fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Četiri i po dana na Sarajevo Film Festivalu: Dan prvi

Beleške sa drugog dana festivala
Piše: Marina Zec

14. August 2021

Prvi dan festivala započinjem radno. U suret otvaranju, organizovala sam razgovor sa Asjom Krsmanović, dramaturškinjom koja je iz oblasti pozorišta, kako sama kaže – njene prve ljubavi, prešla u oblast filma. Asja od od 2011. godine do danas radi kao koordinatorka Takmičarskog igranog, Takmičarskog kratkog i programa U fokusu, a takođe je i od samog nastanka Takmičarskog programa – studentski film i njegova selektorka.

Susret je zakazan u 10 sati na Festivalskom trgu. Reč je o trgu ispred Narodnog pozorišta Sarajevo, prelepog zdanja koje je centralno mesto festivala. Večeras će Vimu Vendersu upravo tu biti dodeljena nagrada Počasno srce Sarajeva. Iako je veoma rano, ispred Narodnog pozorišta vrvi od ljudi – novinara, volontera, članova festivala, organizatora, obezbeđenja, kamermana. U toku su snimanja, intervjui, razgovori, pripreme, čišćenje, pojedini ljudi samo piju kafu u „festivalskom” kafiću pored crvenog tepiha. Već se jasno oseća da festival intenzivno počinje da menja grad, a uzbuđenje u vazduhu postaje već opipljivo.

Sa Asjom razgovaram o festivalu, mladima, pozorištu. Festival je ono za šta pola grada živi, kaže Asja. Ovih sedam dana u Sarajevu su sedam dana Sarajeva kako ja želim da bude svaki dan, njena je rečenica kojom završavamo razgovor. I zaista, festival gradu donosi potpuno novu dinamiku i energiju. Sve je više ljudi na ulicama, svi ustreptali u tome šta će im festival novo doneti. Ugostitelji su takođe i više nego spremni – ovo je njihovih deset dana.

Premijera filma za koju sam dobila pozivnicu je u 20:45h u Ljetnom kinu Coca-Cola koji se nalazi u samom centru grada. Do tada vreme provodimo u obilasku, oslanjajući se isključivo na preporuke – ručak kod Bibana, koji se nalazi u brdu i odakle se pruža pogled na Baščaršiju i centar Sarajeva. Po preporuci jedemo Begovu čorbu (pileća čorba) i šarenu dolmu ispod sača (nešto kao punjene paprike). Kuhinja je zaista odlična, ko želi da se ugoji, prava preporuka je da se zaputi u Sarajevo. Posle ručka se spuštamo u Baščaršiju na baklave i bosansku kafu i to u sam centar Baščaršije, u poslastičarnicu Carigrad.

U gradu je sve veća gužva, a predveče je već donelo prve žurke. Na relaciji od hotela do letnje pozornice gde gledamo film skoro je nemoguće probiti se – količina ljudi na ulicama je nenormalna. U gradu je opšta gužva i galama, ljudi se kreću u buljucima, a muzika se preliva iz jednog lokala u drugi. Ljudi su izrazito raspoloženi i ništa manje sređeni. Večeras je na 12 lokacija otvaranje, i svako se pripremio za izlazak na svoj crveni tepih.

U Ljentom kinu Coca-Cola gledamo film Danisa Tanovića Deset u pola. U pitanju je priča o prijateljstvu, rivalstvu, Sarajevu i, pre svega – ćevapima. Još jedan od regionalnih filmova, osim Lihvara, koji mi uliva nadu u regionalnu kinematografiju. Nepretenciozan, sladak, duhovit i autentičan, ali i veoma jasno komercijalan – film kakav regionu jasno nedostaje. Publika je film ispratila sa potpunom pažnjom, uz smeh i komentarisanje. Nakon projekcije, deo ekipe filma izlazi na scenu, uz ovacije i aplauz. Reditelj je pozvan da kaže par reči – i odlučuje se da predstavi imena svih koji su bili deo filma i koji su u publici, a nisu izašli na binu, pa se i sama projekcija završava u potpunosti u duhu filma – nepretenciozno, naglašavajući zajedništvo.

Veče završavamo odlaskom Kod Saketa, na terasu čoveka koji tokom festivala od svog privatnog prostora pravi it mesto za dolazak. Kod Saketa izgleda kao na terasi Kvake 22, samo bez ikakvog nameštaja. Terasa predstavlja svojevrsnu oazu festivala – već do 1 izgledalo je kao da su svi sa festivala na ovoj terasi. Ipak, s ozbirom da je sutra novi radni dan, odlučujemo da sa žurke odemo nešto ranije. Na ulazu je red, čeka sigurno preko dvadesetoro ljudi. Na povratku do hotela slikamo se, nigde drugde, nego pored Večne vatre. Žurke u gradu već su gotove, ljudi su već po završetku prvog spremni za sutrašnji, drugi dan festivala i sve što će nam on doneti.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *