Ulica je, u svojoj suštini, scena bez početka i kraja, mesto gde se sudbine susreću, rastaju i nestaju, a mi postajemo tihi svedoci tog neprekidnog toka života. Za mene, ona postaje prostor gde se misli pročišćavaju, gde granice između spoljašnjeg sveta i unutrašnjih emocija iščezavaju. To je istovremeno beg, ali i povratak sebi.
Fotografije koje stvaram nisu hladna dokumentacija sveta – one nastaju spontano, gotovo nesvesno, vođene trenutnim osećanjima. Na njima se reflektuju sve faze mog emotivnog stanja.
„Svetlost ispod površine” nosi u sebi suštinsku poruku o mojoj potrazi za lepotom u onome što na prvi pogled deluje nesavršeno. Ne tražim idealne prizore, jer savršenstvo nije cilj, već iluzija koja nas često udaljava od istine. Umesto toga, trudim se da zabeležim sitne trenutke, male pukotine u stvarnosti kroz koje proviruju tragovi istinskog života – neukrašenog, često surovog, ali možda baš u tim nesavršenim trenucima, u zabeleženim emocijama, leži ono što je zaista važno: istina koja nam izmiče, a koju nesvesno tražimo.
0 Comments