Godinama kasnije, istu rečenicu čuo sam pročitao i bezbroj puta tokom studija. Istina je da, sa jedne strane, ono što imamo priliku da konzumiramo kroz muziku, film, pozorište, književnost i druge umetnosti – pored toga što odražava našu trenutnu realnost, istovremeno je preispituje, oblikuje i (kritički) promišlja.

Sa druge strane, istovremeno je istina i da ono što je popularno, mejnstrim i ‘najbolje prolazi’ kao proizvod na tržištu – odražava sistem vrednosti, kulturne navike i ukus (većine) heterogene publike, kao što je istina i da se to neretko razilazi sa onim što je mnjenje tzv. stručne javnosti u umetničkim sferama. Kada su društvene okolnosti nepodnošljive lakoće postojanja sve više takve da nam deluje kao da je ostalo samo nepodnošljivo postojanje – gde pobeći? Obećana destinacija: recession core.

Kuda? Hodaš, a odjednom… bolero. Just dance, it’s gonna be okay! Skins. LMFAO. kamatna stopa. Pepersi u Inđiji. Baletanke. Dobar dan, je l’ imate možda one rebraste Kanje Vest naočare? Kosovo. KEEP CALM. Protesti. po-po-po-poker face. Nebo je boje svetske ekonomske krize, farmerke su niskog struka, a sve miriše na muziku Lili Alen. Je l’ primate čekove? Bolero. Life is good. Madona u Budvi. Jeste li vi podstanari? Tadić ili Nikolić? Baletanke? Poštovani putnici, stigli ste na vaše odredište.

Dobro došli u period od 2007. do 2009. godine, koji je zapravo i inspirisao najskoriji diskurs o kulturološkom recession core fenomenu. Kakve veze ima najozbiljnija ekonomska kriza od vremena tzv. Velike depresije prošlog veka sa pop kulturom, muzikom i modom? Brojne.

Termin recession core odnosi se na estetski i kulturni fenomen koji odražava prisutne ekonomske izazove kroz modu, umetnost i društvene vrednosti, a postaje posebno izražen tokom perioda ekonomske nesigurnosti, kao što je recesija, kada dolazi do promena u potrošačkim navikama i estetskim preferencijama.

Kada je ono već prošlo, esenciju duha jednog vremena možemo pomirisati s vremena na vreme kroz vremenski portal ostavljen u vidu različitih muzičkih spotova i melodija tog perioda, modnih trendova i toga kako su ljudi ‘izgledali’ tada, preko filmova koji su bili popularni, citata pa do legendarnih internet momenata. Ovo prelistavanje vrlo vešto ume da naslika pejzaž jedne minule ere i kaže nam dosta o tadašnjem (i sadašnjem) društvu i sistemu vrednosti istog.

Kada govorimo o muzici u periodu ekonomske krize 2007/8. godine, ona je bila tu kao portal eskapizma. Iako nije formalno žanr, recession core definitivno u muzici označava neku vrstu sveopšteg raspoloženja. Kada pričamo o tumornoj realnosti ekonomskih i društvenih neprilika, uključujući i Srbiju – muzika je bila tu da teleportuje pojedinca na zabavnije mesto.

To je era benda LMFAO, to je Lady Gaga Just dance! dok se sve raspada, to je Mr. Worldwide Pitbull, TikTok, šljokičava pesma Keshe, kao i tada (za tinejdžere) skandalozni spot za pesmu I Kissed a Girl Katy Perry. Drugi spektar muzike u eri recesije nisu eskapističke melodije, već depresivna realnost iskazana kroz turobnost i bes rok, pank, metal i drugih alternativnih žanrova muzike, kao i popularizacija kultura kao što su emo, scene, kao neka vrsta odgovora na društveni kontekst tog perioda.

Moda i muzika su se vremenom pokazale kao najpogodniji kanali za manifestaciju recession core fenomena. U toku ekonomskih kriza, potpuno je prirodno da se navike potrošača menjaju. Međutim, menjaju se i njihovi ukusi i potrebe u pogledu odeće, kao i prioriteti.

Kada usled recesije ili inflacije drugačije raspolaže svojim finansijama, pored toga što su i same lične finansije odjednom izmenjene, prosečan kupac će više razmišljati pre nego što zaista kupi neki proizvod. Dalje, zbog trenutne ekonomske situacije, prosečni potrošači ređe uopšte kupuju odeću, ili kupuju samo kada je nešto neophodno.

Možda odjednom postoji mnogo manje ‘svečanih događaja’ i ‘posebnih prilika’ – u krizama, firme su sklone da smanjuju ili ukidaju velike proslave za zaposlene, pojedini ljudi ne prave toliko velike svadbe, a možda dobijete i otkaz i završite samo sa odelom kupljenim na rate, bez otpremnine, razume se.

Logičan sled događaja: kupuje se odeća koja nudi raznovrsnost (pa ovo ako kupim, mogu i posle nositi realno ovako, šta!!!), tonovi su neutralniji, krojevi i forme svedenije, izbegavaju se prolazni sezonski trendovi, nema previše logotipa ni šljokica, praktičnost i funkcionalnost iznad čiste estetike. Ovaj pristup omogućava lakše kombinovanje i dužu upotrebu odeće, što je ekonomski isplativo, a upravo to je recession core.

Kako modna industrija odgovara na to? Upravo tako – u borbi da zadrži kupce koji su u periodu ekomonske krize sve skeptičniji prema kupovini, brendovi i konglomerati odjednom umesto glasnih, raznobojnih kolekcija menjaju strategiju i dizajn u korist prividno ‘vanvremenskih komada’ marketovanih tako da ih možete nositi u više prilika, tokom više godina, sezona itd. ne bi li ubedili kupca da donosi ispravnu odluku (iskreno… verovatno ne donosite).

Šljokice, printovi i logoi bivaju zamenjeni jednim bež-sivo-belo-maslinasto-crnim pejzažem tkanina. Ova smena raskošnog perioda i ekscentričnog stila izobilja i estetike perioda recesije nije uopšte tekovina modernog doba, već kada temeljnije obratimo pažnju na obrasce – mogli bismo reći da je ciklična, pa čak i komična.

Postoji jedna teorija o tzv. ‘dužini suknje’ (eng. hemline index). Naime, prema ovoj hipotezi društveni period ekonomske krize se oslikava u dužini suknje i visini potpetice. Jedan od najranijih primera ovog trenda su upravo tridesete godine prošlog veka, kada je Velika depresija značajno doprinela rastu konzervativnosti i samim tim – sve dužim suknjama do ispod kolena, i sve nižih potpetica. Ovo dolazi nakon izuzetno raskošnog stila dvadesetih godina prošlog veka.

Sličan princip oslikavao se i u kontekstu pedesetih godina prošlog veka, spram šeste decenije koja je opet bila jedan obnovljeni glamur nakon krize i Svetskih ratova. Isto tako, ekonomska kriza koja je počela 2007. godine, i minimalizam i praktičnost u odevanju dolaze nakon ekstravagantnih i slobodnih devedesetih, kao i šarenih i vrlo plišanih juicy couture dvehiljaditih godina.

Pored muzike i mode, svakako se recession core ogleda i u drugim granama kreativnih industrija, međutim postoje i drugi simptomi. U ovom periodu, često rastu i desne ideologije. Priroda se obnavlja, pa smo od 2012. godine do skoro, kao globalno društvo, ponovo bili u eri (prividnog) izobilja: mnoštvo logoa, pregršt influensera, bezbroj seruma, večna putovanja, egzotične destinacije, dostupnost svega odmah i sada, logo, logo, šljokica, Gucci, logo.

Poslednjih godina vesnici toga da se ponovo nalazimo u recesiji svakako je porast tzv. quiet luxury modnog trenda i porasta minimalizma, kao i clean girl trendova. Sve su to znaci i signaliranja, kroz odeću pre svega signaliranje našeg statusa i toga da li smo pogođeni ekonomskom krizom (sramota). Ili smo oni drugi? Blago njima, kažeš i nastaviš.

Tramp je ponovo predsednik, desnica postepeno, ali sigurno, raste poslednjih godina i u Nemačkoj i u Francuskoj. Pop muzika je opet zabavna, a Lady Gaga je opet u žiži javnosti sa poslednjim albumom Mayhem (simbolika u nazivu..), dok je Pitbull je na naizgled preuspešnoj i viralnoj svetskoj turneji. Pun krug.

U prodavnicama kolekcije kao na sajmu svedenosti, luksuz je tako tih da je nečujan, a na ulicama ogromna buka i sajam nezadovoljstva. Nikoga nije briga šta je trenutno trendi, jer sve(t) trenutno gori, tako da odvrni Von Dutch od Charli xcx i idemo na piće, plata svakako kasni. E, to je recession core.

Hodaš, a odjednom… Reel. Rat. funny meme. Dobar dan, je l’ imate Rhode? S poštovanjem. Loafers. kredit. story. story. Trenerka, serum. Rejv. Protest. Matcha latte. Kriza. Lača mati. Pleteni kardigani su novi bolero. Nebo je boje carinskih taksi, farmerke su niskog struka navodno već tri godine – iako se pravimo da se to ne dešava, recepti su viralni, a sve miriše na brat. Studenti ili ća…o svima, trenerka i serum. Kosovo. Izvini što pitam, ali koliko plaćaš stan? Reel. Kripto. brat. Brend. hey guys! samo bez bolera, molimo vas.

Srdačno, recesija.

Autor teksta: Mario Perović
Ilustracije: Crack and the City

Članak RECESSION CORE: simptom realnosti, alat eskapizma se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Realnost je šokantna kada posmatraš sa strane, ali kada si usred diskursa o modi i to je nešto što te interesuje, osećaj preplavljenosti dominira algoritmom.

Gde smo danas? je možda jedino relevantno pitanje kada pričamo o mikro-trendovima jer je Sutra već nešto potpuno drugo. Dovoljan je jedan viralan TikTok i u javno mnjenje lansiran je novi mikro-trend. Nova estetika, novi momenat, novi must-have komad, nova era: nova realnost.

Ako pogledamo samo poslednjih godinu dana, sigurno ste na internetu naišli na fraze: normcore, cottagecore, barbiecore, goth girl summer, tomato girl summer (da, tako je kako ste pročitali), e-girl/e-boy, clean girl aesthetic ili quiet luxury. Ako ste tečni u TikTok lingu ništa od ovoga ne iziskuje detaljno objašnjenje. Međutim, kada moram nešto od ovoga da objasnim „od nule” mom dečku programeru sa ETF-a : ja prosto ne znam odakle da krenem i kako da mu objasnim začetke nekog trenda. I to je takođe jedna slika današnjice i mikro-trendova.

Ako propustite dva dana skrolovanja, kasnite dve godine za diskursom, a nadoknađivanje nema smisla jer: dok nešto shvatite, pet novih niša i trendova su već lansirani, a sve drugo je stvar prošlosti. Ovo su samo neki od pobrojanih, a opširnu i prezabavnu plejadu naziva „estetika” i trendova od A do Z, možete pronaći na meni jednom od omiljenih sajtova: Aesthetics Wiki. (choose your fighter!)

Neka opšta i kratka definicija mikro-trenda bila bi da su to trendovi koji se javljaju naprasno, relativno kratkog trajanja i prebrzog smenjivanja. Da bismo razumeli ceo kontekst mikro-trendova, hajde da se vratimo u skoriju prošlost. Pre desetak godina, održivost (eng. sustainibility) u modi lansirana je kao glavna tema i cilj modne industrije kao jednog od najvećih zagađivača životne sredine. Veliki projekti i još veći budžeti formirani su u cilju očuvanja planete u kontekstu mode i konzumerizma. Zadatak svih u modi bio je: sačuvati planetu. Cilj: usporiti. Rezultat: (naizgled) neuspešan.

Kompanije kao što su konglomerat Kering ili švedski H&M zavetovali su se na brojna poboljšanja u proizvodnji, distribuciji i svemu ostalom kako bi smanjili svoj doprinos zagađenju planete. Slow fashion je prividno ušao u mejnstrim, Instagram second-hand stranice po broju su počele da pariraju broju frizerskih salona, delovalo je kao da smo počeli da odbacujemo konzumerizam u korist planete i ekologije. Odjednom, u zeitgeist biva lansiran TikTok, a Gen-Z u prvoj liniji fronta kao nova publika kojoj se brendovi obraćaju, odlučuje da igra po svojim pravilima. odbacujući sve zadate norme koje im je nametnulo društvo pred kolapsom.

Ova generacija, krajnje inovativna (meni beskrajno zanimljiva, većini nejasna), pored toga što najviše vrednuje brzinu momenta, aktuelnost i viralnost, takođe vrednuje nešto što smo mi, kao milenijalci, potpuno ispustili u korist komforizma i dobro proverenih formula, a to je: autentičnost. Bez straha od rizika, sa velikom željom da prvi nešto donesu u algoritam: bilo da je to čudan recept za hranu, neobično sklopljen autfit, ili baš oživljavanje i reinterpretacija zaboravljenih trendova, formi i estetika.

Odbacujući nametnute vrednosti u modi i izražavanju kroz odeću u svakom pogledu: šta je „žensko”, šta je „muško”, ovu fluidnu generaciju (za razliku od naše) ne zanima toliko je li komad Prada ili je kupljen na Temu sajtu. Kao što ih manje zanima da li je ta Temu pošiljka održiva, na kraju dana, nisu oni devastirali životnu sredinu. Oni su ovo sve nasledili. Jedino važno pitanje je: da li će poslužiti za snimanje i fotografiju za post, da li je dobro za konkretno večerašnju žurku i da li služi sada, u ovom momentu.

U želji da iskažu svoju mladost i različitost, dobijamo ipak niz masovnih mikro-trendova koje svi adaptiraju iz meseca u mesec, u većoj ili u manjoj meri. Shvatajući da su milenijalci sada odrasli ljudi ophrvani društvenim previranjima i ekonomskim neizvesnostima, brendovi su se brzo okrenuli Gen-Z generaciji. Pokušavajući da dešifruju ukuse i načine razmišljanja nove generacije, veliki brendovi su iz bitke protiv Zare i brzopoteznog kopiranja skupih kolekcija, ušli u bitku za valute nove ere: relevantost, pažnju, viralnost, preglede i brzinu. Speed is the new black.

Odjednom od brenda kao H&M koji se zavetovao da do 2030.  godine smanji svoj karbonski otisak za 56%, u prvom planu imamo kolaboraciju i kolekciju sa Charli XCX kako bi kapitalizovali na trendu #bratsummer koji je, inspirisan njenim albumom, vladao algoritmom većim delom 2024. godine.

Kad smo kod brojki, a one diktiraju sve, hajde da vidimo gde su mikro-trendovi u brojkama. Kolektivno, videi sa heštegom #OOTD (autfit dana) do danas na TikToku broje preko 3.5 milijarde pregleda.

#Cottagecore „inkasirao” je sadržaj sa zbirom od 8 miljardi pregleda, dok je #normcore nešto slabiji trend sa kolektivnih 600 miliona pregleda.

U istraživanju koje je sprovela kompanija McKinsey, čak 40% Gen-Z populacije priznaje da prati trendove koji se menjaju mnogo brže nego ranije, kao i to da se većina u javnosti  u toku istog dana pojavi često u dva potpuno različita outfita. To znači da će se za posao obući inspirisani #officesiren trendom, ali su uveče u izlasku #brat ili #gothgirl.

Taj dijapazon i eksperimentisanje, kao i odsustvo robovanja jednom konkretnom stilu je glavna odlika novih potrošača. Nepredvidivi, i kao takvi, Gen-Z sa mikro-trendovima su izvori glavobolja svih brendova koji rizikuju da trend na kom pokušavaju da profitiraju postane potpuno irelevantan i skrajnut do momenta kad kolekcija ugleda svetlost dana u prodavnicama.

Ne samo da menjaju potrošačke navike (pozitivno i negativno istovremeno), mikro-trendovi TikToka i Gen-Z generacije menjaju modnu industriju i „sve sveto” iznutra, vodeći u neko novo i neistraženo Sutra, terajući establišment da se adaptira prema njima umesto u obrnutom smeru, kako smo do sad navikli.

A brzina kojom se smenjuju mikro-trendovi? Vrtoglava i nemerljiva do te mere da će, do izlaska ovog teksta, pisanje o mikro-trendovima verovatno biti stvar prošlosti i nečeg što je Juče.

Autor teksta: Mario Perović
Ilustracije: Nataša Mihailović

Članak Outfit of the minute: kako TikTok mikro-trendovi menjaju modu (i nas) se pojavljuje prvo na Oblakoder.

O svim ovim pitanjima razgovarali smo sa našim gošćama – Miljom Šijakinić iz agencije Žiška i ilustratorkom na instagram profilu Sadmics i Katom Ivakić, osnivačicom brenda Kataliza.

Hvala svima koji su učestvovali u realizaciji ove emisije! Posebno zahvaljujemo prostoru Kvaka 22 i agenciji Žiška!

Novinarka: Marina Zec
Produkcija: Marija Todorović
Kamera i montaža: Milena Arsenić
Ilustracije: Olga Đelošević
Zvuk: Marko Đukić, Digimedia

Podržite Oblakoder na Patreonu!

Članak Mladi i trendovi: Kata Ivakić i Milja Šijakinić| Salon | E07 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Da li je trend samoodrživosti popularizovan?

Koji trend nedostaje na domaćoj sceni?

U sedmoj Oblakoderovoj video anketi upravo o trendovima razgovarali smo sa mladima koji se, na neki način, trendovima i bave.

Hvala Katarini Ivakić, Aleksandri Duende, Bogdanu Mrši, Neveni Ivanović, Dunji Jovanović, Darku Kastratoviću i Mariji Stošić koji su pomogli u njenoj realizaciji!

Članak Oblakoder anketa: Mladi i trendovi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Upravo zbog toga, umesto klasične liste koja bi od 10. do 1. mesta izdvojila određene trendove ili modne i odevne predmete koji su obeležili takozvane „desete“, oformio sam mini alfabet od 10 modnih fenomena za koje kao istoričar mode smatram da će svakako ući u kanon istorije mode za period od 2010. do 2020. godine.

A – Autentičnost

Kao odgovor na Diorov plagijarizam (više o tome pod K) i kulturnu aproprijaciju platforma La Blouse Roumaine / Rumunska bluza pokrenula je kampanju Give Credit. Kampanja nastoji da utiče na prevashodno zapadne modne kuće da pravično navedu izvore svoje inspiracije i pomognu nerazvijenim zajednicama na čijim idejama se bogate.

Rumunsku bluzu tako, zbog svoje specifičnosti i značaja za naše podneblje te istoriju svetske mode, proglašavam simbolom modne autentičnosti decenije iza nas.

B – Basic Bitch

Helanke ili farke do članaka, brendirane patike ili Uggsice, bluza, košulja ili džemper iz Zare ili H&M-a, ešarpa, iPhone (po mogućstvu roze), Michael Kors tašna i čaša sa napitkom iz Starbucksa – to su elementi koji definišu Basic Bitch look, koji je portal Business of Fashion proglasio za izgled koji je vladao decenijom. Zaista se čini da je svaka sredina iznedrila svoju verziju Basic Bitch modnog fenomena, bilo da ona nosi Adidas, Nike, Zaru, ili Uggs. Bilo da je ona Beograđanka ili Njujorčanka.

Ipak, ako moram da se odlučim za jednu Basic Bitch stvar iz prethodne decenije (koju ne bih želeo više da vidim ni u jednoj deceniji), to su svakako Uggs čizme.

D – Desničari

Radikalni desničarski, antihumani diskursi uvek su imali posebno mesto u odevnoj praksi, jer je odeća često korišćena kao opresivni alat kojim se manifestuje superiornost i zloupotrebljavaju moć i privilegija. Više nego ikad prethodna decenija donela je revitalizaciju fašizacije društva, koja može da se sumira jednim jedinim odevnim predmetom.

Kačketom izborne kampanje Donalda Trampa, „Make America Great Again.“

F – #fuckfur

Šta nije jasno?

I – Identitet

Politike identiteta i njihova fluidnost neminovno su ušle i u svet mode, koliko god da se svet mode istima opire. Pluralitet nacionalnih, seksualnih, etničkih, rasnih, rodnih, religijskih, telesnih  identiteta bogatstvo je koje moramo slaviti, naročito kroz modu. Čak je i Meriam Webster rečnik za reč godine iza nas odabrao ličnu zamenicu „Oni“ koja referiše na rodnu nebinarnost. Videli smo neslavan (i zaslužen) kraj čuvenih Victoria’s Secret revija usled tvrdoglavosti brenda da se ne prilagodi htenjima savremenog trenutka. Poslednjih godina svedočimo i mnogim kontroverznim zabranama objavljivanja identiteta kroz modu i odevne predmete.

Zbog kontroverznosti koje izaziva i na zapadu i na istoku, kao odevni predmet koji je obeležio politike identiteta u minuloj dekadi biram islamski veo.

K – Kulturna aproprijacija

Svetu mode plagiranje, često branjeno kao omaž ili inspiracija, nažalost nije strano. Poslednja decenija obeležena je famoznim terminom kulturne aproprijacije – preuzimanja kulturnih kodova kultura često smatranih minornim i inferiornim, inkorporiranje tih kodova u mejnstrim kapitalistički kulturni diskurs ali bez navođenja njihovog porekla, upravo zbog nevidljivosti kultura koje bivaju pokradene. Svaki plagijator je mali, bez obzira na veliko ime iza sebe.

Upravo zbog toga za modnog plagijatora odnosno akt kulturne aproprijacije decenije proglašavam modnu kuću Dior, zbog zloupotrebe narodnih nošnji odnosno rumunske bluze zajednice Bihor.

L – Lumbersexual

Ne brinite se, nisam seksista a ni šovinista. I muškarci su ponudili svoj odgovor na Basic Bitch –drvoseču, onodno lumberseksualca. Aproprirajući severnoameričke šumare i drvoseče te homoseksualnu subkulturu medveda (bears, odnosno krupniji, bradati gejevi koji prevashodno nose karirano) muškarci su, ugroženi feminiziranošću metroseksualca i androginošću hipstera stvorili lumberseksualca.

On svoje preparate za negu brade ne kupuje u Liliju ili DM-u, već kod svog ličnog berbera na Dorćolu. Nosi cipele, kapu koja ne prekriva uši kako bi se video taj fenomenalni prelaz od zulufa ka bradi, a farke obavezno podvrne. Naravno, samo Apple proizvodi i kraft pivo. On je IT stručnjak i ima svoj start-up. Javno prezire božićne lampice za bradu a potajno želi da okači fotku sa njima na svoj Insta. Ne znamo da li je gej ili strejt.

Lumberseksualac je niko i ništa bez svoje brade pa zato upravo biram bradu kao simbol koji je doprineo pozicioniranju lumberseksualca kao jednog od deset modnih trendova nakon 2010. godine.

N – No make-up / Natural look

Alicia Keys razbila je „glass ceiling“ kada je 2016. javno istupila sa odlukom da se više neće šminkati, a onda se pojavila sijajući, sasvim prirodna, na dodeli Grammy nagrada 2018. godine bez šminke. Poznate ličnosti itekako imaju moć i privilegiju da diktiraju ideje, stavove, trendove, a Alicia je svoju moć iskoristila pametno. Natural look pokret dobio je svoje pristalice među brojnim ženama koje su odlučile da ne koriste šminku, ne nose brushalter, ili ne briju noge i pazuhe. I to je sasvim u redu. Naravno, u korenu ovog pokreta leži naše pravo na izbor. Naša tela su samo naša stvar. Ne dozvolite da vas bilo ko ubedi u suprotno, bilo da se radi o abortusu ili kojoj kili viška.

Neka accidental fashion icon odnosno slučajna modna ikona u prethodnoj deceniji stoga bude Alicia Keys!

O – Održivost

Modna industrija jedan je od vodećih zagađivača planete, što je naročito dospelo u fokus kroz delovanje grupe Extinction Rebellion i mlade Grete Thunberg. Poznata je mantra britanske kreatorke Vivienne Westwood  „Kupujte manje, birajte pažljivo, potrudite se da potraje.“ I mama mode, Anna Wintour nedavno je izjavila da odeću treba voleti i darivati je drugima te generacijski prenositi. Teoretičari koji se bave ekonomskim aspektima mode sve više akcentuju primat koji lokalno zanatstvo, second hand odeća, i smanjivanje otpada preuzimaju nad brzom i visokom modom. Dakle, ako baš ne morate, „ne hranite čudovište“.

Pošto imamo samo jednu planetu koju gušimo, palimo i davimo, kao odevni predmet odnosno aksesoar koji simboliše bitku za očuvanje planete u protekloj i u predstojećoj deceniji, biram njegovo veličanstvo – platneni ceger.

P – Pobuna

Iako je aktivizam oduvek neizostavno značio i nošenje određenih predmeta na određen način zarad promovisanja izvesne društvenopolitičke ideje za koju se zalaže, poslednjih nekoliko godina svedoci smo kodiranja odevnih i modnih predmeta kao glavnih nosilaca aktivističke ideje. Od američkih ružičastih pussy kapa i francuskih žutih prsluka (oba predmeta našla su svoj put i do muzejskih kolekcija) pa do feminističkih ljubičastih kecelja, globalnog Me Too pokreta i NDM BGD bedževa,  „nošenje“ aktivizma ušlo je u trend , čime je aktivizam postao modni trend sam po sebi.

Zbog uticaja koji je izvršio na osnaživanje građanske pobune, solidarnosti te suprostravljanja neoliberalnim elitama, za aktivistički modni predmet decenije biram žuti prsluk.

Autor teksta: Stefan Žarić, istoričar mode

Članak Deset (ne)očekivanih modnih trendova koji su obeležili deceniju se pojavljuje prvo na Oblakoder.