fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Iz ateljea: Igora Štanglickog

Čuli smo od Igora Štanglickog kako je nastao kolektiv Gallery1250, šta najviše voli da stvara, koliko profesionalnih alter ega ima, koja mesta u gradu preporučuje i kako uspeva da spoji staro i novo

29. March 2023

Igor Štanglicki, kako kaže, ima nekoliko profesionalnih alter ega sa kojima žonglira kroz život. Jedni ga poznaju kao keramičara, drugi kao grafičkog dizajnera, a treći kao muzičara. Kako mu deo familije potiče iz Pirota, a od bake je nasledio milimetarske sheme za izradu ćilima, u poslednjih nekoliko godina fokus mu je na istraživanju folklora i implementiranju tog nasleđa u novi dizajn. Velika motivacija mu je radost i podrška ljudi koji iskreno uživaju u objektima koje pravi i prepoznaju njihovu vrednost. Smatra da je najvažnije za započinjanje svog biznisa naoružati se pažnjom i strpljenjem!

Igor Štanglicki

Kako je nastao tvoj brend? 

Gallery1250° je kolektiv nas šest – pet umetnica keramičarki i ja, šesti točak na šarenoj kočiji koja odlučno kotrlja već skoro deceniju. Kao kolektiv uspevamo da se izborimo sa većinom izazova koji su bili pred nama i nadam se da ćemo nastaviti istim tempom. Galerija1250° je nastala iz potrebe da stvorimo mesto gde mi kao kolektiv i kao umetnici odlučujemo kako se predstavljamo i komuniciramo sa svojom publikom. Ime smo izabrali po temperaturi na kojoj pečemo većinu svojih radova, što bi bila temperatura za tehniku izrade kamenine i porcelana. Fokus je keramika i porcelan stim da možete pronaći i naše grafičke radove, slike, crteže i akvarele. Ceo kolektiv poimence je: Iva Brkić, Miona Stefanovic, Marija Seman, Ivana Špoljarić, Bojana Jokmanović i opet ja. Svako od nas takođe razvija i vodi lični brend pod ličnim imenom.

Tako je i moj lični brend davno započet i naslovljen „STANG“ što je doslovno prvih pet slova mog prezimena. Zapravo, u startu nisam ciljano planirao da imam brend. Dogodilo se pred kraj studija. Svoje radove bih potpisivao imenom i prezimenom ili inicijalima, sve dok nije došlo do potrebe da napravim web site. U tom momentu je bilo neophodno registrovati internet adresu istog sajta. Tako se ime samo predstavilo pošto sam želeo da adresa bude jednostavna, i eto prvih pet slova prezimena. Dopalo mi se što zvuči kao onomatopeja. Ko god je čitao stripove, verujem da pamti kreativnost crtača u onomatopejama, jedna od zabavnijih karakteristika stripova. Zvuči skoro kao, a nije „Bang!“. Logo predstavlja olovku-raketu, jer grafitna olovka je uvek nekako bila osnova za sve što sam pravio. Uvek je bilo neophodno nekako da skiciram šta sam zamislio pre nego bih izveo, makar to bilo tri linije i dve reči, toliko da ja znam šta mi je bila osnovna ideja, a bilo je raznih i letele su na razne strane. Tako se predstavila sama po sebi „leteća olovka“ i postala logo.

Koji je bio prelomni momenat kada si se odlučio da započneš svoj biznis? 

Prelomni momenat za odluku da započnem biznis nije bio jasno definisan ali je definitivno izrastao iz želje da stvaram i trgujem svojim umetničkim radovima. U startu sam maštao kako bi bilo idealno da mogu da pronađem agenta koji bi se bavio prodajom i distribucijom mojih radova, dok bi se ja bavio izradom istih, tj svoje umetničke keramike. No, kako se takav model nije predstavljao kao moguć u lokalnim uslovima, oprobao sam se u raznim galerijama koje su velikom većinom nudile uslove komisione prodaje. To mi nažalost nije donosilo zadovoljstvo te sam se udružio sa ostatkom ekipe sa klase, koji su takođe bili nezadovoljni situacijom komisionih galerija. Prvo smo uspeli da otvorimo štand u Knez Mihailovoj, naspram FLU, gde je gradska uprava kao odredila mesto za uličnu prodaju rukotvorina i suvenira. Na istom mestu gde su danas štandovi tržnog centra Rajićeve ulice. Godinama kasnije sam se prezasitio suvenirskih radova i baš u pravom momentu dobio poziv od sadašnjih koleginica Galerije1250° sa idejom da se udružimo i zajedno započnemo svoju galeriju i brend. I tako je počelo. 

Čija motivacija ti je pomogla da pokreneš i razviješ svoj biznis? 

