Odgovor na pitanje zašto sam izabrala ovu temu koja se prožima kroz moje fotografije već duže vreme, bi bio „jednostavnost” života ljudi u starijem životnom dobu. Analogna fotografija me podseća da budem u trenutku, i dok sam u tome ja zamišljam živote tih ljudi, a putokaze mi predstavljaju njihove bore na rukama, prekrštene ruke, zamišljeni pogledi u daljinu… To je neprocenjiv momenat, gde se mašta i vizualizacija spajaju, a zajedno čine taj jedan kadar. Starost sama po sebi prikazuje jednu lepotu života, emociju koja može biti i lepa i tužna, hrabra i velika, a kao takva pripada svakom biću i kroz nju možemo videti put koji je pređen. Gledajući ove fotografije, podsećaju me da budem zahvalna na trenucima koje imam i koje sam prošla, i da iako svesna da je život borba, da probam da u istoj uživam, da bi svaka nova bora koja nastane bila još jača i lepša!
Ksenija Jaredić
0 Comments