Prva kantautorka sa ovih prostora koja izdaje album za portugalski Sony Music – ovim rečima bismo mogli da opišemo trenutno najaktuelniju stvar koja se tiče mlade muzičarke Tamare Jokić. Ona će baš tim povodom u sredu, 25. avgusta, nastupiti u Bitefartcafeu. Tom prilikom Tamara će, pored starih klasika mediteranske, fado i španske muzike, zajedno sa svojim kolegom i basistom Akošem Forgačem po prvi put u Srbiji predstaviti autorsku pesmu Solo Una Noche. Ova mlada kantautorka je nakon završenog Filološkog fakulteta otišla na studije na Berkli, kada počinje i njeno profesionalno bavljenje muzikom. Od tada je sarađivala sa mnogim svetskim muzičarima, među kojima su Amira Medunjanin, Havijer Limon, Mariza, Vasko Atanasovski, Panajotis Andreu i mnogi drugi. Prepoznavši njen talenat, ekipa iz portugalske muzičke kuće Sony Music kontaktirala ju je kako bi novi album snimila za njih.
Sa Tamarom razgovarali uoči njenog solo koncerta u Beogradu o predstojećem albumu, fadu, mediteranskoj kulturi i muzici i Berkliju.
Tamara Jokić / foto: Jana Mitrović
Album koji si snimila tokom pandemije broji 5 pesama na španskom, a 5 na portugalskom jeziku. Šta te je privuklo kod jedne, a šta kod druge kulture i jezika, s obzirom na to da si oba jezika i završila na Filološkom fakultetu?
Tamara Jokić: Kako kod španskog, tako i kod portugalskog, najviše mi se svidela melodičnost jezika i punoznačnost njihovih reči. Imam utisak da je to slučaj sa većinom romanskih jezika, ali su mi ova dva prirasla srcu jer su veoma romantični, a uz to čuvaju i prelepu kulturu, književnost, muziku.
Fado muziku si otkrila veoma rano, kako je došlo do susreta sa mediteranskom muzikom, a kako do odluke da počneš baš njome da se baviš?
Fado sam otkrila u 13. godini, kada sam bila još u osnovnoj školi i od tada sam privržena toj muzici, iako ona nije moj jedini i konačni izbor, svakako da ima mnogo uticaja i na moj stil pevanja, a i na melodijsku nit mojih kompozicija. Fado i mnoge druge mediteranske muzike su me prirodno privukle sebi.
Nakon završenog Filološkog fakulteta, otišla si na Berkli, šta ti je sve donelo to iskustvo i koliko je uticalo na tebe?
To je bilo neprocenljivo i dragoceno iskustvo, ne samo u muzičkom, već i u društvenom i emotivnom smislu, jer sam zaista imala priliku da na Berkliju upoznam divne ljude i sarađujem sa raznim divnim muzičarima.
Koje izvođače i šta bi preporučila da čuje neko ko nije poznavalac fado muzike?
Svakako bi to bile Amalia Rodrigeš, Mariza, Ana Moura, Kamane, Karloš do Karmo.
Kako bi ti opisala fado, po čemu je specifičan?
Fado je za mene uvek priča, i to ne samo u smislu teksta i jezičkog sadržaja, već i iz pevačke perspektive – pažljivo napisane melodije, glasovi koji te iste melodije divno iznose i poštuju emociju.
Izdvoj nam 3 albuma koja su na tebe ostavila utisak u poslednje vreme?
U poslednje vreme, to su albumi The Dream Thief i Human od Shai Maestra, kao i Una Realidad Diferente od Antonija Lisane.
Na svojim koncertima pevaš obrade, ali pevaš i stvaraš i autorske stvari. U čemu je draž jednih, a u čemu drugih?
Toliko postoji lepih, već napisanih pesama koje volim da pevam i u kojima uživam, da mi je teško da ih se odreknem. Postoji nekoliko klasika koje stalno volim da pevam i čiji senzibilitet potpuno odgovara i kompatibilan je sa mojim autorskim repertoarom. S druge strane, autorske pesme uvek učine da se osetim ogoljenijom na sceni i izloženijom publici, pa je u tome i čar – prepustiti se mogućnosti da naše najdublje tajne i misli odzvone i u srcima i mislima drugih ljudi.
Sarađivala si sa mnogim muzičarima, koje su ti saradnje najdraže i koje su se posebno istakle?
Ne bih mogla da izdvojim najdraže saradnje, ali one koje su se desile u najskorije vreme i koje su me učinile srećnom su nastupi sa Marizom, Amirom Medunjanin, Vaskom Atanasovskim, Malom Rodriges.
Koliko pratiš muzičku scenu kod nas? Postoji li nešto što ti je posebno zanimljivo na ovim prostorima?
Naša muzička scena, iako mala, je veoma raznovrsna i prepuna talentovanih ljudi. Uvek mi je drago da dolazim na nastupe i koncerte domaćih izvođača, bendova i umetnika kada sam u Srbiji.
Nastupala si u mnogim gradovima, ali i u prestižnom Karnegi Holu u Njujorku, kakvo iskustvo nosiš odatle?
Svaka scena nosi sopstveno značenje, pa i glavna scena Karnegi hola. Bila sam veoma srećna što nastupam na toj bini, sa mnoštvom divnih muzičara, to je bila divna lekcija i odlično iskustvo.
Baviš se i muzičkim istraživanjem mediteranskog muzičkog nasleđa, kako je sve to krenulo? Postoji li neki podatak ili zapaženje koje te tokom rada na istraživanju iznenadilo?
Ono što mi je najznačajniji utisak je sledeće: mnogo jezika, a jedinstvena emocija.
Uskoro izdaješ album za portugalski lejbel Sony Music, kako je došlo do te saradnje?
Ljudi iz Sony Portugala su me čuli kada sam nastupila u Madridu 2019. sa Havijerom Limonom, gitaristom i producentom iz Španije, koji takođe predaje na Berkliju. Od tada je sve počelo, neko vreme smo se pratili i sporadično komunicirali, a onda smo kasne 2020. i potpisali ugovor i počeli da se radujemo predstojećoj saradnji.
Reci nam nešto više o albumu koji uskoro izlazi – kakve pesme će se naći na njemu, po čemu se razlikuje od svega što si do sada radila, šta ti je bilo izazovno u radu na njemu?
Ne mogu još mnogo da vam kažem, osim toga da sam jako zadovoljna rezultatom, da je muzika predivna, i da mi je posebno drago što je ovaj album kombinacija svih mojih muzičkih težnji do sada.
U sredu, 25. avgusta, nastupaš u Bitefartcafeu. Šta nas i koja postava očekuje tom prilikom?
U Bitefu ću nastupiti sa sjajnim muzičarima Stevanom Milijanovićem, Lukom Ignjatovićem, Peđom Milutinovićem i Akošem Forgačom. To su sjajni momci, divni instrumentalisti, koji, pored velikog iskustva, poseduju i divnu emociju i duboko razumeju muziku koju sviraju. Vidimo se na koncertu!
0 Comments