U petak, 12. novembra, u okviru Indirekt showcase festivala beogradska publika će konačno imati prilike da ponovo čuje ili pak se po prvi put upozna sa slovenačkim triom balans. Ovaj sastav nastao je 2013. godine najpre kao duo koji su činili Kristin Čona i Andrej Pervanje da bi im se 2019. godine na bubnjevima pridružio muzičar Jan Kmet. Balans ne samo da donosi jedinstveno muzičko iskustvo već se ističu i svojim autentičnim vizuelnim identitetom – kroz spotove i saradnju sa mnogobrojnim fotografima i dizajnerima. Iza sebe imaju šest albuma, a poslednji pod nazivom sam pravm su izdali prošle godine. Razgovarali smo sa ovim autentičnim triom kako bismo ih malo bolje upoznali pred beogradsku svirku.
Foto: Tadej Vaukman
Kako je bend dobio ime? Postoji li neka priča iza toga?
Kada smo osnovali bend 2013. godine, džemovali smo nekoliko meseci bez nekog posebnog imena na umu. Kristin je smislila ime jedne večeri razmišljajući o životu i generalno čežnjama ljudske vrste – želji da stvari budu u ravnoteži.
U početku ste bili duo, sada vas je troje. Kako je tekao razvoj benda?
Počeli smo da sarađujemo sa Janom pre dve godine kada smo hteli da imamo bubnjara kako bi nam set bio potpuniji. Jan nam je zapravo prišao 2019. godine nakon koncerta na kom smo promovisali album A vam je jasno i predložio da svira sa nama. Sada većinu koncerata sviramo sa njim, dobro se slažemo i imamo slične afinitete i pogled na svet. Inače, volimo da je bend fluidan, surađujemo sa raznim muzičarima, što je bio i razlog zašto smo 2019. godine pozvali muzičare iz Krave22 na rezidenciju Dvocikel i kasnije osnovali projektni bend New Balkan Wife.
Koliko vam se zvuk promenio od nastanka benda do sada?
Promenio se u pogledu instrumenata koje koristimo. Prve godine smo svirali sa vokalom i midi kontrolerom sa Abletonom, 2015. Andrej je počeo da svira bas, a godinu dana kasnije Kristin je dobila električnu gitaru. Kao što je već rečeno, kada nam se Jan pridružio, počeli smo da imamo žive bubnjeve umesto Ableton bubnjeva. Uvek definišemo našu muziku kao bunkerpop, jer je uvek bilo prilično teško staviti je u jednu kutiju, iako je gledajući unazad verovatno na početku bila mnogo atmosferičnija i otvorenija. Međutim, jednostavnost, minimalizam i igra reči su uvek bili u fokusu.
Koliko su vam različiti muzički ukusi?
Muzički ukus nas je spojio, delimo strast u vezi sa istim izvođačima i žanrovima.
Ko su vam muzički uzori?
Ljudi koji prate svoje unutrašnje ja, smeli muzičari koji se ne plaše rizika, odlični izvođači koji kombinuju umetnost i muziku, pioniri i originalni istraživači zvuka.
Šta vas najviše inspiriše u vašem radu?
Da budemo u stanju da se izrazimo, da možemo da portretišemo likove na sceni, da dobijemo priliku da putujemo i upoznamo razne muzičare i umetnike i njihovu strast da nastupaju.
Foto: Urša Rahne
Kako izgleda vaš stvaralački proces?
Ključ našeg stvaralaštva je zvučni zapis svakog džema ili probe. Arhiviramo svaki snimak i kasnijim slušanjem tih snimaka odlučujemo koje džemove vredi dalje razvijati i istraživati.
Objavili ste album sam pravm pre godinu dana, kakve su bile reakcije?
Bili smo veoma ponosni što smo izdali sam pravm na vinilu u jeku pandemije i stoga smo album predstavili na najpozitivniji mogući način. Prve reakcije su bile zaista dobre, ali upravo je promotivni koncert u julu učinio da se osećamo kao da ljudi cene naš rad, jer su pevali, plesali i dobro se zabavljali.
Zašto ste tako nazvali album?
Uvek smo se trudili da budemo kreativni i originalni u imenovanju naših albuma, na primer – to mora biti nešto što je lako izgovoriti ili predstavlja uobičajene fraze. „Sam pravm“ znači „samo reći“ i predstavlja naš odnos prema svim glupostima koje nas okružuju, odnosi se i na sleng mnogih naših vršnjaka.
Imate li favorita sa tog izdanja?
Verovatno prišla je sama ili uganka, ali više se ističe vibracija i studijsko snimanje uživo nego određene pesme.
Imate zanimljive spotove, koliko vam je bitan vizuelni identitet?
Naša vizuelna prezentacija postala je srž našeg rada. Vremenom smo sve više naglašavali vizuelni aspekt benda, producirajući muzičke spotove, sarađujući sa fotografima, savremenim umetnicima, modnim dizajnerima,… To proširuje naš spektar i daje našoj muzici još jednu dimenziju iskustva.
U saradnji sa muzičarima iz Krave 22 ste, pod imenom New Balkan Wife, snimili album. Kakvo vam je bilo to iskustvo?
Sjajno iskustvo umetničke rezidencije sa prijateljima iz Kvaka22 rezultat je rizične odluke, koja se pokazala jednom od najboljih koje smo ikada doneli. Lepo smo se proveli, družili , stekli prijatelje za ceo život i snimili pesme koje govore o naletu umetničke energije koja prevazilazi granice.
Šta mislite o regionalnoj muzičkoj sceni?
Pa, mislimo da mnogo problema proizilazi iz nedostatka finansijske podrške i konkurentnosti na alternativnoj muzičkoj sceni u regionima Balkana. Muzičke scene u Eks-ju zemljama su neverovatno produktivne, ali neke kulturne granice ostaju zatvorene (manje od granica između Austrije, Italije i Mađarske, međutim, onako kako su nas tretirali i dočekali u Beogradu i Skoplju, nisu u Beču i Brnu). Verovatno da Jugoslavija još postoji, muzička scena bi lakše cvetala. Nacionalni mediji skoro da ne pokrivaju nove bendove van granica, tako da mnogi veliki muzičari ne dobijaju divljenje koje bi zaslužili.
Foto: Lin Gerkman
Koje biste muzičare i bendove izdvojili iz regiona, a koje baš iz Slovenije?
Kao što smo rekli, mislimo da Balkan ima relativno plodnu muzičku scenu i ima toliko sjajnih muzičara. Da navedemo samo neke koje volimo – Kukla, Haiku Garden, 7am, Nina Bulatovik, Nesesari Kakalulu, Vazz, Klotljudi, Lovekovski.
Šta publika može da očekuje od nastupa na Indirekt festivalu?
Energične scenske vibracije, moćno izvođenje i novu odeću dizajniranu od strane Sare Valensije.
0 Comments