Jedanaesto izdanje Međunarodnog festivala saksofona – Belgrade SAXperience biće održano od 25. do 28. septembra. Tokom četiri dana festivala nastupiće neki od najznačajnijih evropskih saksofonista, a među njima je i Milan Savić, saksofonista koji je ujedno i osnivač ovog festivala.
Savić će, zajedno sa Danijelom Čehranovim, u subotu, 28. septembra zatvoriti festival nastupom u Boho Baru predstavljajući SAXPERIENCE project, jedinstvenu kombinaciju deejayinga i atraktivne fanki fristajl improvizacije na saksofonu.
Milan Savić je diplomirao saksofon na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a klarinet na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Tokom muzičkog razvoja, pohađao je mnoge škole i seminare kod priznatih profesora u inostranstvu. Od 2006. godine radi u Muzičkoj školi Josip Slavenski kao profesor klarineta i saksofona. Držao je majstorske kurseve u zemlji i inostranstvu: Alpen Classica Fest – Italija, Olimpic Sax Fest – Grčka, University of Hartford – S.A.D. Nastupao je kao solista na Mokranjčevim danima i drugim festivalima širom Srbije i imao seriju koncerata u Francuskoj, Italiji i S.A.D. Nastupao je kao solista sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom Rts-a, kamernim orkestrom Metamorfozis, snimao za Radio Beograd i premijerno izvodio kompozicije Ivana Jevtića, Ivana Brkljačića, Aleksandra Sedlara, Ante Grgina i drugih.
Sa direktorom festivala govorimo o ovogodišnjem festivalu, osnivanju i razvoju, i o promociji saksofona kroz različite muzičke žanrove.
Osnovali ste Belgrade SAXperience festival, koji se ove godine održava po 11. put. Šta vas je inspirisalo da pokrenete ovaj festival i na koji način se menjao od svojih početaka do danas?
Milan Savić: Pre deset godina situacija u Srbiji sa saksofonom je bila malo drugačija, naime klasični saksofon nije bio toliko poznat domaćoj publici i retko su se održavali koncerti gde bi publika mogla da čuje klasični saksofon. Znajući za taj nedostatak u koncertnoj ponudi u Beogradu, inicijalna želja mi je bila da ovim festivalom to promenim kao i da školu klasičnog saksofona malo osvežim kroz organizovanje majstorskih radionica svih gostujućih saksofonista na festivalu.
Na koji način pristupate izboru umetnika koji će nastupiti na festivalu?
Uvek prvo napravim idealan program koji sadrži bar deset koncerata i traje pet dana. Trudim se da program bude raznolik i da u okviru svakog izdanja predstavimo saksofon u različitim ulogama. Nakon toga ide selekcija u odnosu na budžet festivala koji uspemo da skupimo i moram reći da mnogo kvalitetnih koncerata koje smo želeli da organizujemo, ne bude organizovano samo iz tog razloga tako da finalnoj selekciji na kraju pristupam nažalost iz finansijskog ugla.
Predstavite nam ovogodišnji program.
Festival će trajati četiri dana u okviru kojih će biti realizovano pet koncerata. Na otvaranju će nastupiti Trio Klavis iz Austrije koji će predstaviti veoma interesantan spoj zvuka saksofona u kombinaciji sa violinom i klavirom, narednog dana izvanredni virtuoz Alesandro Malanjino iz Italije i naša poznata pijanistkinja Neda Hofman Sretenović, zatim Piter Pelens iz Belgije koji će nam predstaviti saksofon sa elektronikom i poslednjeg dana festivala Banda saksofonista sa koncertom za decu u Velikoj sali Kolarca a uveče na zatvaranju festivala, nastup Saxperience project u Boho baru.
Poseban segment festivala je i Mini Saxperience, program posvećen deci. Kako izgledaju Mini SAXperience koncerti?
Koncerti Mini Saxperience su veoma dobro posećeni, atmosfera je uvek vesela jer deca poznaju i vole saksofon. Banda saksofonista tradicionalno već dugi niz godina u saradnji sa Kolarcem i njihovim programom “Mala škola bontona” koji vodi Miloš Milovanović, nastupa i za najmladje i na taj način uspevamo da dobijemo novu publiku a takođe i nove članove ansambla saksofona.
Kako ste osmislili sadržaj i strukturu majstorskih kurseva? Koje ključne veštine i tehnike učesnici uče na ovim časovima?
Majstorski kursevi su ustvari individualni časovi sa profesorom pred publikom. Ideja je da se napravi atmosfera deljenja znanja i svest o tome da su svi došli nešto da nauče i da niko nije savršen, da polaznik kursa oseti prijatan osećaj sviranja pred publikom, a takođe i da publika pasivno učestvuje u kursu i stekne nova saznanja iz časa polaznika i saveta profesora.
Zahvaljujući Belgrade Saxperience festivalu, veliki broj ljudi u Beogradu je prvi put čuo saksofon u ulozi klasičnog a ne džez instrumenta i veliki broj ljudi je zbog klasičnog saksofona koji najviše promovišemo u okviru festivala postao naša stalna publika. Mi negujemo tu našu posebnost kao festival pre svega klasičnog saksofona ali i kao festival koji predstavlja šta sve saksofon zapravo može.
Šta mislite o trenutnoj sceni saksofona u regionu? Koji su najveći izazovi sa kojima se saksofonisti suočavaju?
Mislim da je saksofon od zlatne ere džeza do danas u uzlaznoj putanji, veoma je popularan i među mladima i među starijima i to u gotovo svim žanrovima muzike. Jedino od čega možemo da se plašimo jeste da ne preteramo sa saksofonom u svakoj muzici, u svakoj prilici i na svakom mestu.
S obzirom na to da ste profesor u muzičkoj školi koji su najvažniji saveti koje dajete mladim saksofonistima koji tek započinju svoju karijeru?
Najvažniji savet je da budu strpljivi i da se ne razočaraju ako saksofon ne zvuči onako kako bi oni želeli za godinu dana školovanja. Pokušam da objasnim da je to proces učenja jednog potpuno novog jezika, da budu uporni, da traje duže i da toga treba da budu svesni.
0 Comments