Postavi šest fotografija koje su obeležile avgust. Napravi savršen photo dump. Uklopi feed. Ili ipak nemoj da objaviš ništa.
Neverovatno je koliko svi na kraju imamo slične feedove. I uprkos tome što stalno težimo nekoj autentičnosti, možda smo zapravo postali jedna od najmanje autentičnih generacija. Čak i ono što pratimo na mrežama do nas često stiže kroz trend, a veliki deo onoga što kupujemo, nosimo i slušamo podsvesno je već negde viđeno i plasirano kao „must have“.
Ove godine vratio se Y2K stil, radnje su preplavile pantalone niskog struka, veliki kaiševi, brze naočare i majice sa kičastim cirkonima, a isti princip važi i za naše algoritamske feedove. Svakog dana stiže nešto novo što „moramo“ da vidimo, probamo, kupimo ili razumemo.
Kada razmišljam o poslednjem trendu, pitam se da li nam Instagram možda već najavljuje šta ćemo sledeće nositi. Svi smo odjednom počeli da generišemo svoje fotografije kao da smo ispali iz osamdesetih. Druga kosa, druga garderoba, druga estetika. ChatGPT nas za nekoliko sekundi teleportuje u prošlost, ali da li će se ta prošlost uskoro preseliti i u naše ormare? Ako je verovati načinu na koji trendovi danas funkcionišu, nećemo dugo čekati da saznamo. Sve se smenjuje toliko brzo da ono što je juče bilo samo Instagram fora, sutra već može da bude u izlogu.
Ali trendovi ne određuju samo ono što gledamo, kupujemo ili oblačimo. Sve više utiču i na to kako se ponašamo na samim društvenim mrežama.
Nedavno je moj Instagram preplavio trend da „normalizujemo“ i ponovo počnemo da kačimo realne fotografije. Pazite do čega smo morali da dođemo, do toga da postane trend da je okej okačiti fotografiju koja nije maksimalno ispozirana, editovana i promišljena. Fotografiju koja je, prosto, realna.
I nije ni čudno što je tako. Godinama unazad Instagram objave čuvamo i biramo kao da su neka vrsta dragulja. Pre nego što objavimo najrandom story, razmišljamo nekoliko minuta koja fotografija je bolja, da li je dovoljno kul ili je malo krindži, koji font da stavimo, da li da se vidi tag ili ne…
A tek za sam feed ili naše najdraže photo dumpove, e to je već ozbiljan projekat. Nizanje i skupljanje sadržaja danima unapred, biranje fotografija koje će se uklopiti, razmišljanje o tome šta ide prvo, šta drugo, da li se boje slažu i da li ceo dump izgleda dovoljno spontano, a opet dovoljno dobro.
Jer čak i spontanost danas mora da izgleda dobro.
Možda je upravo zato zanimljivo što se, paralelno sa pokušajima da naš Instagram izgleda što prirodnije, pojavljuje trend koji ide u potpuno suprotnom smeru. Umesto još boljeg feeda, sve više mladih bira da nema feed uopšte.
Kada je prazan profil novi statusni simbol
Međutim, čini se da se upravo tu pojavljuje jedna zanimljiva kontradikcija. Dok smo mi godinama učili kako da svoj život što bolje upakujemo za Instagram, deo Gen Z, a sada možda više i Gen Alfa sve radi suprotno.
Njihovi profili neretko su prazni, bez profilne fotografije, bez ijedne objave, sa tek nekoliko nizova storija sačuvanih u highlightsima. Ovu pojavu mnogi nazivaju i „Grid Zero“.
Kim Garcia iz Mete, koja učestvuje u istraživanju kulturnih trendova na Instagramu, rekla je u tekstu Oregon Public Broadcasting da je „Grid Zero“ zaista fenomen koji je u porastu. I uglavnom ga predvodi Gen Z.
„Oni imaju gotovo neku vrstu averzije prema trajnosti i digitalnom tragu. Gen Z odrasta u eri koja je toliko javna. Nemaju iste privatne prostore za istraživanje sebe, za to da budu čudni ili da shvate ko su, koje su starije generacije, poput mene kao milenijalke, imale dok su odrastale“, kaže Garcia.
Drugim rečima, možda nije stvar u tome da mladi više ne žele da budu na internetu. Naprotiv, oni su i dalje tamo, samo sve više odlučuju šta će ostati, a šta će nestati.
Garcia iz Instagrama kaže da mladi i dalje koriste ovu aplikaciju, samo diskretnije nego njihove starije kolege.
„Oni se tako brzo menjaju i svakodnevno iznova oblikuju sebe“, rekla je Garcia. „Ne žele da sve to sve vreme bude javno.“
Ono što se menja nije nužno količina vremena provedenog na Instagramu, već mesto na kojem se to vreme provodi. Umesto javnog feeda, fokus se pomera ka sadržaju koji je prolazan, privatniji i namenjen manjem broju ljudi.
Adam Mosseri, šef Instagrama, u tekstu Oregon Public Broadcasting govori da platforma preusmerava resurse sa drugih delova aplikacije ka direktnim porukama. Kako je objasnio, razlog tome je što najveći rast beleže DM-ovi i Stories, odnosno privremene objave koje su veoma vidljive u aplikaciji. Korišćenje Instagram feeda, odnosno glavnog grida sa fotografijama, već neko vreme gubi popularnost među mladim korisnicima.
„Ako pogledate kako tinejdžeri provode vreme na Instagramu, više vremena provode u DM-ovima nego u Storiesima, a više vremena u Storiesima nego u feedu“, rekao je Mosseri.
Dakle, Instagram možda ne nestaje iz naših života, samo se menja način na koji ga koristimo.
Paralelno sa opadanjem popularnosti grida, sve više ljudi odlučuje da potpuno ukine postojanje svog grida.
Ali uklanjanje sadržaja iz feeda ne znači nužno da provodite manje vremena na Instagramu; samo znači da verovatno listate storije ili se dopisujete sa prijateljima, birajući prolazne ili privatne interakcije umesto trajnog prisustva na društvenim mrežama.
Snapchat i BeReal odavno su prepoznali ovu promenu u preferencijama korisnika. Ove aplikacije prethodnih godina postale su veoma popularne kod nešto mlađe publike.
Instagram navodi da mladi korisnici i dalje koriste lažne Instagram naloge, poznate kao „finsta“ ili „dump account“, kako bi objavljivali sadržaj koji deli samo uži krug prijatelja. Često to rade tek nakon što svoj glavni profil prebace u „Grid Zero“ režim.
To je način da ponovo preuzmu deo kontrole, odnosno da odbiju da svoju prošlost drže izloženu javnosti. To je dizajnerski izbor. Prihvatanje praznog prostora. Pretvaranje „anti-brenda“ u sam brend.
Možda ipak ne moramo sve da delimo
„Meni to deluje kao da se ljudski imuni sistem aktivira protiv dela te digitalne zavisnosti“, rekla je Cassandra Marketos, digitalna strateškinja iz Los Anđelesa. Prema njenim rečima, ovo je istovremeno i oblik samoodbrane.
„Mislim da smo do sada videli dovoljno slučajeva u kojima su ljudi počeli da kopaju po nečijoj prošlosti kada ta osoba neočekivano postane poznata, da je pomalo zastrašujuće imati dug digitalni trag koji ostaje iza vas“, rekla je. „Ljudi jednostavno žele da budu zatvoreniji nego ranije“, naglašava Cassandra.
A možda se upravo tu krije jedan od većih paradoksa današnjih društvenih mreža: što više sadržaja imamo, to manje našeg sadržaja zapravo vidimo.
„Mislim da su društvene mreže postale manje društvene. Sada se više svode na konzumiranje ove vrste izrazito komercijalizovanog sadržaja. Više se radi o aspirativnom načinu života, a manje o tome šta se dešava oko vas i kakav odnos imate sa prijateljima i porodicom. Meni to na neki način oduzima svrhu društvenih mreža. Ako platforme gube kontakt sa svakodnevnim životima ljudi, a obični ljudi više nemaju motivaciju da objavljuju, društvene mreže postaju poput televizije. Ono što nam onda ostaje jesu reklame brendova, brza moda, kuće i reklame za hotele, a to jednostavno nije ista vrsta organskog, slojevitog sadržaja na koji smo navikli.” navodi Kyle Chayka u razgovoru za BBC.
Ako se lični sadržaj povlači, a njegovo mesto zauzimaju reklame, influenseri, algoritamske preporuke i profesionalno proizveden sadržaj, postavlja se pitanje: šta onda uopšte znači „društvena“ mreža?
Kada društvene mreže postanu manje društvene
Možda je sledeća faza upravo povratak privatnijim, manjim i intimnijim krugovima ljudi. Ne nužno potpuni odlazak sa interneta, već odustajanje od potrebe da sve što radimo bude dostupno svima.
I zato možda „Grid Zero“ nije samo estetika praznog profila. Možda je to i način da kažemo: ovo ne mora sve da bude za publiku.
Možda su društvene mreže na neki način bile anomalija ili skretanje sa puta. Ideja da bi svaka obična osoba trebalo da javno deli svoj život možda je od početka bila pogrešna. I sada se pomalo budimo iz toga, sagledavamo štetu koju je sve to napravilo i polako menjamo svoje navike.” navodi Kyle Chayka u razgovoru za BBC.
A ako je cilj društvenih mreža nekada bio da nas povežu sa ljudima koje poznajemo, možda ćemo se upravo kroz njihovo smanjivanje vratiti onome zbog čega smo ih u početku i koristili.
„Kada bih morao da predvidim, rekao bih da će se razgovor i društveni aspekt preseliti u tekstualne poruke, ili mislim da bi se mogli još više vratiti u stvarni život. Mislim da je ovaj vrhunac društvenih mreža stvorio veću potrebu za interakcijom uživo i podsetio nas na vrednost toga da stvari zaista delimo u stvarnom životu. Zbog toga sam pomalo optimističan“, zaključuje Kyle Chayka.
I možda je to najzanimljiviji deo cele priče. Posle godina u kojima smo učeni da sve zabeležimo, objavimo, arhiviramo i ostavimo negde na internetu, možda postaje sasvim okej da neke stvari jednostavno ostanu naše.
Ilustracije: Katarina Jovičić
Ovaj sadržaj nastao je u okviru ugovora sa Evropskom unijom. Stavovi izraženi u sadržaju isključiva su odgovornost
Oblakodera i ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije niti Delegacije Evropske unije u Srbiji.
0 Comments