Na koncertima će biti predstavljena nova postavka benda, ali i trilogija albuma – Tarot Funk, Cosmic Disco i Voodoo Beat! Aktuelni album Voodoo Beat, koji bend već godinu dana aktivno promoviše nastupima na najvećim festivalima i u klubovima širom regiona, nosi prepoznatljiv egzotični i orijentalni zvuk nemanje. Ovog puta, bend spaja naizgled nespojive world music žanrove u tropsko-mediteranski plesni vrtlog, kreiranu za publiku željnu vrelih afro-kolumbijskih ritmova, karipskog duba i tropske egzotike.

Uz Luku Šipetića, Lauru Matijašević i Anu Kovačić, bend je, na talasu kreativne energije koju su doneli novi članovi Laura Tandarić i Đuro Dobranić, letnje mesece proveo na regionalnim festivalima u Sloveniji i na Jadranskoj obali, a trenutno su na jesenjoj turneji.

„Ovi nastupi su za nas prilika da ovu godinu zaokružimo na najbolji mogući način – kroz energiju koju delimo s publikom i kroz muziku koja nas povezuje. Jedva čekamo da sve ono što smo stvarali podelimo uživo i pružimo ljudima nezaboravno iskustvo,“ kaže frontmen nemanje, Luka Šipetić, povodom predstojećih koncerata.

nemanja je projekat autora i muzičara Luke Šipetića, koji se široj javnosti prvi put predstavio 2019. godine svojim albumom Tarot Funk. Spoj plesnog istočnjačkog i anatolijskog funka, prožet simbolikom tarota, zaintrigirao je publiku, ali i kritiku. Ubrzo je nastao bend koji je brzo privukao pažnju regionalne scene, dok je album osvojio regionalne, ali i evropske muzičke liste, potvrđujući da jedinstveni muzički stil nemanje ne poznaje granice.

Intrigantni spoj različitih stilova world music-a i konceptualne tematike obavijene mistikom nastavlja se i na drugom albumu Cosmic Disco, inspirisanom Tibetanskom knjigom mrtvih i naizgled nespojivim pravcima poput kumbije, tajlandskog funka i afro-funka. Najnoviji album, Voodoo Beat, donosi specifičnu konceptualnu priču – reinterpretaciju poznatog mita o Orfeju i Euridiki, uz suptilne aluzije na dva kultna filma, Orfej (Jean Cocteau, 1950) i Crni Orfej (Marcel Camus, 1959). Ovaj album predstavlja savršeno gradivo za ljubitelje konceptualnih albuma u alternativnim žanrovima.

Naslovna fotografija: Gordan Svilar

Članak Pulsko-zagrebačka indie psy-rock senzacija nemanja dolazi u Novi Sad, Skoplje i Podgoricu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Suprotstavljenost između prirode i složenih navoa industrije vode mladog čoveka ka stanju ludila. Lufthansa pretvara – kao i sve zaljubljenike u stvaralaštvu pre njih – ludilo u organizovani haos, ispunjava ga svojim bljescima, u jednu kolektivnu svetlost, topliju i življu nego zbir svih njenih plamenih jezika. Grade svoj toranj na osnovu svoje vere. Svi su dobrodošli da uđu i da slušaju, ukoliko su im uši oljuštene.

„Alembik” je eksperimentalni post rok/shoegaze duo iz Skoplja u sastavu: Iva Damjanovski (klavijature, vokal, teremin) i Viktor Tanaskovski (gitara, vokal), a na ovom će koncertu sa njima nastupiti i Dario Cievski na bubnjevima, kao i Marko Pečenović na bas gitari. Njihova muzika je pokušaj spajanja i preispitivanja različitih muzičkih žanrova, koristeći eksperimentalne i netipične načine produkcije zvuka kroz (alhemijsku) igru sa muzičkim elementima. Njihov prvi, istoimeni album objavljen je 2022. godine.

Članak Skopski bend Lufthansa dolazi u Beograd se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Potičeš iz porodice gde se slušalo dosta muzike, a i tvoj tata je svirao gitaru – koliko je to oblikovalo tvoj muzički ukus?

Dina Jašari: Možda nije toliko vezano za moj ukus za muziku koliko za tu ljubopitivost i naviku za slušanje muzike i konstantnu potragu za novim stvarima. Okružena gitarama kod kuće (pošto je moj tata obožavao da sakuplja akustične gitare), normalno da sam dobila želju da naučim da svirim bar malo (smeh). Moja prva uspomena iz detinjstva je kako pevam i igram na Stayin Alive i kako smaram mamu i tatu da ja slučamo na repeat. Petnaest godina kasnije, ništa se nije promenilo.

Kako kod tebe izgleda stvaralački proces? Veruješ li u inspiraciju?

Verujem da inspiracija dolazi kad kreneš da radiš. Verujem u konstantan rad, ima uspona i padova u kreativnoj energiji – neke pesme sam napravila u jednom danu, a na nekim sam radila i po par meseci. Prvo je kreiram u svojoj glavi, onda je odsviram na pijanu ili gitari, pa je tek onda snimim kao demo u muzičkom softveru. Onda skupljam hrabrosti da pustim Dragiju Ivanovu (producentom sa kojim radim) i onda on dodaje svoju magiju i pesma se kompletira. Tako nekako izgleda taj proces stvaranja jedne pesme, bar do sada.

Pisala si pesme i za druge muzičare, da li ti se razlikuje proces stvaranja kada pišeš za sebe u odnosu na to kada piše za nekoga drugog?

Velika je razlika. Kad pišeš za druge, treba da uđeš u tuđu glavu i da ukapiraš šta taj drugi želi od pesme, koji mu je fazon i šta želi da kaže. Kad pišeš za sebe, malo se boriš sa mislima u svojoj glavi, ali na kraju dana, bitno je da završiš to šta si počeo i da stojiš iza toga. Ponekad je bolje kada nisi sam/a, da postoji neko ko te izgura da finalizuješ ideje koje imaš, to mi je meni najteže – finalizovanje.

Koja tvoja pesma ti je najdraža i zašto?

To je kao da pitaš roditelja koje dete mu je najdraže (smeh). Posvetila sam mnogo vremena i truda svakoj pesmi, stavila sam sebe u to, pa ne mogu da kažem samo jednu. Ali ako moram da biram, u ovom trenutku možda najinteresantnija mi je moja najnovija pesma koja će biti objavljena uskoro. Pisala sam je možda godinu dana, pošto sam je počela odavno i onda sam je zaboravila, pa sam nastavila da radim nakon par meseci. Onda sam je ostavila da odstoji, pa sam joj se opet vratila. Aranžman smo uradili sa Dragim Ivanovim, jedva čekam da čujete!

Koji svoj koncert posebno pamtiš?

Mnogo sam srećna što sam za ove 2 godine imala prilike da imam puno nastapa u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, BIH, Sloveniji… Izdvojiću top tri nastupa za mene – leto 2021. na Cinedays festivalu u  MKC-u u Skoplju, bilo je napolju, pa je usred koncerta počela da pada kiša, ali je publika i dalje plesala na kiši, bilo je magično! Zatim, jedan prelep koncert na leto 2022. u KC Gradu u Beogradu, nisam očekivala da imam fanove iz Srbije i da znaju moje tekstove, istopila sam se. Poslednji i najsvežiji je koncert na MENT festivalu u Kino Šiški u Ljubljani, opet – nisam očekivala tako PRELEPU publiku – energija je bila predobra i moji drugari (na bini) su bili sjajni. Leto 2023. mi je već bukirano za neke prelepe festivale i lokacije, jedva čekam da se sve to objavi i da se zabavljamo na putu!

A koji koncert nekog drugog muzičara ili benda ti je ostao u posebnom sećanju?

Prošle godine u septembaru sam bila na koncertu Moonchild-a u Bitefartcafe-u u Beogradu, oni su mi velika inspiracija i u top 3 su mi omiljenih neo-soul artista. Koncert je bio intiman, cozy, stajala sam ispred Amber (glavne pevačice) i topila se od te atmosfere i energije. Posle smo se upoznali i pričali, iznenadila sam se koliko su bili divni i pristupačni. Nadam se da ću imati još  prilika da slušam i upoznajem svoje omiljene muzičare iz celog sveta.

Nastupala si na nekoliko showcase festivala, koliko ti oni znače za umrežavanje, ali i sve ostalo?

Verujem da su showcase festivali dobar način da neafirmisani i mladi muzičari predstave svoju muziku van svoje države. To se desilo u mom slučaju, nastupila sam na Pin conference u Skoplju, onda na Kontaktu u Beogradu, sad na MENT-u u Ljubljani. Ti nastupi su bili kao odskočna daska za sve što je došlo posle toga. Nastupala sam puno prošle godine, i sad imam nekoliko turneja sa full bendom  za 2023. Moj savet i iskustvo je da svi artisti prihvate sve prilike koje im se pruže, nikad se ne zna koj je pravi momenat i šta sve može da ti donese. Preko te konferencije sam upoznala i prelepe ljude sa kojima sam ostala u kontaktu i sa kojima su se desile i neke lepe saradnje.

Ko su ti muzički uzori?

U različitim periodima imam različite uzore. Astrud Gilberto je moja omiljena pevačica, moj Bossa nova uzor, Vasko Atanasoski (21. vek) kao tour otac uzor, Branko Foltin kao makedonska poezija uzor, Billie Eilish i Tom Misch kao gen Z bedroom artists uzori…

Šta najviše voliš da vidiš kod nekog muzičara? Šta najviše ceniš?

Jako volim kad je neko down to earth,  kad ostane nepromenjen nakon nekih veliki uspeha i  „slave”, što je, nažalost, retkost. Vezujem se za stabilne ljude, donekle (smeh), volim kad neko zna koliko vredi, puno radi i trudi se da napravi nešto ni od čega, a nije sujetan i nije mu cilj da postane neka „zvezda”, čak ni ne volim tu reč. Srećna sam kad vidim da se neko raduje tuđem uspehu, podržava, ide na tuđe koncerte, kupuje merch, daje bilo kakvu poddršku svojim kolegama, pa makar i da je samo jedno bravo. Posebno za ove naše Eks-Ju države, mi moramo da se podržavamo međusobno.  

Misliš li da postoji različit tretman za muškarce i žene u muzičkoj industriji?

To postoji oduvek, ali radujem se da sad ima više žena u muzičkoj industiji koje nisu samo pevačice, nego i producenti, tonci, svetlo majstorice i sve te uloge vezane za tu indrustriju. Mislim da je krajnje vreme da ljudi osveste da ne postoji muški i ženski rad u muzici. Dobijala sam komentare tipa: „Pa ti sama produciraš svoju muziku? Sama pišeš tekstove, muziku i radiš aranžmane? Uau.” Baš uau, znam, čak i sama da uključim laptop u zvučnu kartu. Nisam čula da moje kolege muškarci dobijaju ovakve komentare. Ipak, primetila sam da sad postoji i ta neka „pozitivna diskriminacija” da, ako si žena muzičar, dobiješ neke privilegije zbog feminizma kao popularnog pokreta u ovim vremenima. Vidim sad neke bendove u kojima sviraju samo žene, iako su mediokritetni kao svirači, ali samo pošto su žene, dobijaju na popularnosti. Ako sam primećena samo zato što sam ženski artist, a ne zbog mog kvaliteta kao muzičarke, to me ne bi obradovalo.

Koji album te je oduševio u poslednje vreme i zašto?

Moram da priznam da, kad je Hayley Williams izbacila njen album Petals for armor, slušala sam je na repeat cele godine. Retko mi se dešava da preslušam neki album na repeat nekoliko puta. Znam da je ironično pošto sam muzičarka (smeh). Nemam neku veliku koncentraciju da slušam sve pažljivo, ali skoro svaka pesma sa tog albuma me dotakla na mnogo načina. Simmer je prva pesma koju sam čula, možda i omiljena. Sviđa mi se kako se igra sa vokalima i kako pretoči tu tugu i sve te emocije preko pevanja. Inspirisala me da otvorim svoje rane u mojim tekstovima. Tad sam slušala i neke podkaste gde je gostovala, možda sam je više zavolela zbog nje kao ličnosti, nego njene muzike. Rekla je jednu frazu: naivnost stvara oklop, ljudi kad te slušaju da si ranjiv, vezaju se za tebe lakše i žele da te zaštite. To sam shvatila i ja preko toga što radim, kad sam najotvorenija, tad mi je najlakše da doprem do ljudi.

Kako gledaš na muzičku scenu u regionu?

