O tome da izolacija umetnicima može da bude pokretač za stvaranje svedoči i muzičar Milan Stanković a.k.a. SevdahBABY, koji je nedavno objavio svoj novi album Dekameron.
Milan Stanković a.k.a. SevdahBABY je 20. aprila na svom YouTube kanalu objavio novi album Dekameron. Muzičar se oglasio uz objašnjenje kako je album nastao kao proizvod internet izazova – napraviti deset pesama za deset dana. Ovakvim naslovljavalnjem upućuje na povezanost sa istoimenim renesansnim delom i uslovima u kojima je ono nastajalo. Naime, umesto kuge, današnji umetnik stvara u doba virusa koji je zahvatio veći deo zemalja na svetu.
Na svom kanalu autor objašnjava kako je osnovna muzička inspiracija bila atmosfera haus žurki u Čikagu osamdesetih, dens i haus muzike devedesetih. Zvuku su doprineli i brojni gostujući vokali Ivana Vladović, Maat Bandy, nekud, Stefan Zdravković, Olivera Popović.
O eskapizmu, pronalasku inspiracije u muzici osamdesetih i devedesetih, uslovima rada na svom albumu i stvarnosti od koje ne možemo da pobegnemo ovog puta smo razgovarali sa SevdahBABY.
SevdahBABY
Uz obaveštenje o novom albumu, na svom instagram nalogu si napisao kako ćeš o njemu tek govoriti kad ukapiraš šta se desilo. S obzirom na to da je izazov podrazumevao da za deset dana stvoriš deset pesama, reci nam kako je izgledao rad na ovom albumu u odnosu na ono na šta si navikao?
Definitivno sam se osećao mnogo slobodnije, jer kada sve stane i kada su svi u problemu, nekako budemo malo blaži i prema sebi, a ja inače jesam ozbiljno samokritičan. Tako da sam definitivno dao sebi oduška i radio pre svega muziku koja mene loži i čini veselim. Pretpostavljam da sam zato i tako brzo radio, doduše već na petom, šestom danu bilo je momenata kao — „uh, šta sad, odakle da krenem”, ali ipak živimo u 21. veku, muzičke alatke nikada nisu bile bolje i bukvalno je teško ne naći inspiraciju, ili se zakopati u nekom tehničkom problemu, kao pre 15, 20 godina. I da, druga polovina tih prvih deset dana bila je u popriličnom magnovenju, kao u nekom tripu, ali je generalno bilo vrlo zabavno, pogotovo deliti ceo proces sa ljudima na Instagramu.
Pesme svojim naslovima objedinjuju veliku temu izolacije u doba korone. Šta te je najviše inspirisalo? Koje su pesme prve nastajale?
Trudio sam se da koliko je god moguće ne banalizujem ove aktuelne teme, već da im dam malo neki univerzalniji značaj, ako ni zbog čega drugog da ne bih stavljao rok trajanja na ove pesme. A teme su, naravno: ljubav, žurka, optimizam. Zanimljivo je da je prva nastala pesma Stranci, a stavio sam je da bude poslednja na albumu, jer je jedina poprilično mračna i depresivna. Kroz nju sam izbacio sve negativne emocije koje sam nasledio iz vremena pre vanrednog stanja i kao da sam se pročistio i odmah krenuo da tripujem leto i žurke u glavi.
izvor: www.okfest.net
Naveo si kako je eskapizam osnovna ideja koja stoji iza ovog albuma. Taj beg ogleda se u vraćanju zvukovima haus i dens muzike iz osamdesetih i devedesetih. Međutim, naziv albuma i teme koje se provlače kroz pesme ipak upućuju na sadašnjost. Kad se za nekoliko godina vratimo na ovaj album, setićemo se vanrednog stanja u Srbiji i najdužeg policijskog časa. Šta misliš, koliko je važno da muzika bude svedok vremena i na ovaj način?
Zanimljivo pitanje, jer me je jedna poznanica baš pred početak svega ovoga pitala da li uvek radim pesme koje su bazirane na aktuelnim događajima, misleći pre svega na razne Barbare i slične remixe koje sam radio poslednjih godina. I iskreno sam se začudio, jer nikada mi nije bila namera da budem neki trubadur društvenih događaja, ali činjenica je da živimo u zanimljivim vremenima i prosto bi bilo čudno ne propustiti sve te stvari kroz umetnički filter. Ali opet, dati neki tvist, ne banalizovati pesme dnevnim temama.
