Ne znam koliko pratite Letterboxd na društvenim mrežama, ali oni tamo konstantno intervjuišu i smaraju glumce i postavljaju im pitanje – koja su vam četiri omiljena filma svih vremena, i onda oni tamo odgovaraju, ali gotovo svaki treći odgovor, pogotovo među mlađima, mora da bude i jedan animirani film. To je nama naša borba dala i realno, animirani filmovi su u toj ligi gde mogu da se „takmiče” sa svim onim igranim velikanima, što je i normalno, kad pogledamo koliko emocija (uglavnom suza) su nam doneli u poslednjih X godina, otkako smo bili deca, do danas, kad smo matori konji.
Naravno, vremenom su i ti „crtaći” postali komplikovaniji i pametniji. Toliko da ponekad nije baš najjasnije kako deca uopšte gledaju sve te filmove u kojima emocije imaju emocije, duša ima emocije, hromozomi imaju emocije, u kojima je smrt samo početak, i tako dalje i tako šire. Sve je to lepo, ali malo nedostaje onaj old school pristup basne, gde životinje govore, a iza svake priče se krije neka jasna i lepa poruka.
Tu na scenu stupa novi Dreamworks specijal, dovoljno star da nas podseti na detinjstvo, doboljno nov sa idejama ovog vremena. Dakle, hit u najavi.
U novom animiranom filmu pratimo robota, ili možda bolje da odmah kažemo, roboticu (Lupita Njongo) koja pada sa neba, iliti iz aviona, na ostrvo puno životinja, misleći da je to njen zadatak i svrha. Međutim, sve što uspeva je da uplaši gomilu životinja i da napravi brda neprilika, među kojima je najbitnija ta što, kad je pojuri medved, uleti u gnezdo i polomi jaja gusaka. Sva sem jednog, koje se odmah, naravno, izlegne i koje, naravno, krene za njom, misleći da mu je to mama. Sve to isprati lokalni lisac (Pedro Paskal) koji, jelte, lukavo proba da se okoristi o roboticu, dok je uči da treba da nauči našeg guščića da se hrani, da pliva i da poleti, jer će uskoro morati da beži od zime ka jugu.
Naravno, kako to već biva, ovo troje će sklopiti malu neobičnu porodicu koja će naletati na prepreke. Od onih da za roboticu svi misle da je čudovište, da mali guščić ne raste sa svojom vrstom, pa se i ponaša kao robot, ali i do saznanja da je naša mehanička junakinja tehnički pobila celu porodicu gusaka. Da nije bilo onog klasičnog trećeg čina sa obračunom sa zlim silama, ovaj film bi se prilično opušteno i realno odnosio prema smrti u prirodi, ali o tome malo kasnije.
Naravno, kako dođe zima, i to neka najgora i najhladnija ikada, naša robotica kreće da spašava sve živuljke i time dobija njihovo poštovanje i ljubav, koja će joj biti potrebna kad tehnološka kuća koja ju je napravila dođe po nju da je na silu vodi „kući”.
Ne moram da napominjem da ćete imati nekoliko, onako, baš lepih plakanja iz dubine duše. Naravno, podrazumevano, ako vas prethodne godine nisu oštetile i još uvek niste mrtvi iznutra. Jer naša robotica, dok uči svoje dete da pliva i leti, postaje nešto za šta je nisu programirali i ugrađivali čipove – postaje roditelj. I cela ova priča je jedna velika alegorija o roditeljstvu i njegovim raznim podvrstama, bilo ono surogatsko ili ne, ili da vas ono sustigne za vreme trudnoće, ili ćete se učiti korak po korak kasnije, sve je to okej, i svakako je prirodno.
Kad naša junakinja konačno izgovori naslovnu sintagmu i kaže I am a wild robot, počeo sam uzbuđeno da tapšem, kao kad je u trećoj sezoni Tvin Piksa agent Kuper nakon 15 epizoda mučenja konačno došao sebi i rekao I am the FBI. Mogu misliti kakvo navijanje je u bioskopu sa predškolskim uzrastom na ovoj sceni.
Ali nije tu samo roditeljstvo. Tu su priče i o prijateljstvu i zajedništvu koje mora da se gaji i ispoljava kad dođu nevolja i opasnost. Sve te jednostavne poruke i teme koje su namenjene klincima, a koje realno iz svakodnevnog života i prilika gotovo da nemaju više gde i da nauče. Sva sreća, pa su tu crtani filmovi. I sve te poruke su prilično old school, bez nekog guranja prsta u oko nekom new age i woke pričom, ali opet sa velikim zagrljajem u kojem se prihvataju svi u porodicu, ma kakva bila njihova priroda.
Naravno, ko prepozna svoje heroje među glasovima, samo će njih slušati do kraja, odnosno pratiće ih i govoriti da su baš oni dali sve od sebe. Ipak, film koji vokalno ima Meta Berija ili Bila Naija, pa i Pedra Paskala, ne mora da se brine da li će biti hit i van kružoka školaraca.
Za kraj, i pored toga što je Inside Out 2 razbio blagajnu rekordno, deluje da je kritika više naklonjena Robotu, i da će biti glavni konkurent na dodeli Oskara sledeće godine. Jednostavno, autor Kris Sanders (Lilo & Stitch, How to train your dragon) je dovoljno iskusan da je skontao pravi recept i pravu meru Piksarovog mozga i Diznijevog srca, i napravio je film na koji niko neće ostati ravnodušan.
0 Comments