Volimo sve što je skriveno i nedostižno, ali misterije univerzuma leže baš u svemu, čak i u zalogaju tosta sa puterom i džemom. Zato, kroz objektiv vidim situacije, prizore i ljude, ogoljene i lišene svih nametnutih stigmi, baš onakvi kakvi jesu- predivni i iskričavi.
Ovih dana pokušavam da uhvatim kosmičke trenutke jednog (ne)običnog leta. Toplota postaje neizdrživa, vreme prolazi sporo. Ali to nam baš i treba, da usporimo, i udahnemo. Da udahnemo nešto novo, nešto staro, ali na potpuno drugačiji način.
More šarenih suncobrana razno-raznih dezena, prezrele kajsije među kolenima, plavo nebo i mladi mesec kao zarez, sva ta zrnca peska pod nogama, ruke i zlatnu kosu u zlatni sat, dve šoljice kafe za dobro jutro, restoran hotela zarobljenog u nekoj lepoj prošlosti, zrikavce i ležaljke u borovom hladu, zauzetu stenu i slobodne sise, prženice i viršle baš kao nekada.
Topli pozdravi!
Jelisaveta Ivković
0 Comments