Jakov Rapaić i Aleksa Bilanović se znaju još od osnovne škole, a 2014. godine počinju da prave muziku i bitove, da bi ubrzo počele da nastaju i autorske pesme. Ubrzo, svom projektu su želeli da daju i ime i tako nastaje punk trep sastav Viking Krew. Svoj zvuk opisuju kao punk jer urlaju, rejv zbog produkcije i rep jer repuju, ali, kako kažu, svašta se još krije u međusferi tih žanrova. Za Bassivity lejbl su nedavno objavili svoj prvi album O moj bože jao koji broji trinaest numera i na kom su sarađivali i sa mnogim drugim reperima i izvođačima sa naše scene. U petak, 25. avgusta, u Kulturnom centru Grad, nastupiće zajedno sa Theom i Bejbi Motorolom, sa kojima su ekskluzivno u ovom razgovoru najavili da će objaviti i novi singl u septembru.
O prvim nastupima, uzrečici O moj bože jao i vinjaku u njihovom studiju u Jugošpedu razgovarali smo sa Jakovom i Bukijem.
Zašto Viking Krew, kako je nastalo to ime?
Jakov: To ime je nastalo još kad smo bili u srednjoj školi, a Buki i ja se znamo od osnovne i počeli smo da pravimo muziku na kompu, u početku bitove. Hteli smo svemu tome da damo neko ime i tada je izašao članak u novinama na foru da su Vikinzi poreklom iz Srbije (smeh) i to nam je bilo smešno, pa je od toga nastalo Viking Krew.
Objavili ste album O moj bože jao, kako je došlo do te uzrečice, pa kasnije i imena albuma?
Jakov: To je naš producetnski tag i nastalo je dok smo snimali jednu pesmu, kada je Buki to rekao u mikrofon, onda smo krenuli to da plasiramo. Kad već govorimo O moj bože jao, imalo je smisla da se tako i album zove.
Koliko dugo ste radili na ovom izdanju?
Buki: Uvek smo imali u planu da hoćemo da radimo neki projekat i onda smo hteli da odmah uradimo album. Nekome treba više, nekome manje za to. Nama se svašta i životno izdešavalo, pa se malo duže prolongiralo.
Jakov: Duže smo radili nego što smo očekivali. Aktivno smo radili sad, u poslednje dve godine, pre toga je više bilo sporadično, kada stignemo.
Kako nastaju pesme, kako izgleda kreativni proces kod vas?
Buki: Neko od nas napravi beat, pa ako se obojici sviđa, krenemo zajedno da pišemo ili neko napiše deo, pa ostatak razrađujemo, menjamo…
Jakov: Uvek neko dođe sa nekom bazom, pa vidimo šta nam se dopada, šta ne, šta ćemo da menjamo, malo je čak i opsesivno, zato je trajalo toliko dugo izbacivanje albuma (smeh). Neke pesme smo menjali i presnimavali po četiri, pet puta, menjali bitove, tekstove, dok nismo u fazonu da smo zadovoljni.
Kako znate da je to ta konačna verzija kojom ste zadovoljni?
Jakov: Naučili smo da nikada ne možemo stvarno da završimo, ti možeš to zauvek da guraš, peglaš, menjaš do perfekcije, ali na kraju dana nam je najvažnije da dođemo u fazu da kažemo: Okej, ne vredi dalje da čačkamo. Ranije smo samo nešto menjali, pa nam je zato bio i problem da nešto izbacimo i onda smo rešili da stavimo tačku na to i da samo izbacimo.
Buki: Sve uvek može da se čačka, svaka neka sitnica, zvuk, ali mora da se prelomi i izbaci pesma. To nam je sad i filozofija za trake: dođemo, snimimo, ako nam se sviđa, još malo je doradimo i to je to – spremno je za izbacivanje i idemo dalje da vidimo šta ćemo novo da pravimo.
Imate li neku pesmu koja vam je favorit ili posebno draga sa albuma?
Jakov: Meni lično je Bella Ciao, ta pesma mi je kao moje dete. Za nju sam najviše dorađivao svaki detalj. Prvi demo je nastao ovde, u studiju i snimao sam do 4 ujutru sam, smislio sam početnu strukturu, refren i celu ideju za pesmu. Ta pesma je meni lično posebna.
Buki: Menja mi se koja mi je pesma u kom trenutku posebno draga. Izdvojio bih Magic Forest i O moj bože jao. De si mi je isto baš super, za koju je Jakov snimio demo dok je bio u izolaciji zaražen Kovidom. Nju smo poslednju dodali albumu, kada smo shvatili da bi se super uklopila, i to baš za završetak.
Kako pravite raspored pesama na albumu, koliko vam je to važno?
Jakov: Tu se nas dvojica malo suprotstavljamo, jer Buki ne smatra da je to toliko važno, a ja sam baš hteo da ima dobar sequencing iz trake u traku.
Buki: Kao da ima neku priču, a ja sam više u fazonu: tebra, kako god da staviš, do ja*a je (smeh). Sviđa mi se što mogu da kažem za ovaj projekat da mi je svaka pesma genijalna, nama se svaka dopada, ni za jednu ne mogu da kažem da nije za album, baš smo se trudili. Kako god da ih staviš, dobro je, samo ćeš imati drugačije iskustvo slušanja.
Album ste objavili za Bassivity, kao je došlo do te saradnje i koliko vam je to bitno?
Buki: Do toga je došlo tako što stariji brat moje drugarice radi u Bassivity-ju i bila je aktivna Facebook grupa Indigo, gde me je on ubacio, pošto sam mu prethodno bio poslao prvu našu traku. On je bio u fazonu da traka kida i da okačim u tu Fejsbuk grupu, onda sam tu i Jakova ubacio i tako je sve krenulo. Dosta nam je to značilo, jer smo se povezali sa artistima, sa kojima sada sarađujemo.
Na albumu imate i dosta saradnji, koliko vam je to izazovno?
Buki: Lacku je za naš album za našu pesmu pokidao – došao je u studio, odrepovao i super je bilo, ali za njegov album, recimo, nam je bilo izazovnije, jer je trebalo da izađemo mi iz naše komfor zone. Sa Britnijem strava sarađujemo, sad u septembru ćemo izbaciti pesmu sa njim, Teom i Bejbi Motorolom.
Jakov: Uvek se snimaju kolaboracije, nekada i ne uspeju, pa ostanu samo na hard disku i to je isto okej. Sa nekim pesmama shvatiš da je komplikovanije da se od toga nešto napravi što može da se izbaci, nego da se čačka dalje.
Pamtite li prvi nastup, kako je izgledao?
Buki: Naš prvi nastup je bio 2018. godine u Kvaki 22, otvarali smo za Yan Dusk-a.
Jakov: Bilo je dobro, jer je prvi nastup, ali objektivno je bilo haotično, gasila nam se muzika na svakih pet sekundi, nismo imali pesme tada, pa smo pet dana pred nastup snimili deset pesama, koje nikada nismo ni izbacili, negde su na hard disku (smeh). Uglavnom smo urlali, gasila se muzika i bilo je presmešno, ali mora od nečega da se počne (smeh).
Pamtite li neku svirku po nečemu posebno?
Jakov: Meni su oba Exit-a na kojima smo nastupali bili super, nastup u Uličnoj galeriji, takođe. Bilo je odlično i na Bassivity Showcase-u 2019. godine, tada smo blejali u bekstejdžu sa Cobijem i još nekim ljudima i bilo je jako zabavno. Ispred Doma omladine Na zidiću je bilo fenomenalno, jer je to bilo baš posle Kovida, tada smo prvi put testirali neke demo pesme sa albuma.
Imate i zanimljivu vizuelnu prezentaciju, ko je zadužen za to i koliko vam je to bitno?
Jakov: Za postere i te neke vizuelne aspekte sam uvek bio ja, jer sam završio grafički dizajn i ceo život sam u vizuelnoj umetnosti. Svaki poster ima neki svoj specifičan vizuelni identitet. Kada smo tek krenuli, nije bilo toliko jasno šta je naša vizija, ali od 2021. kada smo krenuli da pravimo spotove, postere za naše nastupe, tada smo tek krenuli da guramo neku spcifičnu estetiku i ceo vizuelni identitet: punky, DIY i slično.
Šta vas najviše inspiriše kada stvarate?
Jakov: Death Grips sam dosta voleo u srednjoj, Kanye West-a, ali sam isto dosta slušao i ne rep muziku.
Buki: Juice, uglavnom američki reperi, Gucci Mane, Waka Flocka Fame, slušali smo obojica i Abba-u (smeh). Dosta se vraćamo sad i na elektronsku muziku, hoćemo da pravimo remikse pesama, da pravimo žurke, malo istražujemi i to polje.
Sa kim biste voleli da sarađujete?
Jakov: Za Bukija nagađam sa Rastom. Voleo bih sa Stojom.
Buki: Za Rastu neću da pričam. Sa Seksijem, Bigom, Juice-om, Mimi Mercedez.
Kada se Viking Krew najviše gasira?
Jakov: No koment (smeh). Na bini najviše, ja sam ovako relativno tih lik, nisam toliko upečatljiv, bina mi je neki moj escape i kada teram ljude 30 minuta da me slušaju kako urlam (smeh).
Buki: Na bini, a i posle nastupa, to je možda još veći gas.
Pije li Viking Krew još nešto osim vinjak?
Jakov: Ne pijemo više toliko vinjak.
Buki: Pa, ja sam pre neki dan pio (smeh), ali to je moj problem. Užasan je vinjak, bolje rakija.
Jakov: Prevazišli smo vinjak, sad je rakija, vraćamo se korenima.
Fotografije: Ana Melentijević
0 Comments