fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Zašto smo toliko opsednuti britanskom kraljevskom porodicom?

Kraljevska porodica je, kako bi to rekli anglosaksonci, tu da ostane

10. May 2023

Britanija je prošle sedmice i zvanično dobila novog monarha. Kralj Čarls III krunisan je u Vesminsterskoj opatiji, biskup ga je miropomazao blagoslovenim uljem, tutnuo mu u ruke skiptar koji vredi verovatno koliko celokupna srpska ekonomija, a na glavu mu stavio krunu tešku dva kilograma. Nakon toga, na kolena je pred Čarlsa pao njegov najstariji sin i nasednik Vilijem, i pred celim svetom obeznanio kako je Čarls „gospodar njegovog života i tela’’.

Na hiljade ljudi tiskalo se ulicama Londona tog kišnog dana u nadi da će makar na sekundu ugledati pozlaćenu i klimatizovanu kočiju od osam tona kojom se kraljevski par vratio u Bakingemsku palatu; milioni širom sveta gledali su kako kralj svojim punačkim prstićima maše nekome sa balkona palate. Procenjuje se da je ceremonija krunisanja koštala oko 126 miliona evra, kada se uzme u obzir i cena smeštaja za zvanice i veći izdaci za policiju i javna preduzeća.

Velika pompa podigla se oko krunisanja čoveka koji nema nikakvu političku moć – a trebalo bi da je tako, sudeći po definiciji i prirodi titule koju je tokom vikenda zadobio.

Britanski kralj, osim ceremonijalnih obaveza i protokola, nema nikakvo zvanično zaposlenje – baš kao ni mnogobrojni članovi njegove porodice. On je, naime, na prvu pravu dužnost u svom životu stupio u 74. godini. Primera radi, Riši Sunak je postao premijer Britanije u 42. godini, Ivica Dačić imao je 40 godina kada je postao predsednik SPS-a, a u istom dobu Toni Soprano je postao de facto bos Di Meo familije.

Zbog čega onda čitava njegova porodica uživa toliku pažnju javnosti, što britanske, one komonvelta, američke – dakle, svetske javnosti?

Britanska kraljevska porodica u sadašnjem trenutku mnogo više je društveni fenomen i srozani relikt prošlosti nego figura sa političkom težinom. Royals, kako ih nazivaju u anglofonom svetu, su, pre svega, simbol, i to simbol koji toliko ljudi tumači na različite načine.

Ovde se usredsređujemo na onaj površni, dnevno-politički aspekt kraljevske porodice. Zašto su kraljevska venčanja, krunisanja, rođenja dece, putovanja, stajlinzi, i, možda i najviše od svega – skandali, toliko važne teme za medije, i zbog čega im veštački dajemo vrednost, kada je oni zapravo nemaju?

Mnogi psiholozi koji su se bavili ovom temom uglavnom se slažu oko jedne, prilično fundamentalne stvari, koju su nazvali parasocijalno ponašanje. Najkraće rečeno – parasocijalno ponašanje je jednostrana veza jedne osobe sa drugom, u kojoj jedna osoba interaguje sa drugom, bez stvarnog kontakta. Odnosno, to je ono što svi mi radimo kada promišljamo bilo koju javnu ličnost s kojom nemamo direktan kontakt, bio to glumac, sportista, muzičar ili neko drugi. Radujemo se uspehu sportiste, slušamo dela muzičara kojeg cenimo ili uživamo u filmskom ili pozorišnom izvođenju omiljenog glumca. Pratimo te osobe na mrežama, lajkujemo kada izbace sliku svoje porodice ili večere u nekom skupom restoranu, tako imamo utisak a učestvujemo u njihovom životu, i ne pred drugima, već sami sa sobom imamo utisak da smo deo njihovog života. Inherentna vrednost koju verujemo da oni poseduju delimično se prenosi i na nas.

Kada pogledamo šta sve to nudi kraljevska porodica, sasvim je logično da se toliko ljudi za njih vezuje. Institucija monarhije proteže se u srednji vek, o kraljevima i kraljicama čitali smo prvo u bajkama, gledali ih u crtanim filmovima, a posle o njima učili i na časovima istorije; monarhija je među najsnažnijim i najuticajnijim institucijama koje su oblikovale ljudsku istoriju, i gotovo da je teško poverovati da sada nemaju nikakav konkretan politički uticaj.

Ali šta to imaju? Pre svega – enormno materijalno bogatstvo. Odmah na površini to i vidimo – žive u palatama, dvore ih sluge, voze se pozlaćenim kočijama, nose krune stare vekovima u koje su ugravirani najvredniji dijamanti i drugi dragulji poznati čovečanstvu. Vrednost imovine kraljevske porodice procenjuje se na više od 20 milijardi funti.

Tako što ih pratimo, imamo utisak da su ti likovi iz dečjih priča, pa uz to bogati, uvek nasmejani, uživaju naklonost toliko ljudi širom sveta koje s pravom zovu podanicima, savršen predmet naše parasocijalne pažnje.

Jedan od razloga naše opsesije Rojalsima je sličan onome koji imamo i kada gledamo rijaliti emisije, odnosno programe koji služe da saznamo kako ima i gorih od nas i kako nemaju dovoljnu vrednost, pa možemo da o njima tračarimo i ogovaramo ih.

I ma koliko se busali u prsa da ne gledate rijalitije, ako pratite britansku kraljevsku porodicu, radite to iz istih razloga kao i publika Zadruge. Kraljevska porodica, sa svim svojim spletkama, i gotovo nimalo privatnosti možda je i najverniji savremeni rijaliti koji postoji. Znamo već i čuli smo priče kako se učesnici rijalitija, što domaćih, što stranih, instuiraju da prave sve veće i veće skandale kako bi podigli gledanost efektom takozvanog shock value-a. Samo, Rojalsi su rijaliti, koji je zapravo real – i koji možemo da pratimo svakodnevno.

A toliko je zadevica, spletki i skandala bilo unutar kraljevske porodice. Skandali princa Edvarda, dugovečnost kraljice Elizabete, intrige i afere Čarlsa i Dajane, Dajanina pogibija, sve što smo saznali o princu Hariju i sav prljavi veš koji je izneo poslednjih meseci u javnost.

Kada saznamo, na primer, da je Dajana, od javnosti, a i same kraljevske porodice percipirana kao glamurozna, otvorena i prijatna osoba, prevarena, i da je tadašnji princ Čarls vara sa Kamilom, zar nam ne bude lakše? Ona, koja ima sve što poželi, ima i ljubavne probleme? To nije puno drugačije od toga kada to isto mislite i o, recimo, Ani Ivanović. A uz to, Dajana je Rojal.

Kao jedan od razloga naše opsednutosti kraljevskom porodicom, često se koriste i jednostavne istorijske činjenice – monarhija, od svojih rudimentarnih početaka do danas – simbol je kontinuiteta. Vrhovna moć u konkretnom društvu, državi ili carstvu koja se prenosi naslednim pravom preživela je milenijume, a takoreći, zlatan period bio je period feudalizma.

Iako danas od feudalizma nije mnogo toga ostalo (osim klasno podeljenog društva?), osećaj sigurnosti koji je garantovao monarh kao da se preneo i u sadašnjost. Pored svih groznih stvari koje su kmetovi i vazali trpeli od svoji sizerena, u obavezi monarha je bilo da se prema njima odnosi poput roditelja: da ih štiti i brani od stranog zavojevača, ali i da nagradi za vernu službu, na ovaj ili onaj način. Tradicionalne porodične vrednosti opstale su dobrim delom zbog žilavosti monarhije, te nimalo ne čudi da su danas monarhiji naklonjeni uglavnom ljudi stariji od 40 godina.

Pored svega toga, kraljevska porodica, koja je, kako rekosmo, parasocijalni fenomen, nudi i sasvim unikatnu vrstu eskapizma. Ona je, u suštini, večita vlast pod B, kako bi to rekao književnik Svetislav Basara. Drugim rečima – kada prosečan Britanac nije zadovoljan, recimo, što je Škotska tražila otcepljenje na referendumu, on može da pomisli kako kralj to nikad ne bi dozvolio, za razliku od korumpiranih političara. Ili, ukoliko se neka majka iz Ist Midlenda ne slaže sa uredbom vlade da migranti koji morem pristignu na kopno Britanije budu automatski deportovani u Ruandu, uvek može da pomisli kako kraljica majka ima veće srce od Rišija Sunaka i kako ona to ne bi dozvolila. Ili – kada navijač Birmingem Sitija, ogorčen što se u njegovu zemlju doseljava sve veći broj ljudi koji nemaju kožu belu kao sir, već nešto tamniju, može da pomisli da bi kralj, samo da mu zakon dozvoljava, proterao sve te došljake i vratio ih u neku od kolonija njegovog visočanstva. Jer bi možda opet poveo neki osvajački rat.

Na koncertu u Vestminsterskom dvorcu, održanom povodom krunisanja, nastupile su svetske muzičke zvezde poput Kejti Peri, Lajonela Ričija, Andree Bočelija i Nikol Šerzinger; u pauzama između njihovih nastupa „Mapetovci’’ Kermit i gospođica Pigi uvesaljavali su najmlađe preko video-bima, a milionskom auditorijumu obratio se i prestolonaslednik Vilijem, koji je u govoru zahvalio ocu „što je tako dobar tata’’ i rekao pred celim svetom da ga voli.

Zabava za celu porodicu i savršen PR događaj. Kraljevska porodica je, kako bi to rekli anglosaksonci, tu da ostane.

Preporučeni tekstovi

Skrinšot: Želje

Skrinšot: Želje

U susret šestom rođendanu Oblakodera, zajedno zamišljamo rođendanske želje i osvrćemo se na prethodnu godinu!

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *