fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Hi, How Are You – majica sa ljubaznom žabom slavi rođendan

Četrdeset godina je prošlo od albuma Hi, How Are You, Danijela Džonstona, za kog će se mnogi upitati: Šta ti je, bre, to, a drugi: Kako, brate, ne znaš?

11. September 2023

Ovo je priča o majici. Ali ne iz neke modne perspektive, jer nisam ni siguran da li se uopšte piše o modi i majicama u istim temama, s obzirom na to da ih realno svi navlačimo na isti način preko glave, samo nekima od nas više znači šta piše na njima. Nekima ne znači uopšte. Ovo može da bude i priča o nevidljivoj ruci kapitalizma i tržišta koji će uvek zabaciti svoju udicu i upecati čak i one koji se brane po svaku cenu, ne kontajući da sistem igra misterioznim putevima i da, kad mislite da ste protiv njega, vi baš tada igrate po njegovim pravilima.

Pa, ipak, ako posetite neki festival ili koncert malo dalje od Srbije na kom će se okupiti sva hipsterska omladina sa svih geografskih dužina i širina, primetićete uniformisanost, kako šarenih boja cvetnih košulja, starih odevnih predmeta koje ste nasledili od baba ili kupili u prodavnicama u kojima sve košta evro i po, ali i belu majicu, sa žabom, vanzemaljcem ili na šta vam već liči to stvorenje, koje vas uljudno pozdravlja sa jednim veselim komšijskim – Hi, How Are You.

To Hi, How Are You, mnogo lepše zvuči u originalu, bez prevoda, jer ono naše zdravo, kako ste, uvek zvuči hladno, mrzvoljno i skoro pa gugltranslejtovano i ne odgovara toplini originala, odnosno osobi koja je to izgovorila. A osoba je Danijel Džonston, desetogodišnji dečak, zauvek zarobljen u telu odraslog čoveka, iz čije je svake note, odsvirane nespretno ali dirljivo, izvirivao samo talenat. Talenat koji usled njegovog stanja nikad nije ni mogao da bude dovoljno obrađen, sređen da bi isporučio nešto veće i veličanstvenije. Mada, za one koji su bili spremni da prime i prihvate njegove pesme, sumnjamo da je i moglo da bude nešto veće i veličanstvenije.

Autsajderska muzika je starinski skovan muzički termin, koji je svojevremeno pod jedan žanr probao da okupi sve one sumanute, sulude i čudne izvođače koji nisu znali da sviraju i pevaju, ali ih to nije sprečavalo da se izraze u svojoj muzici. E, sad, nekim članovima ovog žanra ni tad, kao ni danas, niste mogli da poklonite više od par minuta (ili sekundi) usled kakofonije, buke, urlanja i škripanja, kako insturmenta, tako i njihovih vokala. Danijel nije bio baš takav, iako je često bio stavljan na čelo kolone ovog žanra. Iako posetioci njegovih svirki iz osamdesetih kažu da je bilo nastupa kad nije bilo lako ostati prisutan u publici dok on nastupa, sama Danijelova priča je ipak nešto tužnija od prosečnog „autsajdera” koji ne zna da ubode akord.

Ono što je specifično za njega je da je u najranijoj mladosti bio drugačiji, a da je u odraslom životu dosta vremena proveo u psihijatrijskim bolnicama. Razne teorije, priče i laži pre interneta su ispredane o njegovom psihičkom stanju. Danas, sve to je podvedeno pod bipolarni poremećaj. Istina je da je bio nežna, emotivna, artistička duša, odrasla u dovoljno strogo katoličkoj porodici da se pre svega nauči tom religioznom narativu koji će i sam postati veliki deo njegove ličnosti i pevanja, ali i dovoljno slobodnoj da ga pušta da se razvja u svojoj umetnosti, kako sviranja, tako i crtanja.

Nakon neuspešnog školovanja, osamdesetih godina završava u Ostinu, najkul gradu u Teksasu, u kom radi kao čistač stolova u Mekdonaldsu, ali i u kom svira (ne baš dobro) gitaru i (nešto malo bolje) klavir. Snima svoje kasete i deli ih svim znanim i neznanim muzičarima, piscima i lokalnim blejačima sa tamošnje scene. Ubrzo, te kasete dobijaju odličan feedback, dolazi čak i do MTV-a na kom promoviše svoje pesme, a nedugo zatim dobija i nagradu za najboljeg folk kantautora. Možete misliti kako su se osećali ostali „folkeri” kad su shvatili da ih je pobedio tip koji ne zna da svira i peva.

U svim tim podeljenim kasetama isticala se jedna. Album Hi, how are you izlazi 1983. i stiče veliko kultno sledbeništvo. Pored nespretno izvedenih, ali krajnje dečje iskrenih, emotivnih, simpatičnih i originalnih pesama, na naslovnoj strani se našla i čuvena „žaba”, Džeremaja, iliti kako ju je Danijel još zvao – Frog of Innosense.

Crtež koji je Danijel sam napravio je imao inspiraciju u dve stvari – poštanskoj marki koja je imala žabu sa istim ovim natpisom, ali i pesmi benda Three Dog Night, Joy to the world, koja je počinjala stihovima Jeremiah was a bull frog.

Danijelova muzika i pojava su bile mnogo bitnije i uticajnije među samim muzičarima i kolegama umetnicima nego kod regularne publike. Njegova autsajderska muzika je u većini slučajeva bila neshvatljiva i nerazumljiva kod obične publike. Opet, muzičari su mogli da kroz njegove zvuke falširanja, neumeća sviranja i očigledno potonuće u psihičke probleme, čuju čist talenat za pop zvuk i harmoniju. Nazivali su ga Brajan Vilson njihove generacije. Otud su ga mnogi gurali, svirali i obrađivali.

A onda je majicu sa crtežom Džeremaje obukao Kurt Kobejn i sve je otišlo nekoliko svetlosnih godina napred. Nirvana je bila najbitniji bend trenutka u vremenu posle albuma Nevermind. Grandž je postao bitan u modnom svetu koliko i u muzici. Kurt narednih meseci nije izlazio iz Hi, How Are You majice. Prvo je nastupao na MTV Nagradama 1991. gde je premijerno odsvirao Rape me, iako tu pesmu niko iz muzičke industrije nije želeo da čuje. Od Danijelovog artwork-a napravio je najvredniji i najhajpovaniji deo odeće, koji je evo, i dan-danas među najbitnijim u svetu rokenrol mode.

Ipak, trenutna slava Danijela zatiče u psihijatrijskoj ustanovi. Imao je nervni slom zbog kog  je, između ostalog, pisao grafite po Kipu slobode i napao gospođu u svom rodnom gradu, misleći da ju je zaposeo đavo. Sa Kobejnovim nošenjem majice, veći lejblovi su hteli da ga potpišu da svira za njih. U toj borbi za njegov rad su se istakle producentske kuče Elektra (na kojoj je bila i Nirvana), kao i Atlantic. Danijel već u poodmakloj fazi lečenja, ali i dubina svojih manje racionalnih religioznih misli, nije želeo u Elektru koja mu je nudila bolji ugovor, jer je na tom lejblu bila i Metalika, za koju je mislio da su đavolji bend. Otišao je na Atlantik koji ga je odmah, prilikom prvog albuma koji je loše prošao, odbacio.

Ipak, sve ono loše što je protutnjalo kroz njegov život nije moglo da nadjača dobre, pozitivne i svetle strane koje su mu se dogodile.

Uticaj koji je ostvario na hiljade ljudi širom sveta je nastavio da se razvija, on sam je uz pomoć lekara i roditelja uspeo da regulišie svoju bolest, a čak je počeo i da svira širom sveta. Njegove pesme su svirali i sviraju Yo La Tengo, Wilco, Death cab for cutie, Bright Eyes i mnogi drugi poznati indie bendovi. Njegovi radovi su bili okačeni u galerijama širom sveta. A majica, što legalnim putem, što raznim ilegalnim štampanjima, je došla do muzičkih nerdova svih kontinenata.

Danijel je preminuo 2019. godine u svojoj kući, usled srčanog udara. Često je u svojim crtežima nastavio da slika žabu Džeremaju, ali nešto strašniju, kako postaje zla pod uticajem Satane, ali i razne druge likove koji se bore protiv nje takve, kao i protiv zla. Danas, kad ga više nema, ne pamtimo te nove, zle verzije, već samo veselog žapca koji vas pita kako ste, što valjda znači da je borba gotova i da je dobro pobedilo, a to je za dečaka koji je sve ovo osmilsio jedino bilo bitno na kraju. 

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *