Nedavno je internetom odjeknula vest da popularna platforma za deljenje fajlova, WeTransfer, koristi podatke koje korisnici međusobno razmenjuju za treniranje veštačke inteligencije. Nakon što su se mnogi korisnici zabrinuli, ali i javno izrazili svoje nezadovoljstvo, iz kompanije su stigli demanti.
Ali šta to zapravo znači? I koliko uopšte znamo šta se dešava sa podacima koje svakodnevno delimo?
Šta se zapravo dogodilo?
Kompanija za deljenje fajlova WeTransfer objavila je da ne koristi sadržaj koji korisnici postavljaju na platformu za treniranje modela veštačke inteligencije. Ova izjava usledila je nakon talasa kritika na društvenim mrežama, izazvanih izmenama u uslovima korišćenja, koje su neki korisnici protumačili kao potencijalno dozvoljavanje upotrebe njihovih fajlova za AI obuku.
Za BBC News su iz kompanije poručili da „ne koriste mašinsko učenje niti bilo koji oblik AI za obradu sadržaja deljenog putem WeTransfer-a, kao i da sadržaj ili podaci nisu prodavani trećim stranama.”
WeTransfer je, po rečima BBC-a, zatim ažurirao spornu klauzulu u svojim uslovima korišćenja, navodeći da je tekst sada jasniji kako bi se izbegle pogrešne interpretacije. Prvobitno je ta klauzula uvedena radi potencijalnog korišćenja AI tehnologije u svrhe moderacije sadržaja i detekcije štetnih materijala.
Ipak, deo korisnika, posebno iz kreativne industrije, izrazio je zabrinutost da bi se njihovi fajlovi mogli koristiti ili deliti bez dozvole, pa su razmatrali prelazak na druge platforme. Iz WeTransfer-a su potvrdili da su izmene u klauzuli izvršene upravo zbog ovih reakcija korisnika.
Nova verzija uslova korišćenja stupa na snagu 8. avgusta i navodi da korisnici daju dozvolu za korišćenje sadržaja isključivo u svrhe funkcionisanja, razvoja i unapređenja servisa, u skladu sa politikom privatnosti.
Kako kompanije koriste naše podatke za treniranje veštačke inteligencije
Od 27. maja, Meta, kompanija koja stoji iza Instagrama i Facebooka, počela je da koristi javne objave i fotografije korisnika u Evropi za treniranje svoje nove veštačke inteligencije. To uključuje informacije koje ste podelili javno, kao što su ime, profilna fotografija i objave u javnim Facebook grupama ili na javnim Instagram profilima. Poruke u privatnim grupama i na privatnim profilima nisu obuhvaćene ovim korišćenjem. Prema Meti, ovaj korak je neophodan kako bi njihova AI bolje razumela evropske jezike i kulturne specifičnosti.
Slične prakse koriste i druge velike tehnološke kompanije. Na primer, Google, Microsoft i OpenAI prikupljaju ogromne količine podataka sa interneta kako bi trenirali svoje modele veštačke inteligencije. Ti podaci uključuju javno dostupne informacije, tekstove, slike, a često i korisnički generisani sadržaj s različitih platformi. Ovo prikupljanje izaziva brojne kontroverze, posebno u pogledu zaštite privatnosti i poštovanja autorskih prava.
Prema tekstu Euronews-a, Britani Kajzer, uzbunjivačica iz slučaja Cambridge Analytica i aktivistkinja za zaštitu podataka, ističe da Evropljani imaju snažniju pravnu zaštitu zahvaljujući GDPR-u (Opštoj uredbi o zaštiti podataka) u poređenju sa korisnicima u većini drugih delova sveta. Iako ostvarivanje ovih prava može biti komplikovano, građani Evrope ipak imaju mogućnost da se zaštite i kontrolišu na koji način se njihovi podaci koriste.
Dok neke kompanije omogućavaju korisnicima da se isključe iz procesa prikupljanja podataka, često je nejasno koliko se tačno prava poštuju i kako se ti podaci kasnije koriste. Takođe, često godinama nakon što se deši povreda prava korisnika saznamo da su zapravo naši podaci bili korišćeni na određeni način, a da mi nikada nismo dali saglasnost ili bili obavešteni o tome. Upravo zbog ovoga raste zabrinutost javnosti, ali i regulatora, da se nejasnoće oko upotrebe podataka mogu zloupotrebiti, što može ugroziti privatnost korisnika.
Zaključak – šta znači „ne koristimo fajlove“, a šta nije rečeno?
Iako je WeTransfer potvrdio da ne koristi sadržaj fajlova koje korisnici šalju za treniranje AI modela, postavlja se pitanje – da li to znači da su naši podaci u potpunosti bezbedni? Privatnost ne zavisi samo od onoga što eksplicitno šaljemo, već i od svega što se automatski beleži o tom procesu. Kada pričamo o fajlovima, obično mislimo na njihove sadržaje, fotografije, videe, dokumente, ali često zaboravljamo na metapodatke, odnosno podatke o samim fajlovima: vreme slanja, veličinu, IP adresu pošiljaoca, uređaj sa kog je poslat, lokaciju, e-mail adrese pošiljaoca i primaoca i slično, koji po izveštaju časopisa International Journal of Computer Techniques, mogu sa sobom nositi mnogobrojne izazove. Ovi podaci su na prvi pogled nevidljivi, ali i te kako vredni u kontekstu analize korisničkog ponašanja.
Većina digitalnih platformi u svojim politikama privatnosti ostavlja prostor za korišćenje upravo tih metapodataka, najčešće uz formulacije poput „radi unapređenja usluge“ ili „u analitičke svrhe“. Iako to zvuči bezazleno, kako navodi online portal Security Boulevard, analiza metapodataka može otkriti obrasce ponašanja, profesionalne odnose, geografske lokacije i druge osetljive informacije, čak i bez pristupa samim fajlovima.
U eri kada se tehnologije mašinskog učenja razvijaju ogromnom brzinom, granice između onoga što je „neškodljivo prikupljanje podataka“ i „invazije na privatnost“ postaju sve nejasnije. Čak i ako WeTransfer trenutno ne koristi AI za analizu sadržaja, ostaje pitanje – da li bi to moglo da se promeni u budućnosti i koliko pažljivo čitamo sitna slova u „Terms & Conditions“ dokumentima koje redovno prihvatamo?
U tom smislu, potrebna je veća transparentnost platformi, ali i veća digitalna pismenost korisnika, kako bismo zaista razumeli šta sve delimo, čak i kada to ne vidimo direktno na ekranu.
0 Comments