Nicholas Wood i Kat Day, britianski dvojac poznatiji kao The KVB, stiže na ovogodišnji Changeover festival. Ovaj post pank sastav nastupiće po prvi put u Beogradu, a tom prilikom promovisaće i nedavno objavljen album Artefacts (Reimaginings From The Original Psychedelic Era). Bend je osnovao Nick 2010. godine, dok mu se Kat na sintisajzerima pridružila naredne godine. Iza sebe imaju 9 albuma i 3 EP-a, a njihov zvuk, osim post panka, često sadrži i elemente shoegaze-a, elektronike i psihodelije. Ovaj ljubavni par trenutno živi u Mančesteru, ali na njihovo stvaralaštvo u velikoj meri uticao je i Berlin, gde su proveli nekoliko godina života.
U susret predstojećem nastupu, razgovarali smo sa KVB-om.
foto: Samin Ghiasi
Kako gledate na prethodnih deset godina, koliko se stvari promenilo?
Nick: Ponosni smo jer smo uspeli da opstanemo više od decenije. Kada sam počeo da snimam demoe u svojoj sobi, nikada nisam mogao da zamislim da ćemo svirati na toliko različitih mesta širom sveta i izbaciti toliko pesama. Bend se tokom godina, prirodno, menjao, otkrivali smo nove uticaje, usavršavali svoj zvuk i u tehničkom i produkcionom smislu, a menjao se i naš pogled na stvari, u smislu da smo gradili sopstveni put i radili stvari na svoj način.
Šta je vaša najveća inspiracija trenutno – kada govorimo i o zvuku, ali i vizuelnoj reprezentaciji?
Kat: Nedavno smo završili naš poslednji album – inspiracija za to bila je da koristimo brži tempo i napravimo da zvuči sirovije od naših prethodnih izdanja. Malo i podseća na radni KVB.
Vizuali su često inspirisani našim putovanjima, a subjekti su uglavnom 3D renderi i digitalno obrađena priroda prevedena kroz analogne video mašine. Oni su naš treći član; odražavaju muziku i stvaraju haotičnu atmosferu kakvu želimo na koncertima.
Nedavno ste objavili album Artefacts (Reimaginings From The Original Psychedelic Era), koja ideja stoji iza samog imena?
Nick: U pitanju je referenca na poznatu psych kompilaciju Nuggets (Original Artyfacts From The First Psychedelic Era),koja je bila i inspiracija za kaver albuma.
Imate li favorita sa tog izdanja?
Nick: Rekao bih da je I Ain’t No Miracle Worker moj favorit. Već dugo sam bio znatiželjan da probam i uradim tu traku.
Never enough je jedan od vaših najvećih hitova. Kako sada gledate na tu pesmu? Da li je i dalje izvodite ili vam je dosadila?
Nick: Da, još uvek je izvodimo. Malo je čudno da još uvek izvodimo pesmu koja je verovatno prva pesma ikada koju je KVB napisao i snimio, ali ponosan sam da tako dugo traje. Ipak, primetili smo tokom turneja u Kini, Meksiku i tako dalje, da su drugačije pesme favoriti, pa možemo da prilagodimo set u zavisnosti od lokacije gde sviramo.
Živeli ste u različitim gradovima i državama – Velika Britanija, Nemačka… Koliko sama mesta utiču na vaše stvaralaštvo?
Kat: Definitivno imaju jak uticaj, ne samo okruženje, već i unutrašnjost mesta. Imamo lepo sređen studio u našem stanu u Mančesteru, što nam dopušta da više eksperimentišemo i razvijamo pesme. U prošlosti, dok smo živeli u Londonu, imali smo samo ćošak sobe! Mančester nam se, u ovom trenutku, čini kao sjajno mesto za život, priuštiv je i ima mnogo ljudi koji rade različite interesantne stvari, dosta koncerata i muzičkih događaja, barova otvorenih konstantno…
Za kakav film biste voleli da radite saundtrek?
Kat: Očigledno mora da bude nešto distopijsko ili neki iflm Peter Strickland-a ili, na primer, adaptacija JG Ballard-a Ben Wheatley-ijevih filmova – Super Cannes ili Cocaine Nights.
Koji albumi i umetnici su vam se dopali u poslednje vreme?
Nick: Neke od poslednjih stvari koje smo slušali su Against All Logic’s 2012-2017 albumi, Rigopolar, Broadcast, Darkside-ov live album, raznovrsna jazz / library muzika i mnogo brazilskih stvari. Darkside-ov live iz ove godine u New Century Hall-u u Mančesteru je bio jako inspirišuć.
Nastupate na ovogodišnjem Changeover festivalu, kako se osećate pred svoj prvi nastup u Beogradu?
Kat: Prvi put dolazimo u Beograd, baš smo uzbuđeni što ćemo konačno svirati ovde i čak imati vremena da vidimo malo i grad!
0 Comments