Kad sam bio baš klinac, tamo nekad početkom devedesetih, ali i kasnije, glavna fora kod svih tadašnjih komičara (mahom onih narodskih) bila je da se sprdaju sa novohrvatskim jezikom, s obzirom na to da su Hrvati po svemu želeli da se razlikuju od nas, pa su počeli sa smišljanjem komplikovanih reči koje su bile opisne prirode, samo da bi izbegli da kažu nešto mnogo jednostavnije, poput klavir ili ovca. Svi su se lepo smejali i zabavljali.
Nekih 20 ili 30 godina kasnije, neko se setio da bismo i mi nešto slično mogli da počnemo da radimo. S tim što su Hrvati tada imali jasan cilj zašto to rade. Naš cilj je malo nejasniji. Odnosno, možda i nije. Jednostavno, prosečnom Miletu iz Srbije smeta što koristimo toliko pozajmljenica iz engleskog jezika i želi da prestanemo, a onda se neko setio i doakao nam tako što će smisliti reči koje će zameniti striming, bindž, i depresiju. Sve te stvari koje smo, jelte, „uvezli” sa Zapada.
Lingivstički zaraćene strane se slažu oko jedne stvari, a to je da je jezik živa stvar. E sad, za neke je očigledno življi nego za druge, pa će tako oni koji ne propuštaju mogućnost da kažu fashion yes yes, cool, i binge, biti ubeđeni da je jezik živa stvar i da je napredak jedino tako moguć. Sa druge strane, oni koji su rešili da sve ove Netfliks reči zamene nekom srpskom, višesložnom, koja treba da podseća na stare Slovene, kažu isto to – jezik je živa stvar i navići ćete se vremenom na sledogled i ostala duhoklonuća. Mi svi ostali ćemo stajati u sredini i smejati se. Pomalo od muke, pomalo jer je sve zaista smešno.
Inače, iako ove reči stalno tako izlaze u internet sferu, one se zaista takmiče i ljudi ih predlažu i dobija se nagrada, pazite sad, od 200, 400 i 600 evra. Bogato, nema šta. Slagalica slavi što se pojavilo takmičenje zbog kojeg njene nagrade deluju kao pravo bogatstvo.
Da malo proučimo te nove reči koje su se zaviralile u proteklo vreme. Kažem zaviralile, a ne upotrebljavale, jer ih još uvek niko ne koristi, osim u ovakvim tekstovima gde se ljudi zevzeče.
U svakom slučaju smo do sad već videli reči, ali hajde da uradimo po onom starom srpskom pravilu i da – use it in a sentence, pa da sve ovo proverimo na pravim primerima.
Čak tri reči mladi stidljivi mladić može da iskoristi u jednoj rečenici, i da pokuša da pozove devojku koja mu se sviđa da dođe kod njega.
„Izvini što ti se ovako obraćam, ja sam pomalo usebljen, ali ako si za, mogli bismo da uzmemo po jednu ponesušu i da odemo do mene da sledogledujemo nešto na Netlfiksu“.
Ako ovaj mladi introvert sa kafom za poneti koji zove na bindžovanje Netfliks serije ovako bude govorio, odmah da vam spojlujemo – neće smuvati curu, samim tim neće imati zajedničko teloplamje, da ne kažemo orgazam.
Kao što vidite na primerima, neko jednostavno samo želi da ukomplikuje reči koje već koristimo i ne obraćamo pažnju na njih dok to radimo, pa tako umesto blendera želi da koristimo reč koja podseća na Snežaninog patuljka koji je oteo i prodao njen nakit – Smutko, dok plesolom, ako se nepravilno akcentuje, može da zvuči kao lek za gorušicu, a ne brejkdens.
Neko ko predlaže reči je imao sigurno dosta inspiracije u psovkama. Što je normalno, jer imamo ih onoliko. Pa tako kad čujete da je neko mislovit, prvo vam prođe kroz glavu onaj bezobrazni pridev kad je neko pun sebe, a reč se isto završava na – vit. E ovde nam mislovit ipak znači da je neko open-minded.
Provokativna reč je i prstokliz, jer može štošta da znači, pogotovo ako pišete neki ljubavno-erotski vikend roman, ali smirite svoju pokvarenu maštu i prljave strasti, jer prstokliz pipate svaki dan i po ceo dan, to je vaš touch screen.
Sećate se onog našeg usebljenog s početka? Da slučajno, nekim čudom, smuva devojku, kroz nekoliko godina bi mogao da nunuška gegavče. Što mu je prevod, pazi sad, za todlera. Mislim, ja znam isto jednu nešto malo manje poznatu reč koja se ne koristi često – dete. Niko vam neće zameriti ako za svog trogodišnjaka kažete dete. Možda jer niste pogrešili.
Znam mnogo kopirajtera. Ne volim mnogo kopirajtera. Ako bih zbog nečega voleo da zažive ove reči, onda je to zbog njihovog imena, jer bih jako voleo da ih zovemo prodajopisci, pošto znam da oni to baš ne bi voleli.
Zlojedljivost podseća na neki baš komplikovan ojed, na primer posle trećeg ili četvrtog dana festivala, a ne na mobing, ali eto, ako vam šef šalje poruke posle radnog vremena, to je zlojedljivo. Takođe, pecivest zvuči kao polna bolest, ali je u stvari click bait, a kad smo već kod novinarstva, ako poželite da mi preuzmete ovaj tekst bez potpisa – crkli majci, jer ste kradopisac.
Nekoliko visokoumnih reči postoji, poput prideva verotragna, za osobu koji traži svoj put, ili kad osoba figurativno izlazi iz sebe, to je onosnev. Ili snomilje, za trenutke blage tople sreće pre nego utoneš u san. Ove reči označavaju sva ona stanja u koja ne možeš da uđeš ako nisi prethodno konzumirao nedozvoljenje supstance.
Dakle, 1. novembra stiže pobednička reč, ali iskreno mislim da smo ovde svi izgubili. Prošlogodišnja pobednica je bila duhoklonuće, koje je mim kultura možda najviše prisvojila, tako da ovo takmičenje ne mora da bude nužno bez uspeha. Pored 600 evra, možda vam reč jednom osvane na Neguj mo ili kod Naky. Malo li je na ovu skupoću!?
0 Comments