Vidim da u Makedoniji postoji neki novi muzički talas, ali kad sam otišla i van, u svim Eks-Ju zemljama sam pronašla predivne artiste i ljude koji misle i rade slično kao i ja, što me obradovalo još više. Moja preporuka je da preslušate neka od sledećih imena: Lufthansa, AudioCigla, Dope kukjata, 21. vek, Sara Renar, Dimitrije Dimitrijević, Natalee, A.N.D.R., Iva Lorens, Ljubičice, Luka Rajić, Seine…

Fotografije: Aleksandra Kostadinovska

Članak Kad sam najotvorenija, tad mi je najlakše da doprem do ljudi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ova muzička showcase konferencija već godinama okuplja vodeća imena iz sveta muzičke industrije. Prvi Pin događaj održan je 2012. godine, kao redovan deo programa festivala TAKSIRAT da bi se godinama kasnije razvijao i pratio regionalnu muzičku scenu i njen razvoj.

Program festivala počeo je u popodnevnim časovima u četvrtak, 24. novembra, različitim panelima, dok je svečano otvaranje bilo zakazano za 19 časova. Teme na konferencijama tokom tri dana trajanja festivala su bile brojne i raznovrsne. Stručnjaci iz muzičke industrije govorili su o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju, digitalnoj distribuciji, načinima i savetima za mlade, lejblima i njihovom zančaju za mlade artiste, društvenim mrežama, cancelling kulturi, ali i mnogobrojnim drugim oblastima.

Večernji muzički showcase program festivala otpočeo je svečanim otvaranje u 19 časova u holu MKC-a, uz šarmantan i šaljiv govor organizatora. Tom prilikom dodeljene su i nagrade kulturnim radnicima, asocijacijama i sponzorima koji već godinama rade i podržavaju Pin. Na četiri stejdža – Forsina Hall, Dancing Hall 25 may, MKC club stage i MKC toilets – za ova tri dana predstavljeno je više od trideset artista iz Evrope. Tokom trajanja festivala bio je postavljen i video bim na kom su svi zainteresovani posetioci mogli da prate i ovogodišnje Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Prvo veče, u jednoj od najvećih prostorija, Dancing Hall-u, otvorili su beogradski Sitzpinkeri energičnom i bučnom numerom, nakon koje su usledile i njihove dve numere, koje su prvi put izveli pred publikom.

Druga dva stejdža, Forsina Hall i MKC club, otvorili su makedonski duo Dobrila i Dorijan i neo-folk bend Avelina, nakon čega je već moglo da se nasluti šta od kog stejdža žanrovski posetioci mogu da očekuju.

U nastavku večeri imali smo prilike da čujemo francuskog muzičara i DIY sint entuzijastu YMNK koji je energičnim nastupima zagrejao salu za ples! Mladi eksperimentalni bend Lufthansa napunio je salu što je donekle i očekivano s obzirom da su jedan od trenutno najaktuelnijh mladih bendova u Skoplju. ISKRA, Dimitra, ali i naš domaći bend Natalee, mađarska solo umetnica Deva, nastavili su u tom maniru, a po reakcijama publike moglo se videti da im je novi zvuk mladih artista i te kako prijao.

Jedan od definitvno najzanimljivijih stejdževa nalazio se u WC-u MKC-a, gde je prvog dana nastupio makedonski pank benda Parketi. S obzirom na ogroman red koji se od 23h stvorio na stepenicama ispred toaleta, sreća je da je prostor MKC-a imao i drugi toalet koji su posetioci mogli da posete, ali ne povodom koncerta.

Petak je obećavao sudeći po veoma zanimljivom lajnapu te smo detaljno proučile satnice svih izvođača i pomno ispratile svaki nastup. Veče je otvorio bend Baklava, koji nam je približio zvuke tradicionalne makedonske muzike u novijem aranžmanu.

Posebno su nas iznenadili estonski bendovi Duo Ruut i Puuluup, ali i zanimljiv devotočlani saksofonski sastav iz Češke, Toot Ensemble, koji je svoj natup otpočeo još u holu MKC-a odkale su pozvali sve prisutne da se zajedno sa njima upute u MKC Club gde su i nastupali.

Skier i Yeti su pažnju publike privukli svojim autentičnim kostima, skitari, skijama pretvorenim u gitaru na kojima svira Skijaš, kao i zanimljivim dugim instrumentalima, koji su sve samo ne dosadni. Jedna od možda i najbrojnijih sastava koji se našao na ovogodišnjem festivalu jeste Dzambo Agushevi Orchestra koji je nastupao zajedno sa poznatom pevačicom arapske muzike Nataschom Atlas. Svoj nastup otvorili su instrumentalom, ali im se ubrzo na sceni pridružila Natascha izazivajući oduševljenje kod publike.

Lenhart Tapes je svoj nastup otpočeo semplovima na kasetama, po kojima je ovaj muzičar prepoznatljiv, dok mu se u drugoj polovini nastupa pridružila Mirjana Raić sa kojom je sarađivo na svom poslednjom albumu Duet.

Veče je zatvorio beogradski bend KoiKoi, koji je još jednom pokazao da zaslušno nosi tituli jednog od trenutno najatraktivnijih sastava sa naše scene. Njihovi nastupi su sve karakterističniji po interakciji koju uspevaju da izgrade i uspostave sa publikom, ali i međusobnoj energiji među članovima benda, zbog koje stičete utisak da su zaista na sceni kao jedno.

Poslednje veče festivala bilo je najposećenije ili se bar tako činilo sudeći po redovima koji su nastajali svuda u holu i prilikom ulaska u svaku prostoriju MKC-a. Jedan od najzapaženijih nastupa bio je trep grupe Dope Kukjata, koju bi mogli opisati kao makedonsku Kliku. Obučeni u najrazličitije stilove – od odela, preko žutih kabanica do fluroscennih šuškavaca, devetorica pevača koji čine ovu grupu zajedno je repovala na bini pred punom Dacing Hall-om, te je lako bilo naslutiti da je ovaj sastav jedan od trenutno najpopularnijih na makedosnkoj trep sceni.

Beogradsku scenu ove večeri predstavio je sastav Klotljudi, koji samo možete da slušate i polu-otvorenih usta gledate njihov uvek neobičan nastup. Klotljudi će u istoriji Pina ostati kao onaj bend čiji se frontmen popeo na konstrukciju bine, ali i onaj sastav koji zaista ume da vas izmesti i ubaci u posebno raspoloženje.

Moonle Records je ove godine, pored beogradskog KoiKoi-a, imao i svog slovenačkog predstavnika – bend Lelee, koji je ovog puta nastupio u MKC Clubu. Iako je prošlo već godinu dana od njihovog prvog albuma, stiče se utisak da publika tek oduševljeno otkriva ovu slovenačku četvorku. Festival su zatvorili koncerti francuskih izvođača – The Gluteens, psihodlični trio koji je nastupio u Dancing hall-u  i Miystically, koji su aposlutno ceo Club pokrenuli na ples i oduševljeno skandiranje.

Omladinski kulturni centar je tokom tri dana, koliko je trajao ovogodišnji Pin, uspeo je da na jednom mestu okupi preko 200 delegata iz Evrope, otvorio je prostor za razgovor o brojnim temama u muzičkoj industriji, ali ono najvažnije, publici je prikazao šta sve muzička scena u regionu ima da ponudi. Do sledeće godine, slušamo nove bendove koje smo otkrili na Pin-u!

Fotografije: Konstantin Kondruhov, Stefan Samandov, Zewlean Icarus

Članak PIN music showcase – energija, različitost i euforija u jednom se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ukoliko se ikad nađete u Skoplju, obavezno svratite u Amok bar, možda baš naletite na neki set, a kafu uvek možete popiti. Tu je i Wax Revival Store, jedina makedonska prodavnica vinila elektronske muzike, pa ako volite zvuk pucketanja na gramofonu, onda je ovo stanica za vas.

Jedna od osoba zaslužnih za sve ovo je gorepomenuti Bojan, koji se pored multitasking menadžmenta celog Amok projekta i sam bavi DJ-ingom (a kako drugačije).

Sa njim smo pričali o prvim koracima Amok bebe, omiljenim trakama i žurkama na kojima je bio, a da nije on puštao i budućim planovima.

Za početak jedno raspevavanje – kako si, Bojane?

Ćao! Odlično, hvala. Vec smo relativno duboko zašli u leto, barem tu, u Skoplju, tako da ne mogu se baš žaliti, zar ne?

Čime se baviš ovih dana?

Ovih dana, kao i u poslednjih nekoliko meseci, moj glavni fokus je na Amok radiju, Amok baru, kao i na nastupima, kopanju i planiranju leta – sve tamo negde do sredine septembra. A, i moram da počnem da se selim, tako da – biće to još jedan haos u mom svakodnevnom životu (smeh).

Ko sve čini ekipu Amok radija?

Trenutno smo u Amok radiju ja (Soul Case), Nikola (Double G), jedan od najtalentovanijih i najveštijih DJ-eva u Makedoniji. On je takođe vlasnik Wax Revival Store-a, prodavnice ploča u sklopu našeg mesta. Tu je i Nastasja (NastasyaKish), koja stoji iza našeg fenomenalnog dizajna i Jovan, a.k.a. Djagi, a.k.a. the world’s funkiest barista.

Kako si došao na ideju osnivanja radija?

Ideju i viziju sam imao već oko 2017. godine, kada sam se vratio iz Berlina.  Želeo sam da započnem neki tip radio/striming platforme u Skoplju koja bi ponudila prostor prvenstveno mladim artistima, jer, osim Audiobahn-a (big shout out), nije postojalo ništa slično, i nije bilo tako lako da budeš primećen, kao što je sada. Sa aspekta Amok radija, mislim da smo zaista olakšali stvari budućim DJ-evima. Ali tada nisam imao dovoljno znanja u vezi sa samim poslovanjem, odnosno know how-a, kao i ekipa oko mene sa kojom sam započeo projekat. Bilo je potrebno mnogo opreme, full-time posvećenost, kao i prostor, koji, naravno, košta, a ja sam još bio student. Tada, sa mojim najboljim prijateljem Alekom Petreskim i Andrejom – Ux, rešio sam da idem malo drugačijim putem. Startovali smo Oubli – party kolektiv u Skoplju. Bio je to i neki vid amaterske striming platforme. Taj projekat je već par godine u mirovanju zbog preseljenja člana ekipe u inostranstvo, ali, sa ove tačke gledišta, smatram da je to bio intro za Amok radio.

Nakon par godina, upoznao sam ekipu iz Skopskog Groove-a (Nikolu, Nastasju i Jovana) – to je bio sličan party kolektiv u zlatno doba DIY žurki u Skoplju. Napravili smo par fantastičnih stvari zajedno i odmah smo kliknuli.

Sa kojim izazovima ste se suočavali u početku, a sa kojim sada?

Verovatno je najveći problem nedostatak podrške mladim, kreativnim pojedincima, koji zaista žele svojim idejama da učine grad boljim i šarenijim mestom za sve. Ako misliš ili radiš drugačije, ako nisi u tom nekom monotonom šablonu, odmah si „označen”. To me je, pre svega, i motivisalo da uzmem stvar u svoje ruke i da zajedno sa svojom ekipom probam da pokrenem novi talas muzike, pa i načina života i izražavanja u našem gradu, ali i državi. Nemamo i nismo imali nikakvu podršku naše vlade, pa čak i podrška sponzora gotovo i da ne postoji. Nizak nivo kulture, slepe oči i gluve uši za nove ideje, kao i kolektivna depresija ljudi van naših krugova je ono zbog čega je teško voditi naš posao.

Da li ste morali da pravite neke kompomise, iako ste neprofitni radio? Da li imate plan da postanete profitabilni?

Za sada ostajemo non-profit, imamo samo neki mali tok novca, uglavnom zahvaljujući Europe House Skopju, kojim možemo da pokrijemo troškove zakupnine, račune, itd. Ali svakako nije lako. Naša strast i povezanost sa Skopljem je to što nas gura napred. Ideja da postajemo profitabilni je nešto što razmatramo i smatramo da predstavlja način da dalje rastemo i postanemo bolji, ali jebiga, ne živimo u Zapadnoj Evropi. Naravno, bilo bi lepo da svaki rezident i dobije nešto novca za ulaganje sati i sati rada u svakoj emisiji, i da mi možemo da pokrijemo troškove, kao i da imamo backup za rad na još većim i boljim stvarima. Polako idemo, iz nedelje u nedelju, jer imamo stvarno mnogo aktivnosti, pa ćemo videti u kom pravcu ćemo ići u budućnosti. Važno je da ne zaboravite da se zabavljate kroz proces.

