Girl Picture (fin. Tytöt tytöt tytöt) iliti kako su kod nas preveli Devojački film premijerno je prikazan na filmskom festivalu Sundance, gde je osvojio nagradu publike, a nedavno je prikazan i na Festivalu evropskog filma Palić. Ovo coming of age ostvarenje režirala je finska rediteljka Alli Haapasalo, poznata po nekoliko ostvarenja koji se bave ženskom tematikom kao što su Love and Fury i Force of Habit. Scenaristkinja filma Ilona Ahti, prikom gostovanja na filmskom festivalu na Paliću rekla je kako idej za film postoji dugo i da su dosta čekale da se ovaj film konačno i realizuje, te da joj je drago da publika konačno ima priliku da ga vidi na velikom platnu.
Priča prati najbolje prijateljice Mimi i Roko, koje svaki dan posle škole, rade u kiosku gde prodaju smutije. Njih dve imaju blizak odnos i jedna drugoj poveravaju svoje porodične probleme, ali i ljubavne i seksualne frustracije. Mimi tokom svog radnog dana na kiosku sreće Emu, vršnjakinju koja se bavi umetničkim klizanjem i sa njom otpočinje romansu. Roko ne uspeva da pronađe ,,svoju pravu ljubav’’ čime je nezadovoljna, te počinje da preispituje svoj ljubavni život i da li je možda problem u njoj.
Roko, Ema i Mimi
Kada gledate film, već u prvih petanest minuta, jasno vam je da je u pitanju tinejdžerska drama, smeštena u zapadnjački kontekst (svi su veoma otvoreni ka seksualnosti, glavna junakinja ima dlake ispod pazuha, furaju najrazličitije stilove – od alternativaca, ali onih pravih šablonskih Pinterest hipstera do bejzik tinejdžera zvanih obična majica i farmerke). Osim toga, sama estetika u nekim momentima pomalo podseća i na Netfliksovu hit tinejdž seriju Euforija, pa ne čudi što sam i pre samog gledanja od prijateljice koja je već gledala film dobila komentar: ,,Sladak je film, malo kao Euforija.’’ Sve to, iako može se reći bitno, tokom gledanja filma mi je postalo irelevantno iako mi je u prvih par minuta trebalo vremena da se prisetim da su to Finci i da je ta naglašena politička korektnost njihova, sad već, svakodnevica.
Film s jedne strane nose likovi najboljih prijateljica Mimi i Roko, čiji je odnos iskren, u nekim trenucima i tipično tinejdžerski naivan, ali se kroz njega nazire i postepen ulazak u svet odraslih. Kovrdžava plavuša Roko, manje iskusna u ,,ozbiljnijim’’ vezama, usmerena je na lične dileme – tokom filma ona preispituje svoj ljubavni život, kao i da li je čak možda aseksualna, jer prilikom kontakta sa drugim momcima ne oseća ništa. I u toj potrazi za pravom ljubavlju i istinskim osećajem zalljubljenosti i uživanja, Roko je poprilično otvorena, čak i ekstrovertnija nego što bismo očekivali, pa je taj kontrast nje kao nesigurne i devojčice i nje koja spremno i bez problema ulazi u razgovor i odnose sa drugima, vrlo simpatičan. S druge strane neobična Mimi, iako uspešnija u zaljubljivanju i uspevanju da pronađe osećaj ,,leptirića u stomaku’’, oseća se vrlo usamljeno iz drugih razloga. Ona ne uspeva da ostvar odnos kakav bi želela sa svojom majkom, koja se nakon što se ponovo udala i dobila dete sa drugim mužem, potpuno posvetila svojoj novoj porodici. Kroz film vidimo koliko nekih drugih nesigurnosti to izaziva u Mimi, čak podstičući agresivno ponašanje i ispade. Kao potpuni oponent njima dvema imamo lik Eme, tinejdžerke koja godinama unazad sve svoje slobodno vreme posvećuje treniranju umetničkog klizanja, u čemu je veoma podržavaju njeni roditelji. Ema, nepsoredno pre ulaska u romansu sa Mimi, doživljava mentalnu blokadu i na treninzima ne uspeva da uradi trostruki skok, koji je presudan za njen dobar plasman i pobedu na predstojećem takmičenju koje bi je plasiralo na Evropsko prvenstvo. Ona svoje prve trenutke radosti, uzbuđenja i oslobađanja doživaljava upravo kroz vezu sa Mimi, koja joj otkriva svet van klizanja i napornog treniranja.
Ema i Mimi
Mimi, Roko i Ema su tri različita karaktera, ali ono što ih spaja u tom konfuznom trentuku odrastanja jeste usamljenost – koja nastaje iz razičitih razloga. Devojčaki film donosi osvrtna prve tinejdžerske gluposti, prve ozbiljnije životne odluke, prve znake laganog ulaska u svet odraslih, sazrevanja, zaljubljivanja, pravljenja grešaka, praštanja i to sve je prikazano na jedan šarmantan način. Film pokreće i razgovore o, za mlade devojke veoma ozbiljnim temema, poput ženskog orgazma i seksualnosti. Razgovor između Mimi i Roko, kada joj Mimi objašnjava kako mora da otvoreno kaže partneru šta želi u seksu i kako je to skroz okej, verovatno nije ni prvi ni poslednji na velikom platnu, ali je važno da je tu – u jednom tinejdžerskom filmu koji akcenat stavlja na žensko prijateljstvo, žensku seksualnost i žensko telo.
Devojački film je upravo to kako su ga i preveli naši prevodioci – film posvećen devojkama, tinejdžerkama – onim sigurnim i nesigurnim, onima koje se osećaju usamljeno, drugačije, odbačeno, koje žele da eksperimentišu, onima koje misle da vode dosadne živote, onima koji će tek da prave graške, probaju različite stvari i donose svoje odluke i izbore. Jedna veoma simpatična coming of age drama, koja vam neće promeniti život, ali će vas podsetiti koliko je žensko prijateljstvo jedna nestvarno lepa stvar. Ali i koliko odrastanje, iako prelepo, ali i za tinejdžere izrazito izazovno životno doba, sa svim svojim problemima i izazovima nije nešto čega se treba stideti. Bar ovaj film će vam pokazati da uvek na planeti postoji neko koga muče i more iste brige. I da je to skroz okej.
0 Comments