snova 1970-ih do sveta 21. veka
Niklas i Ina postali su prijatelji i zaljubili se u dvadesetim godinama. Ina dolazi u Niklasov život i odlazi iz njega. Naš glavni junak je čeka i i ljubav se nastavlja. Kada Inin otac umre, Niklas se suočava ne samo sa njenom, već i sopstvenom bespomoćnošću.
Niklas je junak sklon posmatranju i samoposmatranju, ali mimo te hladne analitičke svesti odvija se svet natopljen osećajima gubitka, nemoći i depresije, koji zahvata i njegov život, unoseći razočaranost i osećanje lične krivice. Sve ovo Niklas može da percipira, ali ne i da objasni. Niklas je postao momak koji „zna da analizira stvari, ali čiji je govor ljubavi izgubljen”. Medicinski roman je zato i naslov koji sugeriše proces i mogućnost isceljenja od otupelosti savremenog mladog čoveka.
Korhonenov govor o ljubavi, sa druge strane, sasvim je precizan. Glavni likovi su iscrpljeni i duševno ostareli tridesetogodišnjaci. Tužno podnošenje i razumevanje zakona života povezano je sa odraslim životom uopšte. Posebna karakteristika samosvesti ove generacije naklonjene zapadnim popkulturnim vrednostima je oponašanje životnih stilova i privatnog života razvijanog u Sjedinjenim Državama. Već na početku romana postaje jasno da Korhonen ima u vidu veliki luk: od snova finske dece 1970-ih do sveta 21. veka u kome dominiraju Sjedinjene Države. Najzad, analiza svetske politike ostaje u pozadini, i to je u redu. Vratimo se privatnom, malom i opipljivom materijalu koji je najvažnije vezivno tkivo za svet ovog romana.
Stereotipni ljudi
Korhonen namerno polazi od stereotipnih lica, uspevajući da od njih stvori prave, autentične, višeslojne junake. Glavni junak, Niklas, prototip je čoveka rođenog 1970-ih koji je, na neki način, uvek u redu, ali čija nesreća i nedovršenost vise u vazduhu. Usamljeni junak otkriva svet emocija koji, paradoksalno, u njemu budi porive razuzdanosti i nedoličnog života, sve u želji da, otkrivši nekakav „višak” ljudskosti u prilično hladnom svetu, isti ubije. Frustracija ne pronalazi siguran način da se izrazi, i stoga, sasvim očekivano, eskalira zapanjujuća autodestruktivnost nekad prikladnog mladića. Narator sa bolnom preciznošću prati potonuće ovog lika u svet ketamina i veoma rizičnog i veoma neuspelog seksa. „Medicinski roman” ima i dimenziju ljubavnog romana sa neočekivanim krajem. Tamo gde izostaju kajanje ili pomirenost sa sobom, odvija se suštinsko samouništenje lika nespremnog da oprosti sebi.
Možemo se pitati: zašto? Zašto bi čovek počinio samoubistvo kada bi na planeti Zemlji sve moglo biti u redu? Šta nije u redu sa nama? Kako se zove ta bolest? Umiruća emocionalnost? Preterana introspekcija? Nedostatak vrednosti? Vakuum vrednosti? Megalomanija? Depresija? Otuđenost? Krivica? Ili je greška u tome što ništa nije moguće i kada se čini da jeste? Naravno, Korhonen ne daje jednoznačne odgovore na ova pitanja. „Medicinski roman” opisuje simptome bolesti i njihove moguće uzroke.
Riku Korhonen
Potreba za empatijom
Obično se smatra da je finsko državljanstvo ravno dobitku na lutriji. Ovo je opšte mesto, naročito u manje razvijenim zemljama. I naravno da u neku ruku ta činjenica ima smisla. Ali kao i mnogi drugi, ni sam Niklas nije bio u stanju da uradi velike stvari koje je očigledno očekivao od sebe.S jedne strane, Niklasovi postupci su elitistički i nezahvalni odraz čoveka koji je imao slobodu i mogućnost da uradi bilo šta. On to zna i ima svest o svojoj grešci. Ali Korhonen kao pisac ima simpatično humanističku potrebu da razume čoveka. Njegova specijalnost je tumačenje ljudi koji se ponašaju poput kretena. To je, nažalost, veština koja je mnogima danas potrebna, i koja najviše preporučuje „Medicinski roman” vašoj pažnji.
Autorka teksta: Marija Todorović
0 Comments