U utorak, 20. decembra u 20h u Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad biće otvorena samostalna izložba slika Nikole Dimitrovića „THANK YOU… NEXT!”, koja zatvara izlagačku sezonu Gradske galerije za 2022. godinu.
„Često sam sam provodio dane i noći do jutra surfujući na Chatroulette-u, besumučno pritiskajući taster ‘next’ koji te automatski prebaci na sledeću random osobu iz sveta“, kaže umetnik Nikola Dimitrović. „Chatroulette je veb lokacija za ćaskanje na mreži koja slučajne korisnike uparuje za razgovore zasnovane na veb kameri. U bilo kom trenutku, bilo koji korisnik može napustiti trenutno ćaskanje pokretanjem druge slučajne veze. Od silne želje da ovekovečim ovo iskustvo, u početku sam molio partnere da mi poziraju, da bih kasnije prešao na printscreen opciju koja mi je omogućila da uhvatim neponovljive momente sagovornika u akciji ili trenutku u kom su ispoljavali određenu emociju koju sam želeo da zabeležim.”
„Slike Nikole Dimitrovića predstavljaju njegovo sredstvo analize ljudi i stvarnosti. Svaka slika zaokružuje njegovo prolazno iskustvo i predstava je različite i unikatne mešavine – seksualnosti, identiteta, roda, rase, klase – u jednoj osobi. Boje i njihovo mešanje, gusti pa tanani namazi, svetlost koja opisuje čitavu atmosferu u kojoj osobe žive, svi ovi elementi stavljaju posmatrače u ulogu onoga ili one koja bira, koja posmatra. Njegovi sagovornici su izloženi i ranjivi pred našim pogledima, ali istovremeno zaštićeni intimom i našom empatijom ostaju bezbedni ‘u svoja četiri zida’. Umetnik se fokusirao na pojedinosti, na izuzetne razlike koje baš tu osobu čine markantnom i zanimljivom i na jedan nediskriminatoran i inkluzivan način pokušao da nam pokaže koliko su naši kriterijumi procene i odabira varljivi. U next, next kulturi, kulturi swipe-ovanja, ljudi postaju proizvod konzumacije, koliko i druga roba. Duže se zadržimo u prodavnici patika nego dnevno u interakciji sa ljudima, bilo uživo ili na tinderu i drugim aplikacijama. Retko obratimo istinsku pažnju na ljude, a još ređe preispitujemo posledice svog i tuđeg odbijanja, a onu pažnju koju dajemo opravdavamo ukusom, otvoreno smo površni. Društvene posledice ovih brzih i kratkih interakcija čine nas samo još više udaljenim i otuđenim. U vreme pandemije korona virusa ovi oblici virtuelne komunikacije su još više dobile na značaju. Iako se broj ljudi na planeti povećava, naš izbor je mali, nemamo pred-globalističku iluziju da je svet veliki i da ćemo naći ono što tražimo, već smo programirani da mislimo da uvek može više i bolje. Ova logika ušla je i u razgovore i u ljubavne i seksualne razmene”, navodi kustoskinja ove izložbe Ana Simona Zelenović.
„Dimitrović je svojim radom odlučio da prostor koji je neretko služio za brzu razmenu, prolaznu zabavu ili ubijanje vremena, pretvorio u jedan oblik ispovedaonice. Ljudi su u potrazi za nekim ko ih sluša i ne osuđuje, a sa druge strane umetnik je taj koji voli da sluša, da analizira i univerzalizuje ljudska iskustva. Jedno trivijalno iskustvo tako pretvara u vredno jer beleženjem forme jedne osobe sa kojom komunicira on pamti pojedinosti, ličnost, male specifičnosti vezane za nekoga čijeg lika inače ne bi mogao da se seti sutradan. Jedan nivo na kome ove slike Nikole Dimitrovića rezonuju sa publikom je identifikacijski”, nastavlja Ana Simona. „On se obraća i ljudima iz queer kulture kojima su ove prakse, ove misli i osećanja koje prate posledice ovog života poznate. Pred nama su ljudi različitih rodnih i seksualnih izraza, neki se još uvek traže, mnogi se kriju i ova izložba je mali prostor slobode koji dobiju da neko čuje razmišljanja povodom korišćenja ovih sajtova ili aplikacija i vidi netradicionalni umetnički komentar u tradicionalnom likovnom mediju. Drugi nivo na kom deluju radovi je potpuno univerzalan, nije identitetski. Na ovom nivou reč je o intimnosti i oslikavanju privatnosti osobe – ko smo kada nas zaista niko ne gleda ili ko smo kada znamo da nas niko neće osuditi. Cilj izložbe je da pokrene pitanja o ovim praksama ne samo kao emotivnim i psihološkim izazovima novog doba, već i šta ona novo donosi u umetnički izraz. Koji aspekti ovih komunikacija su za nas dovoljno značajni ili pak vizualno i konceptualno zanimljivi da budu podrobno analizirani i umetnički interpretirani.”
Nikola Dimitrović (Beograd, 1990) završio je master studije na Katedri za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu 2019. godine u klasi prof Vesne Knežević. Do sada je realizovao četiri samostalne izložbe od kojih izdvaja: Niti sećanja, (Galerija Atrijum, Biblioteka grada Beograda, 2021); Sudar svetova, (Galerija Izlozi FLU, Beograd, 2021) i učestvovao na preko trideset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu od kojih se ističu sledeće: (NE)Sporazum, (Muzej savremene umjetnosti, Sarajevo, BiH 2021); Prvo bijenale crteža, (HDLU Istre, Pula, Hrvatska 2021); Trijenale crteža i male plastike, (Kuća Legata, Beograd 2021); Minijature Sirmijuma – prva međunarodna izložba, (Muzej Srema, Sremska Mitrovica 2021); Letnja treperenja, (Galerija Novembar, Beograd 2021); Kamen u umetnosti i arhitekturi (Galerija RTS, Beograd 2019.); Paleta mladih (Kulturni centar, Vrbas 2019.); Bijenale studentskog crteža Srbije (Dom kulture studentski grad, Beograd 2019); MASTERPIECES (U10, Beograd 2019); InterAKCIJA (Dom omladine, Beograd 2018); Kunst im dialog (Rathaus, Landshut, Nemačka 2018) i Kolektivni Identitet (Galerija Štab, Beograd 2017). Pored navedenih, bio je redovni izlagač na analima poput Izložbe crteža i skulptura malog formata u Domu Omladine, Intervencija u Kulturnom centru Magacin i FESTUM-u u Studenstkom kulturnom centru. Nakon dugogodišnje izlagačke prakse Nikola je svoje umetničko iskustvo obogatio ulogom kustosa u inicijativi autorskog projekta Trilogy: Time, Space, Identity koja se odvijala u tri etape (Oktobar, Novembar, Decembar 2019.) u Kulturnom centru Magacin u Beogradu. Njegovi radovi se nalaze u muzejskim i privatnim kolekcijama. Aktivan je na domaćoj i regionalnoj umetničkoj sceni. Trenutno živi i radi u Beogradu.
Izložba će biti otvorena svakodnevno od 16 do 21h do 29. decembra 2022.
0 Comments