Galeriju smo pokrenuli kao kolektiv i najveća motivacija je došla od nas samih, međusobno. Takođe porodica, prijatelji i svi ljudi koji su bili oko nas, i koji su nas podržali. Želja mi je bila i ostala da stvaram objekte koji će ljudima koji ih koriste ulepšati svakodnevicu, uneti im dodatnu radost dok uživaju u svojoj omiljenoj hrani, piću ili već zavisno od objekata, kako god da ih koriste, itd. Ta radost mi je isto velika motivacija. Radost i podrška ljudi koji iskreno uživaju u objektima koje pravim i prepoznaju vrednost istih. Hvala vam svima od srca! 

Da li se tvoj rad po nečemu posebno ističe? Šta je prepoznatljivo? 

U poslednjih par godina mi je fokus na istraživanju našeg folklora i implementiranja tog nasledja u novi dizajn. Da povežem novo i staro. Kako  deo familije potiče iz Pirota i kako sam od bake nasledio milimetarske sheme za izradu ćilima, ta grafika mi je posebno interesantna. Takođe sam se bavio istraživanjem taktilnosti tekstura i reljefa objekata. Pošto su većinom upotrebni predmeti, svakodnevno su nam u rukama. Jedna tekstura se izdvojila kao najinteresantnija, iako je vrlo jednostavna, i postala mi omiljena. Većinu predmeta i dalje tako izrađujem.  

Čime se baviš u svakodnevnom životu – koja je tvoja profesija?

Imam nekoliko profesionalnih alter ega koje žongliram kroz život. Definisanje profesije se pokazalo kao dosta nezahvalno u mom slučaju. Probao sam nebrojeno puta i najbolje što sam uspeo je da ostavim parcijalni utisak na određenu publiku, koja prati jedan deo stvaralaštva, ili jedan alter ego. Tako da me jedni poznaju kao keramičara, dok me drugi poznaju kao grafičkog dizajnera, a treći kao muzičara. Dobar deo dana mi je zapravo vezan za grafički dizajn, koji je u najvećoj meri vezan za dizajniranje efekata u okviru filmske šminke. Tako me povremeno možete sresti i na filmskim setovima. Pored vizuelnih umetnosti me oduvek privlačila muzika, tačnije –  zvuk, u osnovi teksture i dinamika, kao i u apstraktnoj grafici. Samim tim se takođe bavim i zvučnom umetnosti (sound art), sakupljam terenske snimke (field recordings) i razne objekte pretvaram u instrumente koje takođe snimam i manipulišem softverskim instrumentima. Možemo opširnije nekom drugom prilikom o tom alter egu. A ako se nekom slušaju moje vratolomije – postoje online pod istim imenom i prezimenom i nije isključeno da u međuvremenu naletite na koncert ili galerijski audio rad. Nego, da rezimiram. Pokušavam i dalje da skratim odgovor kad me neko pita – a čime se ti baviš? Zasad je najkraće dizajnerski zanatlija, što se svede na birokratski rečeno – umetnik preduzimač. 

Da li može da se živi od „kreativnosti“? Da li ti možeš samo time da se baviš?

Apsolutno, s tim da možete iz prethodno opisanog trostrukog zanimanja zaključiti kako mi je neophodno nekoliko kreativnih frontova za takav ishod.

Šta misliš da su prednosti, a šta mane kreativnog preduzetništva u Beogradu?

Čini mi se da se ne razlikuje mnogo od prednosti i mana uopšteno svakog preduzetništva. Ukoliko posmatramo u odnosu na neku drugu sredinu gde je konkurencija veća i samo tržište zasićenije, u Beogradu bih rekao da i dalje nije došlo do takvog zasićenja i da je moguće pronaći svoju nišu, kao i svoju publiku.

Šta misliš da je prvo što treba da se promeni u tom pogledu, da olakša „poslovanje“? Neki zakon, da se stvoji zajednica itd… 

Svakako bi značila zajednica gde bi informacije bile dostupnije i gde bi se samim tim stvarila uzajamna podrška. Kada smo započinjali Galeriju1250, nismo imali uputstva kako se to radi. Bilo je neophodno da sami smislimo način kako da izvedemo taj poduhvat. Imao sam utisak da probijamo led i da smo u tom procesu uspeli da savetujemo pa i podstaknemo par kolega da i sami započnu svoja udruženja i galerije. Sada mi se čini da postoji dosta informacija kroz organizovane seminare i par portala gde je objašnjeno kako da se izborite sa birokratijom. Nažalost birokratija je i dalje nezgrapna i nameti nedovoljno prilagodjeni modelima koji postoje u drugim državama, a što bi svakako olakšalo poslovanje.

O čemu govori tvoja umetnost, da li svojom umetnošću želiš nešto da podržiš ili se protiv nečega boriš? 

Želim da moja umetnost ljudima unese radost u svakodnevicu. Da predmeti koje pravim budu zadovoljstvo korišćenja. Da ljudi žele da ih koriste i da im te momente moji radovi ispune uživanjem. Podržavam dnevnu dozu radosti u borbi protiv neizbežnih izvora nelagodnosti.

Kako preskačeš stepenike i boriš se sa izazovima samostalnog umetnika u Beogradu? 

U većini slučajeva posvećenim radom i dugačkim korakom. Kad zapnem, prepustim se sanjarenju. Uzdam se u maštu i kreativnost, rešim zagonetku, pa nastavim.  

Koja muzika se čuje dok stvaraš?

Trik pitanje za mene. Najčešće zavisi od raspoloženja, varira od muzike za meditaciju pa do vrlo intenzivnih nota, teških gitara ili jednostavne buke u obliku dinamičnih zvučnih tekstura. U poslednje vreme se razmenjujem kasetama kao da su ponovo osamdesete ili devedesete ljudi snimaju mixtape kao svoj izbor i međusobno razmenjuju. To je krenulo u jednom momentu za vreme karantina 2020, preko reddit grupe, pa se proširilo na druge socijalne mreže i sad im par tih razmena, skoro kao sličice, samo što ljudi baš posvete vreme izboru muzike i da ih snime. Te kasete slušam u ateljeu.  

Najviše uživaš kad stvaraš šta? 

Ovo je opet u mom slučaju trik pitanje. Generalno uživam da stvaram i ne bih mogao da odredim šta najviše. Pre bih mogao da odredim „kada“ nego „šta“. Zapravo, u poslednjih deceniju i više, životi su nam se neverovatno ubrzali. Razvijanje tehnologije nam omogućava da lakše i brže komuniciramo ili da jednostavnije i brže izvršimo određene radnje. Rekao bih da smo sve te olakšice uzeli da koristimo na neobičan način. Ispravite me ako grešim, ali… umesto da imamo više vremena za sebe i više mentalnog prostora, mi zapravo samo više stvari uspemo da uradimo, ili da ne kažem – više da obavimo. Tako da bih radije rekao da najviše uživam u momentima kada sam apsolutno posvećen stvaranju, bez dodatnih distrakcija i osećaja vremenskog ograničenja, jer je neophodno nešto sledeće da obavim. Najviše uživam u momentima stvaranja kada mogu duboko da se posvetim istom stvaranju i duboko odlutam u svoj svet sanjarenja, da zaronim u detalje izrade, bilo da je objekat ili grafika ili zvuk.

Bez čega ne započinješ dan?  

Istezanje zajedno sa mačkama, onako kako one najbolje umeju, preslikavam, pa potom mentalno razgibavanje uz omiljeni kofeinski napitak. 

Čime završavaš dan? 

Razbibrigom, čitajući ili gledajući neki sadržaj koji inspiriše na novo sanjarenje, da snovi budu još zabavniji i da naredno jutro bude još kreativnije.

Foto: Braca Nadezdic

Gde možemo da te sretnemo u gradu? Kojih 5 mesta preporučuješ? 

Najčešće na biciklu negde između ateljea i studija. Povremeno u lovu na ručak. Ima to mesto u Cetinjskoj mahali, Kutijica se zove. Potom poslastice, i stare i nove, onaj sladoled sa stavom u Maršala Birjuzova i Daifuku Mochi u Carigradskoj… i pravac ka kulturno-umetničkom sadržaju dostupnom za to veče. 

Preporuči jednog umetnika za koga misliš da treba da znamo.

Uh, večito najteže pitanje, skoro ekvivalent pitanju – koji ti je najbolji film. Možda radije da kažem ko mi je privukao pažnju u poslednjih par meseci, i to po kategorijama. Na primer, od lokalnih mladih mi je privukla pažnju dinamika tekstura i igra perspektivom kroz površine u grafikama Milene Petrović. Dok mi je od sveopšte priznatih, opet dinamika tekstura i igra detaljima u porcelanu Hitomi Hosono, privlači pažnju i inspiriše da nastavim eksperimente na taktilnosti površina u obradi svojih radova. 

Odakle dobijaš inspiraciju za svoje proizvode? 

Uporno i svakodnevno sanjarenje. Bilo šta može biti inspiracija da se pojavi ideja. Nije pravilo, ali se događa često da, gledajući neki video ili čitajući knjigu, misli malo odlutaju, pa shvatiš da već automatski prelaziš preko slova već neko vreme, a mašta uveliko sklapa oblik i šare tog nečeg novog. 

Gde nastaju tvoji radovi? 

Pošto ih mašta i sanjarenje krčka neko vreme, uvek je neophodno da se uhvatim gline u ateljeu i zapravo izvedem taj prvi komad. Kad to uradim,  ostaje u kući da ga malo testiram pre nego krene u svet i da pravim seriju sličnih.

Koji savet bi dao nekome ko započinje svoj „biznis“? 

Naoružati se pažnjom i strpljenjem. Ako voliš to što planiraš da radiš, ostalo je jednostavno. 

Ako želite da postanete deo kreativne zajednice Beograda, prijavite se na belgradecreative.net

Belgrade Creative Network je platforma koja promoviše Beograd kao kreativan grad, kroz kreativne preduzetnike koji u njemu stvaraju i deluju. 

Projekat je podržan od strane Sekratarijata za kulturu grada Beograda.

Ostali tekstovi rubrike iz ateljea

Pratite Oblakoder na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *