Čovek ne može biti slobodan ako ne vlada sobom.
Epikret
Deluje kao motivacioni citat kojim vas targetiraju dok se spremate za još jedan dan na poslu, a ovo je podsetnik da ne napravite neki eksces. Vladanje sobom je postalo sinonim za poštovanje konzervativnih društvenih normi, ograničavanje mašte i mogućnosti da se nešto radikalno promeni, a opet ovaj citat mogao bi da ima i dublje značenje.
Zato, umesto povinovanja konzervativnim društvenim normama, neophodno je da promišljamo i zamišljamo postupke i procese koji mogu dovesti do funkcionisanja društva i pojedinaca na način koji ne ugrožava druga bića sa kojima delimo ovu planetu i ne dovodi do preterane eksploatacije prirodnih bogatstava. Neophodno je da promislimo i zamislimo moguće promene koje će omogućiti svim ljudima na planeti dostojanstven život. Za dostizanje ovako nečega potrebne su suštinske promene na velikoj skali, promene sistema. Promene koje će dovesti do potpunog preispitivanja toga na koji način funkcioniše proizvodnja, šta je od toga zaista potrebno a šta nije, na koji način se raspolaže resursima i ko raspolaže resursima, ko kontroliše profit i za šta se profit dalje koristi. Sve ovo su tektonske promene koje kolektivnim delovanjem možemo da pokrenemo. Ali za dolazak do toga potrebni su i manji koraci koji nas uporedo pripremaju za sve te promene ili koji će doprineti da do njih dođemo. Jedan od koraka su i naši lični izbori i način na koji mi biramo da delujemo na našem mikro nivou.
Iako danas deluje da je ekološka borba skoro potpuno uzurpirana od strane kompanija i moćnih pojedinaca, da je simplifikovana i preokrenuta na način da odgovornost svaljuje na pojedinca, čija se sloboda često svodi na puke konzumerističke izbore – od toga kakav ceger nosimo, preko boce za vodu ili papirnih slamčica, do odvajanja otpada za reciklažu, iako ne znamo gde taj odvojeni otpad odlazi i druge često lažne izbore – ipak pojedinačne odluke o promeni ponašanja mogu nam doneti uvid u to šta nam je zaista potrebno a šta ne, i šta zaista čini naš život boljim. Ovo predstavlja i dobrovoljna jednostavnost, odnosno našu svojevoljnu odluku da živimo jednostavniji život, da se svojevoljno odreknemo nekih delova današnjeg brzog načina življenja i odaberemo drugačiji pristup životu.
Ričard Greg, čovek koji je definisao pojam dobrovoljne jednostavnosti, opisao ga je kao ravnotežu između spoljašnjeg i unutrašnjeg razvoja čoveka. Neki drugi autori su ovaj pojam definisali kao samoostvarenje kroz samoizražavanje ili empatiju s drugim bićima i odgovornost prema našem okruženju, te uvođenje integracije i svesnosti u vlastiti život. I bez tačnog definisanja, ovakav način života ljudi praktikuju već vekovima. Samo neki od primera su antički filozof Diogen, koji je prema legendi živeo u buretu i odbacio sva materijalna dobra, zatim Gandi koji se tokom svog marša odrekao gotovo svega ili Nikola Tesla koji je izabrao jednostavan život kako bi se posvetio svojim izumima.
Kada govorimo o dobrovoljnoj jednostavnosti, govorimo o biranju nematerijalnog u odnosu na materijalno. Često nam iskaču istraživanja i video-sadržaji koji govore o tome šta bi stariji ljudi promenili da mogu, sa sadašnjim znanjem i iskustvom. Velika većina njih žali što više vremena nisu proveli sa svojom porodicom i prijateljima, a manje vremena jureći poslove, postignuća i materijalna dobra. Takođe, mnoga istraživanja o najsrećnijim ljudima i narodima zaključuju da je jedan od najbitnijih faktora za sreću zajednica, tj. postojanje odnosa sa drugim ljudima i međusobna podrška. Jedna od bitnih stavki koju i koncept dobrovoljne jednostavnosti zagovara jeste da više svog vremena dajemo ljudima koje volimo i zajednici u kojoj živimo. Tu je i vreme u prirodi, gde je u više navrata pokazano da boravak u prirodi umiruje naš nervni sistem, ali nas i povezuje sa ostatkom živog sveta, od kog smo se nažalost toliko udaljili. Mnogo toga ukazuje da nematerijalne stvari dovode do boljeg i ispunjenijeg života u odnosu na materijalne, a ipak smo zatrpani reklamama za sve te stvari koje nam ne trebaju.
Odabiranje jednostavnosti može biti metod za bolje upravljanje svojim vremenom, svojim odlukama i svojim životom. Dobrovoljna jednostavnost zagovara promišljanje toga šta nam je zaista potrebno i isprobavanje jednostavnijih opcija življenja, koje na kraju dovode do smanjenja konzumerističkih navika i smanjenja zavisnosti od trendova. Kada znamo šta nam je potrebno, lakše se odupiremo konzumerističkim trendovima koji nam se na svakom koraku serviraju. Danas je čak i želja za usporavanjem života postala roba koja se prodaje u vidu sesija u prirodi, yoga retritova i drugih stvari gde vam neko “otkriva” kako da se opustite i usporite. Dobrovoljna jednostavnost podstiče ljude da posvete svoje vreme stvaranju, da brzi način života – gde se često osećamo da nemamo vremena ni obrok da pripremimo – zamene za svesno odabiranje toga da znamo odakle dolaze namirnice koje koristimo i da razvijemo veštine pripreme tih namirnica u ukusne obroke. Možemo i sami da počnemo da uzgajamo neke od namirnica tako što ćemo sa komšijama ili sugrađanima pokrenuti društvenu baštu u kraju. Ili možemo da naučimo da šijemo sopstvenu odeću, umesto što kupujemo jeftinu odeću niskog kvaliteta, za koju danas svi već znamo da je prave ljudi koji su potplaćeni za svoje usluge i veštine. Ovakve prakse zahtevaju od nas da budemo svesni uticaja naših akcija i izbora na okruženje i da svesno odabiramo kako trošimo svoje vreme i novac, iako je to sa današnjim tempom života teža opcija.
U svim navedenim slučajevima dobrovoljna jednostavnost zapravo doprinosi našoj rezilijentnosti. Konzumeristički sistem ima za cilj da nas drži zavisnim o robi i uslugama koje dobijamo u zamenu za novac. Sa jedne strane, sistem u kome živimo zahteva od nas da previše svog vremena provedemo na poslovima da bismo zaradili dovoljno da preživimo – na poslovima koji najčešće nemaju praktičnu primenu kada napustimo svoje kancelarije – a sa druge strane, ovaj sistem nam nudi da lako i brzo zadovoljimo svoje potrebe za hranom, odećom, nameštajem… Ove dve strane sistema u kom živimo dovode do toga da polako gubimo osnovne veštine preživljavanja i stvaranja materijalnih dobara koja su nam svakodnevno potrebna. Zato su odluke da svoje vreme trošimo na razvijanju veština i sposobnosti da sami stvaramo ono što nam je potrebno za život, ili da posvetimo vreme učvršćivanju odnosa sa bliskim ljudima, ono što nas čini nezavisnijim i otpornijim od sistema, i u vremenima krize.
Dobrovoljna jednostavnost nije nemaština, asketizam, niti poziv da se vratimo u neke forme prvobitnih zajednica. Takođe, ona ne može biti nametnuta, kao što se dešava sa ljudima koji su u zatvorima ili u situacijama gde nemaju pristup potrebnim resursima. Ljudi u Gazi ne žive dobrovoljnu jednostavnost već pokušavaju da prežive genocid. Dobrovoljna jednostavnost mora biti sopstveni izbor – pojedinca, zajednice ili nekog višeg entiteta – tek tada ona dobija svoje pravo značenje. Poziv na dobrovoljnu jednostavnost nije poziv na takmičenje gde ćemo se hvaliti ko više kompostira, a ko manje koristi mobilni telefon i čija četkica za zube je ekološkija, već je to poziv na introspekciju kako bismo uvideli šta nam je potrebno da bismo ostvarili stvarno dobar kvalitet života.
Introspekcija i praktikovanje dobrovoljne jednostavnosti moraju ići ruku pod ruku sa kolektivnim akcijama. Lični izbori nisu zamena za kolektivnu revolucionarnu promenu, ali bez promišljanja i praktikovanja kako bi dobar život u skladu sa prirodom mogao da izgleda i ta potencijalna revolucionarna promena može otići u pogrešnom smeru. Zabluda je da nas posle revolucije čeka robotizovano društvo sa ogromnim stanovima, privatnim bazenima i jahtama za sve – jer za to jednostavno nema dovoljno resursa. Ono što nas može čekati jeste nešto mnogo bolje: više slobodnog vremena, pristupačnih zajedničkih dobara, boljih društvenih odnosa, više empatije i, naravno, novih izazova.
Autori teksta: Tatjana Avramović i Predrag Momčilović
Ilustracije: KURS.
0 Comments