Za Gornje Nedeljice većina stanovnika u Srbiji prvi put je čula 2021. godine, kada je ovo mesto koje se nalazi u blizini Loznice dospelo u žižu javnosti, a uz ovaj toponim neizostavno se vezuju Rio Tinto, projekat „Jadar” i potencijalni rudnik litijuma koji ta kompanija namerava da izgradi na ovom području.
Proteklih dana u Srbiji Gornje Nedeljice su ponovo u fokusu. U nedelji za nama protivnici eksploatacije litijuma izašli su u javnost sa informacijom da će se okupiti ispred Ustavnog suda 11. jula, jer će, kako su tvrdili, tog dana Ustavni sud poništiti odluku o ukidanju prostornog plana Jadar.
Nezvanična informacija do koje su organizatori protesta došli odnosi se na odluku Vlade Srbije da ukine prostorni plan za dolinu Jadar koja je danas, kako prenose brojni mediji, proglašena neustavnom. Aktivisti stoga upozoravaju da će istraživanja biti „oživljena” i zakonski omogućena, iako je pre tri godine rečeno da projekat iskopavanja litijuma neće biti realizovan.
O tome koliko je ova tema kompleksna svedoče i novinski natpisi i tekstovi koji u velikoj meri stvaraju konfuziju u javnosti jer sadrže oprečne informacije.
Sve je, prema pisanjima medija, počelo još 2004. godine kada je kompanija Rio Tinto došla u loznički kraj kako bi otvorila rudnik, ali i deponiju, odnosno jalovište koje se koristi za odlaganje jalovine koja se vadi iz rudnika. Međutim, tek 2020. godine kreću da do javnosti intenzivnije dolaze negodovanja meštana.
Tada je najavljeno i da će studija uticaja na životnu sredinu biti urađena do 2021. godine, a da će rudnik sa radom krenuti 2022. godine. Do toga, međutim, nije došlo, a već u aprilu 2021. godine Zlatko Kokanović, potpredsednik udruženja „Ne damo Jadar” objasnio je da u selu Gornje Nedeljice, u kom i sam živi, ima nešto više od 150 domaćinstava, i da Rio Tinto planira da iseli oko 80 kuća, od kojih u 50 žive porodice, dok su ostalo vikendice. Tada je rekao i da postoje brojni meštani koji ne žele da prodaju svoje kuće i imanja.
Nedugo zatim, već u junu 2021. godine, na putu koji vodi kroz njive u Gornjim Nedeljicama, meštani nisu dozvolili prolaz zaposlenima u kompaniji Rio Tinto, koji su obilazili predeo gde se planira izgradnja rudnika, pa je reagovala i policija. Nekoliko dana ranije, tadašnja ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović dočekana je u Loznici uz zviždanje i povike građana koji su protestovali protiv projekta Jadar. Mihajlović su sačekali transparenti „Ne damo Jadar“ i „Marš sa Drine“.
Samo nekoliko nedelja kasnije, kompanija „Rio Sava Exploration”, ćerka firma Rio Tinta, u javnost izlazi sa saopštenjem kako bi odbacila tvrdnje pojedinih medija da je početak njenih iskopavanja razlog za obojenost bare, odnosno jezera crvenom bojom u mestu Gornje Nedeljice.
Uprkos negodovanju građana i ekoloških aktivista, stručne i zainteresovane javnosti, ali i predstavnika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), u avgustu 2021. godine Ministarstvo zaštite životne sredine saopštava da je donelo rešenje kojim kompaniji „Rio Sava Exploration” određuje obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat Jadar. Na ovu informaciju nadovezuje se i vest koja govori u prilog rešenosti države da projekat Jadar uspe.
Mediji su ubrzo krenuli da prenose izjave predsednika Srbije o ovoj temi.
Dana 9. novembra 2021. godine na sednici Vlade Srbije usvojen je Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi kojim se predviđa ukidanje obaveznog cenzusa za izlazak potrebnog broja glasača kao uslova za uspeh referenduma. Brojne ekološke organizacije izrazile su tada bojazan da je ovaj Predlog zakona direktno u vezi sa ekološkim pitanjima, i da usvajanje novog zakona o referendumu stvara prostor za malverzacije po pitanjima poslovanja kompanije Rio Tinto i privatizacije instituta Jaroslav Černi.
U decembru 2021. godine Rio Tinto je dobio lokacijske uslove za uslove za faznu izgradnju postrojenja za preradu rude jadarit u mestima Gornje Nedeljice i Slatina.
Tri dana kasnije, 4. decembra 2021. godine građani Srbije blokiraju saobraćajnice u više gradova nakon što ih je nekoliko ekoloških organizacija pozvalo da na taj način izraze protest protiv zakona o eksproprijaciji, koji u tom momentu još nije potpisao predsednik Srbije, i potpisan Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Tog istog dana, predsednik Srbije bio je u poseti Gornjim Nedeljicama. Epilog ove posete je naknadna odluka da se promeni lokacija deponije Rio Tinta i da se ona iz doline Jadra prebaci u okolinu Štavice kod Krupnja.
Dok su širom Srbije trajali protesti, Radio televizija Kragujevac (RTK) je reemitovala program „ružičaste televizije”, a uključenjem u program Pinka, građani su na svojoj lokalnoj televiziji mogli da gledaju prenos razgovora Aleksandra Vučića sa meštanima sela Gornje Nedeljice i analitičare u studiju.
Višednevni protesti doveli su do toga da Zakon o eksproprijaciji bude povučen, samo nekoliko dana pošto je predsednik Srbije odlučno govorio da „ulica neće voditi politiku” i da „neće podleći pritiscima i povući Zakon o referendumu”. Odluka o povlačenju Zakona saopštena je na vanrednoj konferenciji za novinare u sredu, 8. decembra, kada je viralan postao i predsednikov lapsus(?) koji je glasio: „Nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi, nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima”.
Sa 24. decembrom nastupila je i odluka države da se projekat „Jadar” obustavlja.
Gotovo mesec dana kasnije, 20. januara, objavljene su dve strane priče. Država je saopštila da je na Rio Tinto stavljena tačka, dok su iz ove kompanije rekli kako su zabrinuti zbog izjava predstavnika i predstavnica Vlade republike Srbije koji navode da će povući doneta dokumenta i odobrenja potrebna kako bi se nastavilo s realizacijom projekta „Jadar”. Ukidanje Uredbe o prostornom planu posebne namene za projekat „Jadar” mnogi su smatrali pobedom građana Srbije koji nisu odustali od protesta i blokada saobraćajnica uprkos pritiscima kojima su bili izloženi. S druge strane, postojao je oprez i strah da je „Rio Tinto otišao da se vrati”.
Krajem januara su, zbog zahteva da se donese odluka o zabrani iskopavanja i eksploatacije litijuma i bora, nastavili da se organizuju protesti. U međuvremenu, kompanija Rio Tinto je od prihvatanja odluke Vlade, za tri dana došla do preispitivanja iste.
Ubrzo nakon predsedničkih izbora u aprilu 2022. godine, već 5. maja Sajmon Tompson, predsedavajući Rio Tinto Grupe, izjavljuje da je ova kompanija zainteresovana za nove pregovore u vezi sa projektom „Jadar”.
Tokom ostatka 2022. godine, sve do marta 2023. godine bilo je manje ili više nagađanja o tome koja je konačna odluka po pitanju kopanja litijuma. U nedelju, 26. marta, na RTS-u emitovana je deseta epizoda serije „Južni vetar, na granici” koja je ponovo usmerila pažnju javnosti na projekat „Jadar”, s obzirom na to da pomenuta epizoda prikazuje scenu u kojoj likovi koje tumače Erik Roberts i Vilijam Boldvin vode dijalog u kome se pominje selo Gornje Nedeljice. U spornoj sceni pominje se iskopavanja litijuma, koje je zaustavljeno, za šta su u seriji zaslužni Amerikanci koji su, prema scenariju, potkupili ekologe. Od tog momenta, u Srbiji kreće kampanja u kojoj se Rio Tinto predstavlja kao „zelena” kompanija.
Sredinom aprila 2023. godine, RERI izlazi sa saopštenjem da je, prema njihovim saznanjima, Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije 11 puta za dve godine produžilo rok kompaniji Rio Tinto kako bi dopunila dokumentaciju za izdavanje odobrenja za iskopavanje litijuma.
U oktobru 2023. godine, izlazi vest da su 22. septembra Evropska komisija i Vlada Srbije potpisale pismo o namerama o pokretanju rada na strateškom partnerstvu u oblastima baterija i kritičnih sirovina, u koje spada i litijum.
U novembru, Kompanija „Rio Sava Exploration“ podnosi Upravnom sudu devet tužbi protiv Srbije zbog obustave projekta „Jadar“.
Sa dolaskom ove 2024. godine, u januaru prve poruke o vraćanju u igru „Rio Tinta” stižu od predsednika Srbije iz Davosa, gde je učestvovao na Svetskom ekonomskom forumu. Potom je i tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da nikada nije zaustavila projekat „Jadar” zato što je mislila da je loš, već da ga je „stavila na pauzu” zbog protesta.
Pre manje od mesec dana, postale su dostupne i studije za projekat „Jadar”, čiji naručilac nije država Srbija, već „Rio Tinto”. Samim tim, dolazi do sukoba interesa jer studiju ne može da radi onaj ko planira da sprovodi radove.
Pre nešto više od dve nedelje, nekoliko aktivista je krenulo iz Beograda pešaka do Loznice, sa ciljem da 28. juna stignu na protest protiv iskopavanja litijuma i kompanije „Rio Tinto”.
Prolazeći kroz ovu rekapitulaciju, stižemo i do današnjeg zakazanog protesta. U susret tom događaju, nekoliko aktivista udruženja „Ne damo Jadar“ u nedelju, 8. jula su, u znak upozorenja, na dva sata blokirali prelaz na pruzi Beograd – Mali Zvornik u Loznici. Njih sedmoro je privedeno, ali su svi posle četiri sata provedena u policijskoj stanici u Loznici, pušteni da se brane sa slobode.
Sudeći po svim prethodnim dešavanjima, u narednim danima možemo očekivati proteste širom Srbije. Dok pišem ovaj tekst, dobijam poziv iz agencije IPSOS koja trenutno sprovodi anketu koja za cilj ima da ispita stavove građana o projektu „Jadar”. Pitanja, nažalost, nisam uspela da čujem jer pripadam demografskoj grupi za koju imaju dovoljan uzorak. Nadam se da će ovaj tekst stići do vas pre nego što i vas pozovu jer bitno je da znamo šta nam se dešava sa životnom sredinom, zar ne?
Naslovna fotografija: FoNet Marko Dragoslavić
0 Comments