Roman Magde Sabo „Abigel“ (Kontrast izdavaštvo, u prevodu Marije Cindori Šinković) počinje – krajem. Kada se prvi put sretnemo sa četrnaestogodišnjom Ginom Vitai, „promene koje su nastupile lišile su je toliko toga u životu, kao da joj je bomba razorila dom“. Promena koja je posredi – iznenadni otkaz Ginine voljene guvernante – samo je jedan od mnogih preokreta koji će tinejdžerku naglo uvesti u odraslo doba.
Prvobitno objavljena 1970. godine, „Abigel“ je najpopularnija knjiga Magde Sabo u rodnoj Mađarskoj, gde je adaptirana i u televizijsku seriju i u mjuzikl. Roman otkriva svoje tajne na bezmalo svakoj stranici, a rezultat je raskošna priča puna neizvesnosti.
Godine 1943, Ginin otac, general mađarske vojske, otpremio je ćerku u represivni verski internat u zabačenom selu Arkod (danas, srpski grad Jarkovac). Uprkos Gininim protestima, general ne nudi objašnjenja. Umesto toga, upozorava je da mesto svog novog prebivališta ne otkriva nikome, čak ni svojim budimpeštanskim prijateljima.
Gina brzo otkriva da je Matula bastion strogoće i uniformnosti. Čim je pristigla, lični predmeti bili su joj oduzeti, a kosa upletena, kako se ne bi razlikovala od svojih vršnjakinja. Učenice u istovetnim uniformama toliko naliče jedna drugoj da se Gina trudi da ih razlikuje. Devojkama iz Matule je zabranjeno da izraze svoje nezadovoljstvo. Gina planira da obavesti oca o poteškoćama u svom novom domu, ali učitelj je upozorava: „Ne prosleđujemo pisma u kojima se spominju žalbe.“ „Progutali su me celog“, misli Gina u očaju.
Gina isprva nema strpljenja ni za prkosne ludorije svojih školskih drugarica, ni za kazne svojih učitelja. Kada je upute u legendu o Abigel, statui u školskom vrtu koja dolazi u pomoć učenicama koje u njen ćup stave rukom pisane molbe, Gina je impresionirana dečjim sujeverjem, i istovremeno toliko zgrožena svojim strogim okruženjem da razmišlja o bežanju. Ali Abigel se ubrzo pokazuje značajnijom nego što se činila u početku. Nedugo potom, Gina se pita zašto joj je trebalo toliko vremena da shvati da u toj šumi pravila i uputstava i zabrana može biti nekog – ne puke kamene statue, već stvarne osobe koja se krije iza nje – spremnog da pomogne bilo kome u istinskoj nevolji.
A kada se Gina sprijatelji sa svojim vršnjakinjama, počinje da uživa u zajedničkim sitnim nepočinstvima. Iako učenice nisu svesne već dobro odmaklog razorbnog rata koji se dešava svuda okolo, anonimni politički pobunjenik, upravo neko iz Matule, uzima učešće u pokretu otpora, spasava učenice jevrejskog porekla i šara trg antinacističkim natpisima. Kada Abigel inscenira sve smelije intervencije kako bi zaštitila Matuline učenice, Gina počinje da sumnja da su tajanstveni revolucionar i onaj ko se nalazi iza statue možda ista osoba.
„Abigel“ je istovremeno mučna i očaravajuća priča, tim pre što njenu unutrašnju dramu i napetost uviđamo kroz jedinstvenu perspektivu Ginine mladalačke jednostavnosti. Ništa ne bi moglo narušiti veličanstvenost ovako humane knjige – ali razrešiti centralne misterije romana, posebno zagonetku Abigelinog identiteta, značilo bi umanjiti deo njene jedinstvene sposobnosti da čitaoca ostavi bez daha. Da biste saznali istinu, morate se konsultovati sa samom Abigel.
Podržano od strane programa Kreativna Evropa
0 Comments