Kada se desi da uradiš nešto skroz do kraja, i da to uspe, to je najlepši osećaj na svetu i onda skapiraš da sve ostalo nije bitno, i da si došao do ultimativne istine. Kada to doživiš, onda stvarno shvatiš da ti je nebitno tuđe mišljenje.
Aleksandar Trifunović – Trifun je producent, DJ, autor, izvođač ili najjednostavnije muzičar koji je nakon završenih studija Filmske i televizijske produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti, odlučio da svu svoju kreativnost usmeri baš na muziku. Iz tog razloga je verovatno različitim ljudima poznat po nekim potpuno drugačijim muzičkim angažovanjima. Ljubiteljima elektro pop zvuka je najpoznatiji po svojoj kolaboraciji sa Ivanom Beloševcem, a njihova nova pesma “Vodi me” za koju uskoro treba da izađe i spot je poslednjih mesec dana dostupna na svim streaming platformama.
Ne dešava se često da dva muzičara prave zajedno pesme, a da se istovremeno vode kao solo izvođači. Kako je uopšte došlo do saradnje između Ivana i tebe?
Sve se desilo u momentima kada smo obojica bila na nekim životnim prekretnicama. On nije snimao skoro godinu dana, ja sam se umorio od agencijskog posla, a ovo je samo urodilo plodom. Inače, obojica se bavimo muzikom od malih nogu, ali nam je do sada to bio hobi. Tako je nastala pesma “Novi dan”. Kada je izašla na MTV-u i popela se na prvo mesto top liste Domaćica, skapirali smo da smo uradili dobar posao i odlučili da ozbiljno zagrizemo to sranje i da nastavimo saradnju.
Šta je najbitnije u procesu stvaranja pesme? Da li se vodiš razmišljanjem šta će se dopasti ljudima?
Najbitnije je da to tebi dobro i da ti to odradiš kako misliš da treba. Super je ako nešto što mi se dopadne bude primamljivo ljudima, veliki plus, ali nikad ne radim nešto da bi se dopalo drugima. Na početku smo razmišljali da li će to neki ljudi shvate, ali svako ima tu dilemu, i na kraju skapiraš da to uopšte nije bitno.Kada se desi da uradiš nešto skroz do kraja, i da to uspe, to je najlepši osećaj na svetu i onda skapiraš da sve ostalo nije bitno, i da si došao do ultimativne istine. Kada to doživiš, onda stvarno shvatiš da ti je nebitno tuđe mišljenje.
Producent je taj koji treba da oblikuje pesmu u celinu, kako odrediš taj trenutak kada kažeš – sad je pesma gotova, to je to?
Pesma zapravo nikad nije gotova. U nekom trenutku samo kažeš to je to, pesma ima 90% onoga što joj treba, jer pesma uvek može da bude bolja. Obično je najjednostavnije najbolje, i ono što izleti u prvi mah.
Šta je za tebe dobra pesma?
Za mene je dobra pesma kad osetim da ima dušu, da dolazi iz dubine čovekove duše, srca. Tekstovi ne moraju da budu angažovani. Nikakav društveni, politički, socijalni angžman, što kaže Koja, me ne zanima. Samo me zanima da ima dušu, to najviše vrednujem. Sve što se pravi da bi prvenstveno zaradilo pare, za mene nije dobra muzika, nije umetnost uopšte.
A šta je za tebe umetnost?
Ono što dolazi iz čoveka kao njegova potreba da se izrazi i da to podeli sa drugim ljudima na neki kreativan način. Ja se stalno tražim kroz umetnost, muziku prvenstveno.
Da li su danas pregledi najbolji pokazatelj da je pesma prošla?
Najbolji pokazetlj je kako ljudi individualno reaguju i kako će reagovati na svirci, a ne koliko ima pregleda.
Baviš se produkcijom, DJ-ingom, komponuješ, u kojoj ulozi ti sebe najviše vidiš?
Ja sam autor pre svega, pa tek onda producent, ali ne bih mogao da pravim muziku, a da je ne izvodim. Danas je biti DJ izvikano zanimanje. Svi su DJ-evi, pogotovo u Beogradu, a DJ mora da ima licencu na kojoj piše estradni umetnik. Bitnija je promocija nego muzika. Ako imaš dosta followersa kao dovešćeš im dosta ljudi. Ja smatram da je DJ-ing isto neka vrsta umetnosti, kada to neko radi dobro. Silicone soul je DJ duo zbog kojih sam ja prvi put poželeo da se bavim time.
Da li si muziku počeo da posmatraš kao profesiju ili ti je i dalje ventil?
Još uvek je ne posmatram kao profesiju, i to ima i dobrih i loših strana. Dobro je zato što mi je još uvek zanimljivo i ne guši me, a loše je jer ne ispadnem uvek najprofesionalniji, ali trudim se da to popravim.
Kako se dogodila tvoja tranzicija iz rock n rolla u elektroniku?
Moj prvi ozbiljniji bend je bio TLO sa Lukom Arežinom na basu i Ognjenom Babovićem na bubnjevima i mi smo bili neki new wave fazon, kao novija verzija Šarla Akrobate. Taj bend se raspao negde u periodu kada sam krenuo na faks. Tada sam počeo više da izlazim po klubovima i da se zanimam za elektroniku, ali elektronska muzika koja mene zanima ima u sebi taj rock n roll stav.
Kako vidiš evoluciju svog muzičkog ukusa, s obzirom na to da si krenuo sa rock’n’roll-om, a sada se pretežno baviš elektronskom muzikom?
Citirao bih Bregovića: „Ljudi imaju određenu količinu talenta za neke stvari, a ono što nas stalno koči jeste ukus. Talenat stoji i talenta imaš onoliko koliko ga imaš, ali se taj ukus non stop razvija”. Ti ako si umetnik, i ako stvaraš, imaš potrebu da evoluiraš, da ideš negde dalje, drugačije stvari ti postaju interesantnije.
Šta bi za tebe bio skok iz tvoje muzičke zone komfora?
Da uradim neku džez stvar. Saradnja sa Vasilom Hadžimanovim na primer.To bi bio izazov kojem još uvek nisam dorastao, i za koji je potrebno da sazrim i kao čovek i kao umetnik, ali tako nešto bi baš bio ozbiljan skok iz moje zone komfora.
Kako sebe vidiš za 5 godina?
Voleo bih da se probijem na evropskom nivou kao izvođač, naravno, prvo na lokalnom. Voleo bih da putujem dosta, da nastupam i da izdajem svoju muziku.
Trifunov sledeći nastup je humanitarnog karaktera i održava se 29.12. u klubu 16 ( sav prihod će ići u Svratišta na Zvezdari i Novom Beogradu).
Autorka teksta: Nina Ocokoljić
Naslovna fotografija: Anastasija Asja Zec
Bravo! Sjajan momak!!!