fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Snimanje prvog albuma je bilo velika škola

Nakon što smo im proglasili pesmu za najbolju u 2023, sa momcima iz benda Proto tip smo popričali o prethodnoj godini, o svim pobedama i porazima

19. December 2023

Tamo nekad pre skoro pet godina, kad se pojavila prva Hali Gali kompilacija, imao sam svakako svoje favorite sa cele scene i iz cele generacije momaka i devojaka nešto tvrđe, gitarske muzike sa emotivnim i psihodeličnim zaokretom. Proto tip nisu bili među njima. Čak na protiv, bili su mi na samom začelju po tome koliko su me interesovali i koliko su mi se dojmili.

Nešto malo manje od 5 godina kasnije evo ih na vrhu. Ne pamtim da sam skoro video toliko veliki napredak u muzici, stavu, sviranju, načinu izražavanja i emociji nego kod njih. Njihov album S ivice sanjanja je u vrhu vrhova ovogodišnje regionalne muzičke produkcije i to je jasno svakome ko ima dva uveta na glavi i čuje na njih, a magija kojom te uvlači u svoj svet pesma Sve što boli proći će  i način na koji opije nije moglo da prođe „nekažnjeno”. Morali smo da je stavimo na prvo mesto liste najbojih pesama 2023. Pa nek priča i misli ko šta hoće.

A ja sam popričao sa Čučkom i Damjanom iz benda. Možda sam samo hteo uživo da im se zahvalim za pesmu koju su napravili i koja je vremenom srasla sa mnom i počela baš puno da mi znači. Možda sam hteo da razgovorom sa njima barem malo približim pesmu onima koji su ovih dana kliknuli na link na Oblakoderu sa najboljim pesmama i rekli wtf je Proto tip. Možda sam hteo nešto treće.

Odmah sam poželeo momcima da ispričam o skoku koji su u mojim očima doživeli u prethodnoj godini. Damjan se odmah složio sa mnom i rekao da i po njegovom mišljenju su na prvoj kompliaciji bili među gorima. Ipak, ova, 2023. godina će ostati ipak krucijalna godina za bend, o čemu je prvo pričao Nikola Čučković Čučko, vokal benda.

„Prelomni trenutak za naš bend je je bio koncert sa Black Lips. Neke pesme su već bile snimljene, a mi smo se pitali da li da radimo više uopšte, zbog nekih raznih privatnih problema. Došli smo do tačke da ili da završimo album i da se razilazimo, ili da završimo album, ali i da promenimo pristup. Ipak je ovp drugo preovladalo, ja sam se malo „sredio u glavu” i krenuli smo baš baš da radimo” ispričao nam je Čučko.

Negativnih komentara i recenzija na album gotovo da nema, samo hvalospevi, glasniji ili tiši. Pa opet, Proto tip je i dalje nepoznat bend sa margine beogradskog rokenrola. Upravo se tog koncepta i čudne percpecije stvari dohvatio Damjan.

„Percepcija je potpuno iskrivljena. Ja sam krenuo da sviram pre 12 godina, pre 10 sam napravio prvi autorski bend i uvek mi je muzika bila broj jedan u životu. Danas na sve to gledam isto kao i pre 10 godina, daleko od toga da je to sve ovo neki preozbiljni uspeh,  ali bitno je da se stvari pomeraju, i da se trud isplatio”, ističe Nedelkov.

Pričali smo malo o samom snimanju albuma, spremanju pesama, koliko se toga sećaju, koliko je toga izbledelo, koliko toga i nije za sećanje. Kako nam Damjan priča postoje te tri slike ili tri etape benda. Jedna dok je još postojao Bigz, druga kad su prešli da sviraju u Jugošpedu i treća, poslednja sa probama u Dragstoru u kojoj je i nastala Sve što boli proći će. Čučko ipak pamti te neke velike trenutke za njihov bend malo bliže.

„Još su Vuk i Vukašin svirali sa nama u bendu, ali su već bili zapalili sa probe. Ostali smo bili samo Damjan i ja, i rešio sam da mu pokažem rif, na koji se on nadovezao. Tako je nastala Krećem se. Dok smo je završili, obojica smo bili u suzama. Tu se desila kulminacija svih tih stvari koje su nam se desile u životu, i ti neki prelepi trenutci zajedništva” ispirčao je Čučko i naglasio da jedno od boljih sećanja je i period dok je i Boško Mijušković iz Turista svirao sa njima, ali i da nikad baš nisu bili načisto da li on samo proba tu, ili je i deo benda.

„On je stvarno dečko genije, i svi ti njegovi eksperimenti sa pedalama su priča za sebe. Ima sjajan pristup, i neviđeno koliko je posvećen. Sve što je predložio možda nije ušlo u pesmu, ali je nama bilo škola i zanimlijivo iskustvo. Pamtim i te probe u Dragostoru, ali su mi one baš teške za sećanje. Sve je na kraju išlo napred zahvaljući Damjanu i njegovoj volji, on je gurao i mene i album” završio je svoja sećanja Čučko.

Pominjanjem tih proba u Dragstoru došli smo do priče o nastanku pesme zbog koje smo se, uslovno rečeno, skupili. Sve što boli proći će nije jednostavna pesma za slušanje, a verovatno je za stvaranje bila još tri puta teža.

„Sa rifom smo se dugo mučili. Napravili smo neki aranžman koji je nekako šljakao, ali nam je tu veliku pomoć dao Nikola Bugarčić, sa kojim sam radio ove godine muziku za Indigo kristal. On je pomogao pogotovo oko bas linije. On je školovani muzičar i studira u Gracu. Ta bas linija je osnova pesme, i nijedan basista sa scene ni bi znao tako da je odsvira” rekao nam je Damjan, a onda se dotakao priče otkud trombon i otkud Miloš iz Nevena tu.

„Ma naduvana priča (smeh). Ja sam imao taj neki trip i rekao kao – ma na kraju ide trombon! Čoda je svirao bubanj, sa dosta dub gruva i onda je trombon bio pravo rešenje. Kad je došao Miloš da odsvira, onda je krenulo sa aranžmanskim igranjima”.

Čučko je tad mislio da je priča sa trombonom samo jedna od njihovih „velikih” ideja koja se nikad zaosta neće realizovati, jer kako kaže, imali su ih dosta za sve ovo vreme.

„Sa nama je Mateja Rusmir svirao sint jedno vreme. Pa je Damjan, kad je došao, i on hteo da svira sint, što se na kraju nije desilo, Bole Turista, 4 probe svirao, i na kraju ništa se nije desilo. Tražili smo jedno vreme i devojku da svira klavijature. Tako je to sa trombonom krenulo, kao sprdali smo, zvaćemo Kojota da gostuje. I na kraju kad je ostao taj outro i sve više imalo smisla da se to desi, mnogo je bolje ispalo da zovemo nekog ko je naša generacija. Nekog ko je mlađi, a ne nekog seniora za kintu” rekao nam je Čučković i dodao da su Miloša tad jedva poznavali, a da se iz te saradnje izrodilo jedno blisko prijateljstvo.

Na kraju, kako nam je Damjan rekao ništa to ipak nije slučajno:

„Taj kraj pesme i taj trombon, neke stvari se namerno dogode. Nismo ni mi možda imali takvu zamisao, da se završi tako i sa tim delom teksta, i da on odveze sve sa tako epskim krajem. Sve se to desilo slučajno i tek na kraju shvatiš da sve ima smisla. Anton iz Partibrejkersa je u nekom intervju rekao da pesme lete iznad, a na tebi je da ih ti uhvatiš”. 

Tekst pesme je dosta mračan, za njega je bio zadužen Čučković. Međutim, i taj „mrak” sa svojom osnovnom porukom o bolu ipak prolazi. Protkan sa već pomenutim outrom, i generalno muzikom i melodijom, kraj nudi spas i svetlo na kraju tunela.

„Kad sam pisao stihove, kolko god da se danas možda čita u kontekstu nade, ja sam to postavio fatalistički, ali i da, sve će jednom kao proći. Mnogo mi se dopada takvo značenje koje se nametnulo, uz ceo aranžman i svirku i takvo čitanje same pesme, kao i to da ceo album ima taj neki tračak nade, i da nije samo do kraja mrak, ali moj prvi implus nije imao tu konotaciju” ispirčao je Čučko.

Zbog spajanja trombona i gitara, ljudima je prva konekcija i poređenje sa Eyesburnom, iako sa Proto tipom generalno, ovi prvaci rege hard corea nemaju apsolutno nikakve veze. Mada se momci nisu naljutili na poređenje, vole kako kažu i Eyesburn, ali i rege, i generalno dub, kao i velika većina njihove Hali Gali generacije. Što se tiče poređenja sa drugim bendovima, ljudi su ih dovodili zbog mračne atmosfere u vezu sa Vranjkovićem, ali i sa EKV-om i Artan Lilijem.  Kad već pominjemo Hali Gali, u februaru izlazi nova kompilacija, a pesmu su premijerno izveli na koncertu u Domu Omladine u decembru. Opet je gost bio Miloš na trombonu, ali i Marko Grabež na gitari.

„Svi bendovi su porasli, i sve se još uvek držimo zajedno, sviramo i pomažemo. Možda neko tu i tamo odskoči, ali i dalje smo kolektiv. Tako nešto ne može trenutno da se vidi u regionu,  ali i šire. Plan nam je da nastavimo da rastemo zajedno i da svi prate progres. Kroz pet ili više godina, kroz treću ili četvrtu kompilaciju, rekao nam je Damjan Nedelkov koji pored Proto tipa svira i u bendu Gazorpazorp.

Kad pitam šta dalje, momci kažu kako zasigurno neće biti toliko mračnih tema na drugom albumima, već kako će se okrenuti drugom pravcu, poput sporta i pravoslavlja. Naravno, prasnuli su u smeh odmah posle ove rečenice.

„Imamo referentne tačke kako želimo da izgleda drugi album. I biće bolji, a to znamo iz milion razloga. Posle svirke u Domu Omladine smo za dva ili tri stepenika ozbiljniji. Imamo ceo tim uz nas, možda je mali brojačno ali je veliki u srcu. Zreliji smo, vremenski i finansijski ulažemo više, skontali smo kako se neke stvari rade. CIlj je da do kraja sledeće godine bude spreman novi album” precizan je Damjan, dok je Čučko spreman da prizna koliko ranije nisu znali šta rade. 

„Jedva čekam da snimamo nove pesme, jer velika škola je bilo snimanje prvog albuma. Ta prva Hali Gali kompilacija kad je došla, i ta pesma, nije ni bila pesma, to je bila skica, skarabudžano snimljena. Ali mi smo tad bili zadovoljni. Iz ove perspektive nam je to strašno. Tek na snimanju albuma sam počeo stvarno da pevam, da pravim pevačke linije u studiju, da znam koji ton pevam. Pa mi se i tu dešavalo da snimim sebe previsoko, što uživo ne mogu da izvučem. Sad idem na časove pevanja, znam svoj registar glasa i sve će biti mnogo drugačije”, iskren je Čučko, a obojica su se složili da mora puno da se radi kod kuće, dok si sam, dok se na probama doteruje zvuk benda.

„Sa dosta samopuzdanja ulazimo u nov materijal i imam veliku potrebu i da se zahvalimo Ivanu Lončareviću i Kišobranu jer mi na neki način radimo ovaj drugi album za njih, jer oni su u nas ulagali a mi ne želimo da ih izneverimo. Mnogo je lakše kad znam za koga radim a i kad su uz mene braća najrođenija” rekao nam je Damjan. 

Za kraj sam ih propitao šta su oni najviše slušali u 2023. godini. Miloš Lavan je mnogo štucao za vreme ovog razgovora jer smo ga baš puno puta pominjali, a i Čučko je istakao Neven kao jedno od najvećih otkrića ove godine. Damjan je pomenuo Kliniku Denisa Kataneca, Luku Rajića, Crni Cerak kao možda i najslušanije domaće artiste za 2023, a dotako se i mladog elektronskog producenta Practicala. Damjan je svoju novotkrivenu ljubav prema elektronskoj muzici rešio da usmeri ka osnivanju lejbla koji će se pojaviti sledeće godine. Kako kaže ima već pet izdanja spremnih, a jedno je i njegovo pod uticajem izvođača kao što su Bonobo, Mount Kimbie i Burial. Pitam ga, pored Proto tipa, Gazorpazorpa i regularnog posla u KC Gradu, odakle mu vreme:

„Oduzimam od spavanja (smeh). Ali na kraju najbitnija je ljubav prema muzici. Na svim frontovima me gasira. Ovo su te godine, kad treba da gaziš i kad ćeš da daješ 150 posto. Ja ću tako, narednih 5, 10 ili 15 godina pa ćemo da vidimo. Nemoguće da neće ništa da se isplati”.

Sa jedne strane imate gotovo crni artwork albuma Sa ivice sanjanja, i mračne slike, za koje Čučko reče u razgovoru, ne ponovile se. Sa druge strane imate muzičku katarzu, i ove poslednje optimistične Damjanove reči koje pokreću. Proto tip, jin i jang, belo i crno od eurokrema u jednom bendu. Drago mi je da postoje i drago mi je da sam im rekao koliko mi znači ova njihova stvar. Nadam se da znači makar malo i vama. 

Fotografije: Aleksa Bartol

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *