Ruth Koleva je jedna od najistaknutijih elektro-soul-pop muzičarki i aktivistkinja iz Bugarske. Odrastala je na različitim delovima planete, a za njen muzički put izuzetno značajan je bio i Njujork. Možda zvuči glamurozno, ali je zapravo, prema njenim rečima – bilo teško. O tome kako vidi pojedine aspekte muzičke industrije govori to što je sa 15 godina odbila veliku izdavačku kuću jer bi, kako sama kaže, „postala rob muzike koju ne želi da stvara“.
Osim što je nagrađivana pevačica, posvećena je osnaživanju žena, glasna je u borbi protiv nasilja u porodici i u zalaganju za LGBTQ+ prava. Osnivačica je Sofia Live festivala i SoAlive konferencije, uverena da regionalna muzička scena može napredovati samo uz saradnju i povezivanje. Povod za razgovor sa Ruth Kolevom je njen dolazak u Beograd 24. septembra, kada će govoriti na muzičkoj konferenciji Runda Digital Day.
Odrastajući u Bugarskoj, Indiji, Bahreinu i na Tajlandu, od malena si iskusila različite kulture. Kako su te iskustva oblikovala kao umetnicu i aktivistkinju, a kako danas utiču na tvoju muziku?
Odrastanje u tako raznovrsnim kulturama je duboko oblikovalo moj pogled na svet. Nisam imala osećaj da sam iz nekog drugog mesta ili da „pripadam“ negde drugo dok sam živela u Indiji i Bahreinu (od 2. do 7. godine). Svako mesto je dodalo novi sloj mom identitetu, bilo kao umetnice, bilo kao osobe. Otvorenost i radoznalost koju sam razvila dopustile su mi da pomešam brojne kulturne uticaje i u svojoj muzici. Inspiraciju nalazim svuda, ali najvažnije – ova iskustva su me naučila da svet posmatram bez predrasuda ili granica.
Pohađala si The Hollywood Pop Akademiju i tamo naučila mnogo o poslovnoj strani muzike, plesa i zabave. Koje lekcije ili pouke nosiš iz tog perioda?
Period na The Hollywood Pop Akademiji je u isto vreme bio neprocenjiv i veoma težak. Baš rano sam došla u dodir sa biznis stranom muzičke industrije, koja me je naučila da kreativnost i strateški način razmišljanja treba da budu neodvojivi. Znanje sa Akademije mi je takođe pomoglo da održim kontrolu nad svojim stvaralaštvom i muzikom, istovremeno odgovarajući na zahteve industrije. Takođe sam spoznala da je talenat ima veoma mali udeo u svemu što je potrebno da bi se uspelo u muzici.
Koji su najveći izazovi sa kojima se nezavisni muzičari suočavaju na Balkanu i kako ih možemo kolektivno prevazići?
Najveći izazov za nezavisne muzičare na Balkanu je vidljivost i pristup resursima. I pored postojanja ogromnih talenata, mogućnosti za međunarodnu promociju su ograničene zbog nedovoljne geografske zastupljenosti i upornih stereotipa. Balkan je često marginalizovan, a izvođači iz našeg regiona su zanemareni u korist onih iz razvijenijih zapadnoevropskih zemalja.
Ujedinjujući se kroz organizacije kao što su ANMIP-BG (Udruženje nezavisnih muzičkih izdavača i producenata u Bugarskoj) i IMPALA (Međunarodno udruženje nezavisnih diskografa) radimo na razbijanju tih stereotipa i stvaranju boljih uslova za nezavisne izvođače. Trudimo se da obezbedimo veću vidljivost i resurse, kako bi balkanski muzičari i muzičarke dobili međunarodnu prepoznatost i priznatost, koje itekako zaslužuju.
Govorila si o tome kako striming platforme poput Spotify-a mogu biti izazovne za muzičare/ke, jer se fokusiraju na biznis, a ne na samu muziku. Kako se ti nosiš sa tim i šta misliš da treba da se promeni u industriji kako bi se talenat i kreativnost više cenili?
Kao nezavisna umetnica, naučila sam kako da iskoristim platforme za strimovanje i da ujedno budem svesna njihovih ograničenja. Jedan od ključnih zahteva je da imamo regionalne urednike koji razumeju kulturno i muzičko okruženje Balkana, kako bi se osigurala fer zastupljenost na platformama poput Spotify-a. Takođe, potrebno je više transparentnosti i pravednija naknada za izvođače. Veoma je važno da industrija prepozna vrednost muzike izvan algoritama i brojki, fokusirajući se na kreativnost i talenat, a ne samo na profit.
Koji savet bi dala mladim izvođačima, posebno ženama, kada je u pitanju očuvanje integriteta uprkos zahtevima industrije?
Savet je da ostanu verne i verni svojoj viziji. Industrija će često forsirati komercijalni uspeh na račun autentičnosti, ali prava snaga leži u pronalaženju svog glasa i verovanju u njega, čak i kad se suočavate sa spoljnim pritiscima. Takođe, nikada se ne treba stideti ili plašiti svog porekla i identiteta.
Otvoreno govoriš o pritiscima i stereotipima sa kojima se žene suočavaju, što je bila i tema tvog singla „All The Guys“. Kakav uticaj bi volela da tvoja muzika i aktivizam imaju na žene?
Nadam se da će moja muzika ohrabriti žene da bez straha i u potpunosti prihvate sebe. Nažalost, i dalje se suočavamo sa kritikama, od „slut-shaminga“ do osuda zbog toga što nismo udate ili nemamo decu. Što više govorimo i delimo svoja iskustva, to se više međusobno osnažujemo da ostanemo verne sebi i da se borimo protiv zastarelih društvenih očekivanja. Kroz muziku i aktivizam želim da inspirišem druge da žive autentično i bez izvinjavanja što su takvi kakvi jesu.
Bila si jedna od prvih muzičarki koja je nastupila na Sofia Pride-u 2013. godine. Deluje da je zalaganje za jednakost oduvek bilo deo tvog (muzičkog) putovanja. Kako su tvoje poruke o osnaživanju žena i zalaganju za LGBTQ+ prava dočekane u različitim delovima sveta?
Oduvek sam verovala da muzika ima moć da ujedini ljude. Poruke o osnaživanju žena i LGBTQ+ pravima nailaze na različite reakcije u različitim delovima sveta, ali me raduje što vidim da „globalna publika“ na njih reaguje pozitivno. Međutim, veoma sam zabrinuta zbog toga što je Bugarska nedavno usvojila vrlo represivan zakon protiv LGBTQ+ „propagande“ u školama. Kao da se vraćamo u doba pre 1989. godine, poništavajući napredak za koji smo se tako snažno borili. Ipak, to samo pojačava moju odlučnost da nastavim da se borim kroz muziku. Sada je važnije nego ikad da nastavimo da se zalažemo za jednakost.
Ti si jedna od ključnih figura na bugarskoj muzičkoj sceni, od osnivanja Sofia Live festivala do vođenja SoAlive muzičke konferencije. Kako vidiš potencijal lokalnih muzičkih inicijativa da utiču na regionalne scene poput Balkana?
Naše jedinstvo u regionu je zaista ključ za napredak. Imamo potencijal da stvorimo scenu koja napreduje i cveta. Lokalne inicijative, poput Sofia Live festivala, imaju efekat kao talas, jer ne samo da osnažuju izvođače na lokalnom nivou, već doprinose i rastu celog regiona. Saradnjom, deljenjem resursa i povezivanjem možemo izgraditi snažniji muzički ekosistem na Balkanu.
Uskoro stižeš u Beograd na Runda Digital Day konferencjiu. Šta će publika moći da čuje od tebe? Koji je glavni benefit od ovakvih okupljanja za izvođače i generalno muzičku industriju?
Na Runda Digital Day konferenciji ću govoriti o izazovima za nezavisne artiste u digitalnom okruženju, koje se zaista brzo menja. Govorićemo takođe i o prilikama u istom tom okruženju. Događaji poput ovog su ekstremno važni za muzičke profesionalce jer omogućavaju razmenu ideja, priliku da učimo jedni od drugih i da izgradimo vredne kontakte.
Vidiš li potencijal za saradnju između Bugarske i Srbije u kulturnom/kreativnom sektoru?
Apsolutno! Kreativni sektori u Bugarskoj i Srbiji imaju ogroman potencijal za saradnju, bilo kroz festivale, muzičke razmene ili zajedničke projekte. Underground scena se u obe zemlje razvija i postoji mnogo toga što možemo (i treba) zajedno da uradimo.
Naša publika voli muzička otkrića. Možeš li da izdvojiš umetnike/ce ili pokrete sa Balkana koji zaslužuju veću vidljivost i pažnju?
Mnogo je takvih izvođača na Balkanu! Freekind su neverovatni, kao i WOOMB. Doneli su svež i jedinstven zvuk. Ivo Dimčev neprestano pomera granice svojim radom. Istakla bih i bend Hayes & Y, koji kombinuje indie pop i rock s modernim pristupom. Na Balkanu nas često posmatraju kroz usku, stereotipnu prizmu — očekujući od nas da stvaramo samo određene vrste tradicionalne muzike. Međutim, naš region je žanrovski bogat, od eksperimentalne elektronike do indie popa, hip-hopa i mnogo toga drugog. Imamo mnogo toga da ponudimo i vreme je da svet to vidi.
0 Comments