U pesmama su učestvovali mnogi mladi muzičari kao gostujući vokali. Kako ti deluje trenutna omladinska muzička scena kod nas?
Da si mi ovo pitanje postavila pre pet ili deset godina, dobila bi hejterski odgovor – da je sve užasno, da niko ne ume da napravi pesmu, čak ni tehnički ispravnu. Sada je situacija poprilično drugačija i mnogo se češće prijatno iznenadim, pre svega produkcijskim veštinama mlađih autora. Naravno, voleo bih da ima mnogo više muzike koja je svesna svetskih muzičkih tokova, ali ko zna, možda se i to desi jednog dana.
YouTube
Svi vokali koje smo čuli doneli su u ovaj album novu priču. Kako si došao na ideju da povežeš upravo ovu grupu ljudi?
Sve se događalo poprilično brzo, pomalo i stihijski, tako da sam uglavnom cimao ljude koje ili znam od ranije, ili ih odnedavno pratim na Instagramu. U suštini sam iskoristio ovu priliku da kontaktiram sve ljude sa kojima sam u nekom trenutku planirao neku vrstu saradnje. Naravno, Ivana Vladović je bila prvi logičan izbor, jer već neko vreme sarađujemo u živim nastupima i nekim skorašnjim pesmama, zatim sam kontaktirao nekuda iz Novog Sada, koga do dan-danas nisam upoznao, a desilo se totalno kapiranje oko svih tema. Ista priča je i sa Stefanom (a.k.a. Princ od Vranje) i Oliverom Popović – sve smo uradili, skontali se, a da se nismo zvanično upoznali! Maat Bandy poznajem od ranije, ali nismo sarađivali do sada i ovo je bila idealna prilika na obostrano zadovoljstvo.
Nazivi pesama nas navode na različita raspoloženja. Jedan naizgled odstupa. Da li pesmom Zagreb aludiraš na zemljotres koji je se desio u tom gradu? Opet podsetnik, kada u malo daljoj budućnosti budemo slušali ovaj album.
Da! Tog jutra kada je bio zemljotres u Zagrebu trebalo je da krenem u još jedan dan Dekameron izazova i bukvalno nikakva druga tema nije dolazila u obzir, osim nekakve, makar virtuelne, podrške komšijama. Cela situacija me je dodatno pogodila, jer sam baš pred početak epidemije bio u Zagrebu i imao najtoplije gostoprimstvo ikada.
Kad smo spomenuli Zagreb, šta misliš, koliko je važno udruživanje sa muzičarima iz regiona?
Ma to je logično, sulude su te granice. Ovih deset poslednjih godina kako non-stop putujem na nastupe, svaki put pomislim koliko je sve to besmisleno i koliko su te priče o različitim imenima za isti jezik, besmislice.
Pošto nam je vanredno stanje prevrnulo svakodnevicu, šta tebi najviše nedostaje?
Definitivno druženje. Mislim, počeo sam da primenjujem švedski i nemački model, tako da izlazim napolje i držim distancu. Ali ono, pivo sa ekipom u kafiću, žurka, to baš nedostaje. S druge strane, imamo hranu, struju, vodu, tako da nije ovo baš katastrofa.
Šta trenutno slušaš? Koji muzičari te posebno inspirišu?
Naravno, radeći na Dekameronu slušao sam dosta inicijalnog Čikago house-a (producente tipa Frankie Knuckles, Marshal Jefferson, Larry Heard itd), baš me je fino vozilo i bukvalno sam usput odgledao i par dokumentaraca na tu temu – što je u momentima dok sam radio pesme (pogotovo stvar Zajedno) učinilo da osetim kao da sam tamo i da učestvujem u toj revoluciji. Danas je teško stvoriti nešto novo, pa je i ponovno otkrivanje nečeg starog dovoljno uzbudljivo.
U martu je objavljena pesma Retrogradni Merkur sa Ivanom Vladović, u čast njegovog završetka. Nadamo se da si ovim albumom najavio završetak ove vanredne situacije i neke lepše dane. Imaš li planove za dalje stvaranje muzike ili čekaš da svi ukapiramo šta se desilo?
Nadam se i ja! Što se tiče nove muzike, bukvalno svaki dan imam glad da napravim neki novi beat, ali se većinu vremena suzdržavam i disciplnujem da ne započinjem non-stop nešto novo, jer se treba baviti i promocijom već napravljenog. Sada treba gajiti ovaj album, ima tu posla za mesece pred nama.
Naslovna fotografija: privatna arhiva
0 Comments