Na šta ste najviše ponosni? 

Na činjenicu da smo iz glavnog grada zemlje na Balkanu sa 1,8 miliona stanovnika, za godinu i po dana, sa sopstvenim finansijama i bez ikakve pomoći bilo koga, izgradili svetski cenjeni radio. Želimo da nastavimo u još boljem tempu, da se proširimo i da napravimo korak dalje. Naš cilj je da budemo jedni od najboljih u Evropi, a da to dolazi iz Makedonije. Čeka nas mnogo posla i, da budem iskren, radujemo se tome! Ponosni smo i na to što smo postali jedini hub lokalne scene i katalizator i motivator novih DJ-eva.

Kako ti percipiraš scenu elektronske muzike na Balkanu, ali i generalno novu muzičku scenu?

Underrated AF. Da uzmemo u obzir uslove, finansijsku (ne)stabilnost, generalni nivo kulture i podršku alternativnoj muzici, mogućnost kupovine i traženje muzike, pa i broj kvalitetnih klubova i prodavnica ploča na celom Balkanu… Mislim da smo svetski šampioni da izvučemo maksimum. Imamo stvarno dosta odličnih DJ-eva, selektora i producenata, i bas mi se sviđa ovaj novi talas na muzičkoj sceni koji je prilično eklektičan. Imamo doktore za organski zvuk, prvoklasni techno i house head-ove, jazz fanatike… Kvalitet je na veoma visokom nivou, a kroz Amok sam saznao za mnogo novih artista i ta mi se teorija samo potvrdila. Moramo da podržavamo jedni druge i da zajedno guramo stvari napred. Živeo Balkan! (smeh)

Šta najviše voliš da vrtiš? 

Zavisi od mog raspoloženja, od perioda, od mesta i publike. Trudim se da budem što eklektičniji. Zaista ulažem dosta vremena u kopanje muzike. Bez obzira na to koji je žanr ili dekada – ili mi se sviđa, ili mi se ne sviđa. Nesvesno imam periode u kojima mi je fokus više usmeren na jedan zvuk, pa se to promeni nakon par nedelja ili meseci. Šta god će učiniti mene i ljude oko mene srećnim.

Koja ti je omiljena žurka, a da nije bila tvoja?

Ajde da malo prokopamo kroz istoriju (smeh). Life changing experience sam imao u Studiju 80 u Amsterdamu sa Robertom Bergmanom i Marcellusom Pittmanom, koji je radio produženi set od šest sati. To je bilo negde 2015. ili 2016. godine. Već par godina sam bio zagrejan za DJ-ing, ali me je ta žurka tako ošamarila. Disco, boogie, house, techno, hip-hop, jazz… Savršeno upakovani u DJ set, perfektan flow, perfektna publika.

Druga strava žurka na kojoj sam bio je bila 2017. godine u OHM u Berlinu, na Altered Soul Experiment-u, gde je Hunee imao set od sedam sati. Kakva je i to vožnja bila kroz žanrove, tempo, dekade i ostalo. Ludilo. Bio sam i na nekoliko odličnih žurki u Panorama Baru, u Rainbow Disco Club-u u Japanu, na Dekmantelu… Bilo ih je mnogo, volim podijum.

Koji su vam dalji planovi?

Tokom jula i avgusta ćemo malo da pauziramo sa radiom. Treba malo da odmorimo jer smo uhvatili baš jak tempo sa programom, bukinzima i svim ostalim stvarima i hoćemo malo da iskuliramo. Krajem avgusta – početkom septembra ćemo opet startovati sa Amokom i planiramo baš odličan i eklektičan program, dobar miks lokalnih, regionalnih i internacionalnih artista. Radimo na čišćenju i izgradnji bašte ispred Amok bara, pa se nadam da ćemo dobiti potrebne dozvole od vlasti. Planiramo i nekoliko žurki krajem leta i da uživamo i kvalitetno se družimo narednih meseci. Na individualnom nivou, imam par bukinga u Evropi tokom leta i zaista se radujem tome.

Fotografije: Aleksandra Kostadinovska

Članak Bojan Janev i njegov Amok radio kao regionalni hab DJ-eva se pojavljuje prvo na Oblakoder.