Prošle nedelje su u klubu “Dim” nastupile dve savremene umetnice mađarskog porekla Thea Soti i Ana Makay.
Thea Soti je studirala glas i kompoziciju na univerzitetima u Hanoveru, Kelnu i Lucernu. U fokusu njenog umetničkog izražaja je ljudski glas i sposobnost uklapanja sa instrumentima u električno akustičnim kompozicijama. U toku svojih istraživanja mogućnosti ljudskog glasa Thea se često služi performansom kao vrstom umetničkog izražaja.
Beograd je imao priliku da je upozna januara 2019. u galeriji “Intervencije #15” gde je izvela svoj projekat “BiiiiiiiiiiiRD”.
Druga članica Anna Makay ovog dua je najpoznatija po svom projektu “MA’AM” koji spaja ambijentalno elektronsku muziku sa ljudskim glasom u različitim oblicima.
S obzirom na to da ove dve umetnice proučavaju prostor u svojim nastupima, klub “Dim” se u potpunosti stopio sa vrstom muzike koju one prave. Odlična akustika i izgled prsotora su tome posebno doprineli.
Pre početka nastupa stvorena je uvodna ambijentalna mirna atmosfera. Nakon kraćeg čekanja, iz publike su izašle Thea Soti i Anna Makay i započele svoj performans.
U prvom planu su bili njihovi predivni glasovi koji se ne odlikuju punoćom samo dok pevaju već su prijatni i topli dok izgovaraju rečenice na mađarskom i engleskom, dok uzdišu, izdišu ili imitiraju jednolične glasove. Ovakvi zvukovi i manipulacije ljudskim glasom su sastavni deo njihovog nastupa koji proučava jezik, zvuk, govor, pevanje ali i buku.
Nakon uvodnog dela sa kratkim tonovima, usledio je deo gde izgovaraju rečenice na engleskom i mađarskom koje odmah snimaju i puštaju praveći na taj način nepravilni eho u prostoriji.
Ana Makay snima udisaje i izdisaje što uz bržu elektronsko akustičnu muziku pravi ambijent užurbanosti u prostoru.
Jedan od bitnih aspekata rada ove dve umetnice je i kritika sadašnjeg socio-političkom stanja, prikazivanja ženskog tela i poremećaja u ishrani što se moglo čuti u jednom segmentu na engleskom gde iscepkane rečenice zvuče kao nečija zastrašujuća ispovest.
Glasovi koji se suptilno ponavljaju, u jednom trenutku ih čujemo “iz dubine” a u drugom u obliku šapata, duboki, potmuli zvuci i brujanje je sve ono što nas vraća u naše prvobitno bestežinsko stanje koja nam pruža toplinu i sigurnost.
Kulminacijom bržih ritmova i glasnijih udaraca koja se približava poslednjem delu ovog jednočasovnog nastupa izlazimo preporođeni, kao posle okrepljujućeg sna i spremni smo da sagledamo svet drugim očima.
Sat vremena nije dovoljno kako bi se upoznalo delo ove dve umetnice. Zato nam jedino preostaje nakon koncerta da posetimo njihove internet stranice i slušamo radove.
Autorka teksta: Dunja Špiler
0 Comments