Nedavno je povodom biografskog filma Spenser o životu Ledi Dajane na jednom portalu izašla vest o reakcijama različitih ličnosti, povezanih sa kraljevskom porodicom, na trejler filma. U okviru naslova, Ledi Dajana, ikona stila, ali i najprovokativnija ličnost kraljevske porodice (ovo čitajte uz grohotan smeh, jer pored svih fašista i ljudi koji su imali seks sa maloletnim licima, Dajana je daleko od provokativnog) okarakterisana je kao – masturbatorka.
Odmah mi je u ušima zabrujao ovaj izuzetan termin, pa sam odlučila da guglam – da li je iko ikada koristio termin masturbatorka? Konotacija mi je jasna, mada nisam čula ni za ovaj pojam u muškom rodu, kapiram da bi pravilno onda bilo reći – masturbator?
Takođe, nisam čula da se ijedan muškarac koji je prikazan kako se samozadovoljava u filmu ili seriji, naziva masturbatorom, mada, iskreno, termin dosta neobično zvuči. Svakako – da je muškarac u pitanju i da postoji scena samozadovoljavanja, to ne bi bilo nešto što bi ostavilo poseban utisak na publiku, a verovatno ne bi ni bilo povod za osudu, niti bi se našlo u naslovu teksta. Pa šta, svi muškarci to rade, zar ne? A žene? A, ne, žene to nikada ne rade, to nije za njih.
Nipodaštavanje ženske sekusualnosti nije niti nov, niti lokalan problem. U pojedinim zemljama seksualnost žena je kriminalizovana, a u „progresivnijim” zemljama vidovi diskriminacije uglavnom se baziraju na ignorisanju, negiranju, ili, internet rečnikom – šejmovanju. Ako smo mušku seksualnost prihvatili kao normalnu (pa šta, on je muško, pa to je sve normalno) toliko da nam se muška požuda trlja u lice na bilbordima, reklamama, Instagram postovima, pa čak postoje i „hramovi” posvećeni muškoj želji (bordeli), ženska seksualnost je ostavljena da ipak i dalje bude tabu tema, rezervisana za zatvorene ženske krugove i muške fantazije. U toj tišini, prirodna ljudska potreba – jer svaki čovek je seksualno biće, guši se i ućutkuje – bez ikakvog realnog razloga. Intima je jedna stvar i niko ne treba, niti ima pravo da zadire u tuđu intimu, ali javni govor koji sadrži osudu (aka šejmovanje) zbog pomenute seksualne aktivnosti je ipak nešto što je i te kako tema za razgovor – i za odbranu prava žena na seksualnost.
Smešno je što se u 2021. godini ljudi i dalje skandalizuju ženskom seksualnošću i što je taj neobičan dominantni narativ koji očigledno migrira vekovima iz kulture u kulturu da žene nisu seksualna bića i da služe za rađanje i muško zadovoljstvo, i dalje prisutan – podsvesno usađen u um mnogih, što je jedina pozicija iz koje mogu da razumem komentar masturbatorke. Namera komentara možda uopšte nije bila slanje mizoginih poruka, već šOkIrAnJe javnosti, ali kada su u pitanju ovakve teme, važno je da govorimo i o novinarskoj odgovornosti, jer je ipak reč o pozivu koji utiče na oblikovanje javnog mnjenja. Umesto da otvaramo ovakve teme (odličan primer de-tabuiziranja teme seksualnosti je serija Sex Education o kojoj smo pisali), mi moramo da vodimo „male ratove” kako bismo uspeli da odbranimo čast svake pojedinačne žene (hej, čast, kako muška reč!) za koju se otkrije da je seksualno biće. Pa nije ni čudo što su mladi zbunjeni i nesnađeni kada ne govorimo o važnim stvarima, nego ih guramo pod tepih dok delimo šOkAnTne naslove čije indirektne poruke ni ne promišljamo.
Nedavno sam se videla sa drugaricom i razgovarala o partnerskim odnosima. Neobično je u kolikoj je meri seks prisutan u našim životima, jer predstavlja najprirodniju stvar na svetu koja je važan deo svakog zdravog odnosa, a koliko o njemu retko ili uopšte ne govorimo. Još neobičnije je koliko je seks, uprkos nedostatku razgovora, sveprisutan na internetu, dostupan pred očima svakog korisnika (čak i dece), i to ne samo na sajtovima „specijalizovanim za takve sadržaje” – već bukvalno bilo gde. Izgleda da su ljudi preozbiljno shvatili onu marketinšku floskulu „seks prodaje”, ali nisu i dalje shvatili da seks sa sobom nosi i posledice. Kako imanje, tako i nemanje istog, tako i prerani seks, seks pod prisilom, seks sa starijom ili mlađom osobom, seks sa nekim koga volite ili koga ne volite – svaka vrsta seksa ima određene posledice po čoveka, koje mogu biti pozitivne ili negativne. Ono što je važno jeste da o njima govorimo otvoreno i da ih, bez preke potrebe, ne tabuiziramo.
Da se vratimo na naslov i film – i da je Dajana masturbirala (što jeste zadiranje u njenu privatnost i pitanje je da li je relevantno za film – ali to ne znamo – možda jeste?), to svakako nije razlog za osudu i prozivku, jer ženska seksualnost predstavlja najprirodniju stvar na svetu i za razliku od muške, predstavlja neistraženo polje, kako u oblasti anatomije (procenjuje se da je anatomija klitorisa, jedinog organa koji služi isključivo za žensko zaodovoljstvo, otkrivena TEK 1998. godine – komparacije radi, internet je izmišljen 1982. godine), a verovatno i psihologije (jer postoji veliki broj žena koje se stide svoje seksualnosti ili je ne osvešćuju zbog toliko nametnutih standarda o čednoj ženi ili prosto jer „nije pristojno”). Iako žensko telo i ženska seksualnost predstavljaju stalan predmet javne rasprave (najčešće iz neprimerene i nepozvane, muške perspektive) važno je da glasno o njima govorimo, tačnije da ih glasno odbranimo, jer očigledno postoji potreba. Žensko telo je žensko i samo žena ima pravo da njime upravlja i da o njemu odlučuje, a isto se odnosi i na žensku seksualnost. Ona je normalna, prirodna i lepa. Kao i sve žene.
Stoga, ako biti „masturbatorka” znači biti zdrava žena, žena koja ima, kao i svi ljudi, seksualne potrebe i nagone koji su zdravi i prirodni – onda nam ne preostaje ništa drugo nego da uz kritički ton prema nipodaštavajućim komentarima, nepotrebnoj osudi seksualnosti i uskraćivanju ljudskih prava, izokrenemo njegovo negativno značenje i pretvorimo ga u sinonim za žene sa zdravim seksualnim porivima, kao i da glasno uzviknemo – živele masturbatorke!
0 Comments