fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Umetnost sabiranja, dodavanja i proširivanja

„U Fosevim delima oseća se prisustvo duha, ali i nesklada između beskraja u nama i stega spoljašnjeg i materijalnog"
25. August 2021.

Jun Fose (1959.) jedan je od najznačajnijih norveških savremenih pisaca. Pored obimnog dramskog stvaralaštva koje ga je proslavilo van granica Norveške i Skandinavije, Fose je u Norveškoj već decenijama etabliran i kao jedan od najznačajnijih pesnika, romanopisaca, esejista i pisaca za decu. Dobitnik je skoro svih najznačajnijih norveških i skandinavskih nagrada za književnost. Njegov poslednji ciklus romana Septologija (2019-
2021) bio je u širem izboru za Bukerovu nagradu, a već godinama kruže priče i o Nobelovoj nagradi.

Fose je drame, koje isprva uopšte nije smatrao svojim „spisateljskim fahom”, počeo da piše iz finansijske nužde podlegavši višegodišnjem insistiranju ljudi koji su u osobenostima njegovog proznog stvaralaštva videli neslućene dramske mogućnosti. Ispostaviće se da su drugi višestruko bili u pravu: Fose pisanje svoje prve drame opisuje kao „najveće otkrovenje svoje spisateljske karijere”, a njegove drame vrlo brzo su postigle izuzetan nacionalni i internacionalni uspeh. Danas su prevedene na više od 50 jezika i već decenijama se igraju na mnogim evropskim i svetskim pozornicama.

Foseovo celokupno stvaralaštvo odlikuje se specifičnom estetikom koja se najčešće naziva minimalističkom, no koja seže mnogo dublje od minimalističkog stila i izraza. Jedan norveški istoričar književnosti Fosea opisuje kao „pisca koji pre svega piše poeziju u različitim žanrovima, minimalistu koji neguje umetnost oduzimanja – on skraćuje i zgušnjava sve dok skoro svaka reč u tekstu ne postane nabijena onime što u tekstu ne stoji”. Na tematskom planu to što tekstom nije direktno izrečeno najčešće su usamljenost, ljubav, ljubomora, potreba za toplinom ili nedostatak topline u međuljudskim odnosima, nedostatak ili nemogućnost komunikacije, mračne porodične tajne, smrt. Gledano samo sa ovog aspekta, reklo bi se da imamo posla sa potpuno mračnim i beznadnim delima. No, ako se malo odmaknemo od nivoa značenja i tumačenja i predamo se Foseovom repetitivnom, ritmičnom, melodičnom i meditativnom jeziku – onome što sâm Fose naziva svojim „mističkim realizmom” – pred nama se otvara jedno intenzivno estetsko iskustvo koje odiše nekim mističkim prisustvom koje Foseova dela čini otvorenim i inkluzivnim.

Rečima jednog drugog čuvenog norveškog savremenog pisca, Karla Uvea Knausgora – koji se igrom slučaja može nazvati piscem koji neguje umetnost sabiranja, dodavanja i proširivanja – u Fosevim delima oseća se prisustvo duha, ali i nesklada između beskraja u nama i stega spoljašnjeg i materijalnog.

Pored svog obimnog i raznorodnog originalnog stvaralaštva, Fose se etablirao i u prevodilaštvu i adaptacijama, rekreirajući na norveškom jeziku dela Euripida, Bihnera, Tomasa Bernharda, Džojsa, Kafke i drugih. Pomalo kao u ogledalu, i Radoša Kosovića možemo da upoznamo i kao vrsnog prevodioca Henrika Ibzena, Karen Bliksen, spomenutog Karla Uvea Knausgora, te čitavog niza savremenih norveških i danskih proznih pisaca,
pesnika, pisaca za decu, stručnih tekstova, ali i pisca. I sa Foseom Radoš Kosović ima bogato iskustvo. Zahvaljujući njegovom prevodilačkom radu, pored ranije objavljenih Foseovih dela, na srpskom možemo da čitamo Foseove romane „Melanholija 1,2” i „Jutro i veče”, zbirku poezije „Pas i anđeo” i dramu „Ja sam vetar”.

Radoš Kosović se književnošću bavi i akademski, i u tom kapacitetu se takođe bavio Foseom. Kosovićevo bogato i višestruko iskustvo u radu na Foseovim tekstovima, i nadasve njegov fini i istančani osećaj za jezik i umetnički izraz iznedrili su Foseove tekstove koji na srpskom nisu izgubili ništa od svojih jezičkih, poetskih, estetskih i mističkih osobenosti.

Mirna Stevanović

Najnovije iz: Sanduče

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *