Voleo bih da u ljudima Ibar budi radost

Već neko vreme gradom kruži priča o novom bendu po imenu Ibar, odnosno ИБАR, dovoljno groovy i gitarski orijentisanom, a opet sa dosta etno melodija i začina. Priča „od usta do usta” polako je krenula da se širi od uha do uha, sa izlaskom njihovim prvih live snimaka, ali i prvog singla „Prevrnu se vedro nebo” koji nas je veoma zaintrigirao.

Došli smo do trenutka da svaki čas očekujemo da izađe njihov prvi, dugosvirajući album, koji će promovisati na svirci 30. novembra u Zappa Bazi. Pre svirke rešili smo da popričamo sa njima, i da nam, pre slušanja albuma, predstave i približe bend rečima i pričama koje ih okružuju.

Tok reke Ibar znamo, a kakav je tok benda Ibar? Kako je izgledao put od ideje da se nešto uradi, pa sve do ovog trenutka kad ste pred izlaskom albuma i promocijom u Zappi?

Luka Arežina: ИБАR je imao puno iteracija, neuspelih pokušaja, pre nego što smo se sakupili u sadašnjem sastavu i pod ovim nazivom. Tok ide tiho – korak po korak, temu po temu, probu po probu, traku po traku, miks po miks, i eto nas na ovoj prvoj velikoj stanici, koja svakako nije poslednja.

Zašto Ibar, šta to ima u tom imenu, u toj reci, što nemaju druge?

Nažalost, iako ima puno odgovora na to pitanje, nijedan nije mističan i ezoteričan. Moraćemo da izmislimo neki takav. Lično imam veze sa Kraljevom, ali to nije bio presudan faktor za ime. U jednom trenutku je u vazduhu bilo ime Vardar. To je, verovatno, i snažnija reč. Međutim, pažnja odmah pređe na Jovanu što platno beli. Ništa protiv nje, ali je to prejaka asocijacija na makedonsku etno tradiciju. Onda je drugarica Dunja rekla: „A Ibar?” i sve kockice su se složile.

Predstavi nam bend, žanrovski, ali prvenstveno za one koji slušaju muziku, novu i staru, kreću se po gradu, prate dešavanja?

ИБАR je gitarska muzika. Gaša i Mitke često sviraju melodijske linije u intervalima, zbog čega nas je jedan kolega nazvao „šumadijski Iron Maiden”. Sve pesme benda ИБАR su u neparnim ritmovima, zbog toga sebi dodeljujemo tu pretencioznu etiketu progresivni rok. Pored svih orkestracijskih i žanrovskih odrednica, muziku benda ИБАR najviše odlikuje melodičnost – svaka pesma ima glavnu temu, i još dve-tri pomoćne pride. Svi aranžmani su usmereni ka tome da se glavna melodija u klimaksu zaori što jače i upečatljivije može.

A sad predstavi bend, ali tako da te razumeju oni koji su poslednji put slušali novu muziku kad je Milan Mladenović bio živ, ali ih je zaintrigiralo ime Ibar?

Verujem da takve osobe imaju pogrešne predrasude da je današnja muzika samo tuc-tuc pravljen na kompjuteru preko kojeg idu psovke i veličanje kriminala. Pored toga što je firmetina najjača, bajo, i što oni nikada neće biti gas, takvi ljudi slobodno mogu da izvuku glavu iz peska i da vide da se nikad u istoriji nije pravilo više muzike, a samim tim više dobre muzike. Taj suficit kvalitetne muzike je problem i za izvođače, jer se izdanja lako izgube u beskrajnom skrolu Instagrama i TikToka, i za slušaoce koji su prezasićeni kvalitetnim sadržajem.

Prvi singl je pesma „Prevrnu se vedro nebo”, ali koliko sam shvatio, to je i jedina pesma sa vokalima. Otkud ideja da budete uglavnom instrumentalni bend, šta misliš da time dobijate, a šta gubite?

„Prevrnu se vedro nebo” odstupa od ostatka albuma. Iako je malo čudno da naziv albuma i prvi singl uzmemo od pesme koja toliko odudara, ona je najsmelija i najupečatljivija. Zato smo i rešili da je pojačamo spotom koji je režirao Nikola Stojanović. Na nastupima, „Prevrnu se vedro nebo” dobija ubedljivo najburnije reakcije. Puno ljudi nam je velikodušno stavilo do znanja – publika se mnogo lakše poveže kad ima pevanje. To čak i više važi kada ih vokalna numera iznenadi posle tri sedmominutna instrumentala.

Ideja za pretežno instrumentalni bend je došla kad sam prvi put čuo pesmu „Death Rides a Horse” koju izvodi Russian Circles, a ubrzo zatim, sa tadašnjim bendom TLO, napisao pesmu „Katarza”. Takođe, svako ko zna bilo šta o bilo čemu, zna da je Orion najbolja pesma Metalike. Ako moram da pravim računicu ‘pros & cons’, pro je svakako lakši prodor na strano tržište. Publika može da očekuje više pevanja i napevanja u narednim izdanjima, ali se ne odričemo instrumentala.

Pre neki dan mi se jedan ortak, koji se trudi da prati nove domaće bendove, žalio kako mu novi bendovi više nisu zabavni, odnosno kako ne sviraju zabavnu muziku. Da li ste vi zabavni bend? Šta bi za tebe značio koncept zabavne muzike?

Ako zabavno znači suprotno od mračno, i ja primećujem taj trend. Na osnovu toga je u bendu ИБАR donesena svesna odluka da se češće koristi durska terca. Ako zabavno znači suprotno od dosadno, onda se svakako nadam da pravimo zabavnu muziku. Nama je zabavno dok sviramo, ali to nije neki reper i nije na nama da kažemo.

Voleo bih da u ljudima ИБАR budi radost.

Gde vidite sebe sa ovim odnosnom snaga na sceni, kao ekipu oko džez/etno priče, sa raznim nekim drugim alternativcima, nešto treće, ili želite da budete samo solo, bez mnogo mešanja?

Ne volim da ИБАR svrstavam u džez, iz više razloga. Uprkos tome, mislim da se možemo dopasti džez publici. Ove godine smo nastupali na MišMeš džez festivalu u Novom Sadu i bili prelepo prihvaćeni i od publike i od organizatora. Mi smo otvoreni za saradnju svake vrste. U muzici nema navijanja kao za Partizan ili Zvezdu, ako neko voli „Bas i Stegu”, ne znači da ne voli ИБАR – naprotiv. Sva sreća pa će 30. novembra u Zappa Bazi moći da čuju oba benda!

Sta je konačan cilj, da li uopšte postoji mogućnost da se prave planovi i ciljevi kad govorimo o domaćoj alternativnoj muzici danas?

Ako je umetnost alternativna, gde god da je na svetu, ona je finansijski rizik, najblaže rečeno. Skup hobi, što kažu. Da nije tako, onda se ne bi zvala alternativna, nego pop muzika. A i koji procenat pop muzičara stvarno doživi finansijski uspeh, iako im je to izričiti cilj?

Sviramo zato što volimo, sviramo zato što postoji šansa da neko to čuje i da mu bude lepo. Da proputujemo, da upoznamo, da iskusimo, da se apsolutno damo u nešto od čega ne očekujemo ništa zauzvrat, sem da bude najbolje što može da bude. U tom smislu, mi smo amateri – radimo to što radimo iz ljubavi.

Plan ide polako, miks po miks, master po master, nastup po nastup, album po album… Konačan cilj je KEXP i Cheryl Waters. Žena je već u godinama, pa će morati malo da požuri sa zvanjem. Ja sam joj slao mejl, kulira me. Sigurno je u frci nekoj.

Šta se sve radi uz vašu muziku?

Kako super pitanje, dosta sam razmišljao o ovome. Zaluđenici za muzikom često zaboravljaju da sedenje sa Zenhajzer slušalicama i zatvorenim očima nije ni jedini, ni najispravniji način da se sluša muzika. Muzika daje štimung, raspoloženje našem svakodnevnom ophodu.

Mislim da je ИБАR savršena pozadina za peglanje, duga putovanja, usisavanje, trčanje, pranje sudova, učenje, kuvanje, čekanje svake vrste, kućne žurke, plesne tačke, bežanje iz škole, neobraćanje pažnje na predavanjima, prve cigarete, impresioniranje simpatije. A kad se sve to završi, ako ostane neka melodija u glavi, onda sedite sa dobrim slušalicama i propisno uživajte u miksu koji nam je pripremio Dušan Filimonović.

Svirate muziku sa dosta uticaja etno melodija, što znači da ste svakako naslušani razne, nazovimo je narodne muzike, sa ovih prostora. Gde povlačite granicu kod slušanja i uticaja te vrste muzike, odnosno da li povlačite granicu?

U bendu ИБАR postoji pravilo – ne sme da se svira fank, soul, rege, surf, r’n’b, disco, ska, afrobeat, a najviše od svega ne sme da se svira bluz. Naravno, nemoguće ga je ispoštovati u potpunosti, ali tako se trudimo da što manje puko pomeramo prste po instrumentima, svirajući iste fraze koje od Whitesnake-a na ovamo ne moraju više da se sviraju. Jedini idiom koji je dozvoljen je domaći folk i etno idiom, ali ni njega ne rabimo bez potrebe i unedogled.

Na ovom podneblju postoji bogata riznica ritmova, harmonskih progresija i melodijskih motiva, i nije mi jasno zašto je prati bilo kakva negativna konotacija. Još manje mi je jasno zašto je prihvatljivo da se usvoji muzički rečnik nekog naroda udaljenog tri kontinenta, a nije da se inspiracija traži tu gde smo odrasli.

Da vam ostane 15 minuta nastupa i morate da odsvirate neku obradu, šta biste svirali i zašto?

Imali smo više predloga i zamisli šta bismo i kako mogli da obradimo. Za koncert u Zappa Bazi, spremili smo jednu obradu koju ti neću otkriti sad. Mada, ko je pratio Endin minuli solo rad, ko zna reći, možda i prokljuvi koju smo pesmu spremili.

Šta nas sve čeka 30. novembra u Zappi?

Očekuje vas audio-vizuelni spektakl. Prvo će „Bas i Stega” svojim, za ovu priliku posebno pripremljenim, repertoarom založiti vatru u publici. Publika već zna šta od njih može da očekuje na trancefloor-u i velika nam je čast i privilegija što su pristali da učestvuju na promociji albuma.

Onda će Peja da počne da vozi i neće stati, a ja ću ga pratiti u stopu. Endi će da tepihom pokrije prostor i po potrebi preseče dvoranu oštrom linijom na sintu ili glasom. Za to vreme, Gaša i Mitke će da pletu melodije koje će vam se urezati duboko u sivu masu. Na svirci ćete moći da kupite fizička izdanja oba benda!

Za kraj, kad ste već objasnili Ibar reku svojim zvukom, da li biste mogli da kažete na sta vas podsećaju muzički neke druge reke u Srbiji (žanrovski, izvođačem, nekom asocijacijom)?

Znam samo da se Morava nalazi u Tozovčevoj Idem putem, šubara me kvari. U njoj se nalazi i Ibar, čak mnogo više nego u pesmi Stani, stani Ibar vodo. Vredna pomena tu je i Ide Mile lajkovačkom prugom:

Suvo seno košeno
Tekla reka kroz selo
A po reci riba plovi
Nema koj’ da lovi

Mi već pripremamo sledeće izdanje i na njemu će se pesme nazivati po vetrovima. Za koncert smo vam pripremili Maestral.

Naslovna fotografija: Katarina Marković