fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Škotska usvojila zakon kojim higijenski ulošci i tamponi postaju besplatni

„Troškovi života su sve veći, te je ovaj zakon tračak nade koji pokazuje šta se sve može postići kada se političari udruže za dobrobit ljudi kojima služe"
Piše: Marija Milić

16. August 2022

Škotska je postala prva zemlja na svetu u kojoj je juče, 15. avgusta, usvojen zakon kojim higijenski ulošci i tamponi postaju besplatni za sve. Ovaj zakon podrazumeva da sve obrazovne ustanove, ali i javne institucije moraju da obezbede ove proizvode.

Naime, još 2020. godine, Monika Lenon, poslanica laburističke partije zalagala se za ovaj zakon koji je te godine javno i jednoglasno podržan u škotskom parlamentu, a nakon dve godine, zvanično je i usvojen. 

„Troškovi života su sve veći, te je ovaj zakon tračak nade koji pokazuje šta se sve može postići kada se političari udruže za dobrobit ljudi kojima služe”, istakla je Lenon nakon usvajanja zakona, a navodi se u tekstu na sajtu BBC-ja.

Škotska je još od 2017. godine ulagala veliku količinu novca (oko 32 miliona evra) kako bi higijenski proizvodi postali javno dostupni. Pored toga, i ranije je vodila računa o stvarima koje se tiču menstrualne higijene (prva zemlja koja je ukinula porez na uloške i tampone) međutim, ovim zakonom dostupnost menstrualnih proizvoda postala je i zakonska obaveza države.

Džordži Nikolson rekla je za BBC Radio u emisiji Dobro jutro, Škotsko da je organizacija uradila istraživanje pre pandemije koje ukazuje da se svaka četvrta žena u Škotskoj u nekom trenutku suočila sa siromaštvom tokom ciklusa.

„Čujemo da veliki broj majki ide bez higijenskih uložaka kako bi imale novca da kupe dečju hranu, te improvizuju tako što napune čarape novinama, zato što su te stvari jeftinije u odnosu na menstrualne proizvode”, istakla je Nikolson, prenosi u svom tekstu BBC.

Menstruacija nije izbor, stoga, ne sme da predstavlja luksuz

Siromaštvo tokom ciklusa podrazumeva da žene sa niskim primanjma ne mogu da priušte proizvode koji se koriste i neophodni su tokom menstrualnog ciklusa.

O ovoj temi se već godinama polemiše, a u mnogim državama se i radi na unapređenju menstrualne higijene, na razne načine. Najčešće se razmatra o ukidanju i smanjenju takozvanog tampon tax iliti poreza na tampone, dok su brojne obrazovne ustanove uvele besplatno korišćenje tampona i uložaka. Menstruacija nije izbor, a samim tim ne sme da predstavlja ni luksuz, kao što su ovi proizvodi najčešće oporezivani – što je slučaj i sa našom državom.

U Srbiji je porez na menstrualne proizvode 20%, što je, primera radi, više nego za dnevne novine, usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, ali i više nego za usluge koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskop i pozorište. Primetan je i porast cena ovih proizvoda u poslednjih nekoliko meseci, što, takođe, znatno utiče na porast siromaštva tokom ciklusa. Ženska inicijativa je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pokrenula akciju postavljanja besplatnih uložaka u toalete unutar fakulteta. Ova inicijativa je veliki i važan pomak u našem društvu, ali se i dalje u ovoj sferi promene iniciraju od strane aktivnih pojedinaca ili udruženja koji ove iskorake često izbore samostalno i bez mnogo podrške institucija.

Početkom godine u Kantonu Sarajevo uvedeno je besplatno korišćenje higijenskih uložaka u svim srednjim školama na toj teritoriji. Postoji i dosta drugih primera, kada su pojedinci na lokalu inicirali ovakvu vrstu pomoći u školama ili u svojim kolektivima, što je značajan pomak, jer se konačno razmišlja o tome. Uprkos tome, na državnom nivou u balkanskim zemljama nije usvojen, niti razmatran nijedan sličan predlog ili zakon.

U Velikoj Britaniji je od 1. januara 2021. godine prestao da važi porez na dodatnu vrednost od pet odsto na sanitarne proizvode – takozvani „tampon porez”. Vlada bivšeg premijera Dejvida Kamerona navodno je želela da ga ukine, ali to nije učinila, uz obrazloženje da su obavezani pravilima koje nalaže Evropska unija (minimalna stopa poreza od 5 odsto). Sada kada Velika Britanija više nije članica EU, ovaj korak smatra se prvim pozitivnim korakom bregzita. Još jedan primer dobre prakse u Britaniji jeste uvođenje besplatnih uložaka i tampona u svim osnovnim i srednjim školama u Engleskoj (u januaru 2021. godine).

U Francuskoj je ovaj porez sa 20% smanjen na 5,5%, iako je prvenstveno ovaj zahtev bio odbijen uz obrazloženje da bi ovaj potez umanjio proračun u 2016. godini za 55 miliona evra. Prihodi države od ovog poreza nisu mali, a o tome svedoče i podaci iz drugih država. U Njujorku od ovog poreza prihod je 10 miliona dolara godišnje, dok je u Kaliforniji godišnji prihod čak 20 miliona dolara. 

Brojne zemlje smanjile su ili ukinule porez na uloške i tampone, među kojima su desetak država u SAD, Kanada, Australija, Indija, Kenija, Kolumbija, Malezija, Nikaragva, Jamajka, Nigerija, Uganda, Liban i Trinidad i Tobago.

Španija je u maju ove godine razmatrala zakon o uvođenju takozvanog menstrualnog bolovanja u trajanju od tri dana, u slučaju jakih menstrualnih bolova, a troškovi tokom odsustva bili bi pokriveni. Ovaj nacrt izazvao je velike debate u parlamentu, a ostaje da vidimo da li će Španija postati prva u Evropi po donošenju ovog zakona.

Slične zakone su donele i Indonezija, koja omogućava odsustvo dva dana mesečno, Južna Koreja, gde se ženama mora isplatiti neiskorišćeno odsustvo za menstruaciju, ali takođe i Japan, Kina, Tajvan i Zambija.

Usvajanje ovog zakona moglo bi da donese veliki preokret pri gledanju na menstrualne probleme u zemljama u Evropi. Menstruacija je prirodna i urođena stvar kod žena, a takođe i znak reproduktivnog zdravlja. Nažalost, u mnogim društvima i dalje je stigmatizovana. Žene se često stide da izgovore reč menstruacija, dobila sam, dok nam na reklamama za menstrualne proizvode i dalje prikazuju plavu tečnost umesto crvene. 

U Srbiji se tokom obrazovanja ne uči dovoljno o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, što često dovodi do toga da su, posebno mlade devojčice, uplašene kada prvi put dobiju. Najčešće o tome razgovaraju isključivo sa mamom ili bliskim drugaricama, što u adolescentskom periodu dovodi do pogrešnog razumevanja da je menstruacija nešto tajno i nešto o čemu se ne govori. Ipak, prema podacima koje je sprovela kompanija Libres, žena provede oko šest i po godina pod menstruacijom, što je veliki period života za nešto što je u određenoj meri i dalje stigma.

Dostupnost menstrualnih proizvoda svim ženama potrebno je uvesti kao osnovno pravo, upravo jer to nije naš izbor, već datost. Na državi, (sve češće na aktivnim pojedincima koji iniciraju donošenje zakona, kao što je slučaj i u Škotskoj), je da se za ovo pravo izborimo i ženama svih društvenih grupacija omogućimo jednaka prava, barem po pitanju menstrualne higijene.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *